Stampa
Granična policija: Opao broj lažnih azilanata  

Objavljeno : 10.03.2011. Štampa El. pošta bookmark
 

Broj lažnih azilanata koji iz Srbije odlaze u zemlje Evropske unije manji je ove godine, rekao je 10. marta načelnik Uprave granične policije Ministarstva unutrašnjih poslova Nenad Banović. Prema podacima švedskih i belgijskih vlasti, Srbija je na 3. mestu po broju zahteva za azil podnetih u januaru i februaru u Švedskoj i na 5. mestu po broju zahteva podnetih u Belgiji. U Nemačkoj će se, kako se očekuje, nastaviti trend smanjenja broja zahteva građana Srbije koji je počeo u decembru 2010.



Na prvom sastanku Komisije za praćenje bezviznog režima putovanja sa EU, Banović je rekao da je u januaru zbog zloupotrebe tog režima iz zemalja EU u Srbiju vraćeno 99 osoba, a u februaru 151.

 

Banović je najavio oštru kontrolu zloupotrebe ukidanja viza. Prema njegovim rečima, policija proverava turističke agencije i samostalne prevoznike koji lažnim azilantima omogućavaju odlazak u države EU. On je naveo i da je kontrola na granicama pojačana, tako što se proveravaju svrha putovanja u zemlje EU i finansijska sredstva putnika.

 

Srbija se, prema sporazumu o readmisiji, obavezala da u zemlju vrati lažne azilante. Prema podacima Uprave granične policije u Srbiju je u 2010. godini vraćeno 1.264 državljana, najviše iz Švedske, Norveške i Nemačke.

 

"Od ovog broja, 973 lica vraćeno je jer su neuspešno podnela zahtev za azil nakon legalnog prelaska granice, a 307 lica je granicu prešlo ilegalno", kazao je Banović i dodao da je većina vraćenih azilanata sa područja Kosova i regiona južne Srbije.

 

Vlada Srbije osnovala je komisiju s ciljem da razmatra pitanja koja se odnose na povećanje broja lažnih azilanata u zemljama EU, kao i da predlaže Vladi razmatranje i donošenje odluka u vezi sa merama usmerenim ka smanjenju broja lažnih zahteva za azil.

 

Prema podacima Eurostata, u 2010. godini više od 10.000 državljana Srbije je podnelo zahtev za azil u zemljama EU, a registrovana su dva "azilantska talasa", tokom marta i novembra.

 

Srbija ispred drugih zemalja regiona po broju zahteva u Švedskoj

 

Prema statističkim podacima Švedskog zavoda za migracije (SMB) objavljenim 1. marta, od ukupno 3.925 podnetih zahteva za azil u Švedskoj u januaru i februaru 2011. godine građani Srbije su podneli ukupno 284 zahteva.

 

Srbija je bila treća po broju zahteva podnetih u Švedskoj u januaru i februaru u grupi od 20 zemalja čiji su građani podneli najviše zahteva. Od ukupnog broja zahteva koje su podneli građani Srbije 131 se odnosi na decu, a 11 na decu bez roditeljske pratnje.

 

Po broju zahteva podnetih u Švedskoj početkom godine, Srbija je ispred drugih zemalja Zapadnog Balkana. U Švedskoj je u januaru i februaru zahtev za azil podnelo 167 građana Kosova i 84 građana Makedonije. Građani BiH i Albanije, kojima je vizni režim ukinut krajem prošle godine, podnelo je 40, odnosno 19 zahteva.

 

Prema podacima belgijskog Generalnog komesarijata za izbeglice i apatride, od ukupno 3.631 zahteva podnetih u februaru i januaru, građani Srbije su podneli 255 zahteva. Na listi 10 zemalja čiji građani su podneli najviše zahteva, Srbija je na petom mestu. Građani Kosova su podneli 292 zahteva i na trećem su mestu po broju zahteva, a građani Makedonije na 7. mestu sa 175 zahteva.

 

Građani Srbije su u februaru podneli 126 zahteva za azil u Belgiji, a građani Kosova 161 zahtev.

 

Prema podacima nemačkih vlasti, broj zahteva građana Srbije za azil je značajno opao u decembru 2010. Taj trend se nastavio i početkom 2011. i očekuje se da će slični podaci biti i za februar. Broj zahteva iz Srbije je u decembru u Nemačkoj opao na 711, posle 1.159 u novembru.

 

Izvor: Beta i EurActiv.rs

Linkovi

 

Švedski zavod za migracije: Applications for asylum received, current year

Belgijski Generalni komesarijat za izbeglice i apatride: Statistiques d'asile (Fevrier 2011)

 
 
 
Pošaljite komentar
Pošaljite komentar