Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Saradnja NVO i EU u oblasti prisilnih migracija
|
|
|
|
Objavljeno : 04.03.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 U okviru projekta za saradnju organizacija civilnog društva EU i Srbije, grupa nevladinih organizacija iz Srbije boravila je 1. i 2. marta u Briselu gde je sa predstavnicima evropskih institucija razgovarala o položaju izbeglica i interno raseljenih osoba, integraciji povratnika, pitanju lažnih azilanata, ali i instituciji azila u Srbiji. Grupa nevladinih organizacija uključenih u projekat evropsko-srpske saradnje u oblasti prinudnih migracija predstavila je evropskim zvaničnicima nacrt dokumenta koji je pripremila o tom pitanju u Srbiji.
Dokument bi trebalo da bude objavljen krajem marta i zatim, pošto bude preveden u aprilu, dostavljen evropskim institucijama.
"Grupa nevladinih organizacija iz Srbije je napravila radnu verziju tematskog dokumenta koji se tiče prislinih migracija u Srbiji. Konačna verzija tog dokumenta treba da bude štampana krajem marta", rekao je 4. marta za Euraktiv koordinator pojekta Danilo Rakić iz Grupe 484 koja sprovodi projekat evropsko-srpske saradnje u oblasti prislinih migracija.
Prema njegovim rečima, taj dokument obrađuje položaj i daje preporuke za poboljšanje položaja izbeglica iz BiH i Hrvatske, interno raseljenih osoba sa Kosova, povratnika na osnovu Sporazuma o readmisiji i osoba koje su tražile azil posle ukidanja viznog režima, kao i osoba iz trećih zemalja koje su zatražile azil u Srbiji.
O tim pitanjima predstavnici nevladinih organizacija su razgovarali sa predstavnicima Evropskog parlamenta i Evropske komisije tokom posete Briselu. U poseti Briselu su boravili predstavnici Grupe 484, Beogradskog centra za ljudska prava, Humanitarnog centra za integraciju i toleranciju, Balkanskog centra za migracije i Novosadskog humanitarnog centra.
Oni su se sastali sa članovima delegacije Evropskog parlamenta za odnose sa zemljama Zapadnog Balkana, uključujući Doris Pak (Pack) i Urliku Lunaček, i predstavnikom EP za Makedoniju Zoranom Talerom (Thaler). U Evropskoj komisiji održan je sastanak sa članovima odeljenja za Srbiju u direkciji za Zapadni Balkan koje je predvodila šefica tog odeljenja Mirjam Verger (Myriam).
"Izneli smo im najznačajnije probleme koji se tiču prislinih migracija u Srbji. Ti problemi su veoma složeni i zahtevaju i regionalnu saradnju i saradnju EU i zemalja regiona jer očekivanja u okviru evropskih integracija, iako često nerealna, daju mogućnost da se određena pitanja reše u interesu tih ljudi", rekao je Rakić.
"Naravno, pokušali smo da sva ta pitanja dovedemo u kontekst evropskih integracija, odnosno da određene probleme povežemo sa uslovima koje naša zemlja mora da ostvari u procesu evorpskih integracija", rekao je on.
Prema njegovim rečima, zvaničnike evropskih institucija posebno je interesovala saradnja u regionu.
"Rekli su nam, čega smo i svesni, da mnoga od tih pitanja ne mogu da budu rešena na nivou EU ali mi smo upravo izdvojili neka koja ne treba rešavati u Briselu, ali u kojima posredovanje tela EU sigurno može da dovede da se određena prava tih ljudi poboljšaju i da se određeni problemi reše", rekao je Rakić.
On je naveo da je sa zvaničnicima EU razgovarano o nerešenom pitanju stanarskog prava za izbeglice iz Hrvatske, što je najznačajnija prepreka za zatvaranje izbegličkog dosijea na prostoru bivše Jugoslavije. To pitanje se nalazi i u poglavlju 23 o pravosuđu i osnovnim pravima u pregovorima Hrvatske o članstvu u EU.
Posebno je bilo reči o problemima interno raseljenih osoba s Kosova koji ne mogu da se integrišu u društvo u Srbiji ni da se vrate na Kosovo. Posebna pažnja je bila posvećena ostvarivanju vlasničkih prava i vraćanje imovine na Kosovu.
Predstavnici evropskih institucija i srpskih nevladinih organizacija razgovarali su o reintegraciji ljudi kojima je odbijen zahtev za azil ili ukinuta privremna zaštita nakon 10 ili 15 godina koje su proveli u zapadnoevropskim zemljama i koji se suočavaju sa velikim problemom u reintegraciji u srpsko društvo.
Na sastancima je razmatran i akutni problem povećanog broja zahteva za azil iz Srbije i korišćenja statusa azila kao "sporednog ulaza za ilegalne migracije", što može dovesti do toga da se odluka o bezviznom režimu preispita na nivou EU, rekao je Rakić.
Prema njegovim rečima, evropske zvaničnike je posebno interesovala institucija azila u Srbiji, pošto se sada graniči sa EU. To je ujedno i "potpuno novo iskustvo" za Srbiju, s obzirom da je zakon o azilu usvojen tek 2008. godine i postoje mnogi nedostaci u toj oblasti, rekao je Rakić.
"Takođe, bili su nam veoma zahvalni zbog toga što smo ukazali na brojne probleme sa kojima se, ne samo Srbija već i ostale zemlje u okruženju, suočavaju prilikom pokušaja da reše određena pitanja izbeglica, interno raseljenih lica ili povratnika", dodao je on.
Poseta srpskih nevladinih organizacija je organizovana u okviru projekta jačanja dijaloga organizacija civilnog društva Srbije i EU koji je pokrenula Delegacija EU u Srbiji.
U okviru te inicjative Grupa 484 sprovodi projekat evropsko-srpske saradnje u oblasti prinudnih migracija, koje finansira EU. Partner je Evropski savet za izbeglice i prognanike (ECRE), organizacija sa sedištem u Briselu koja se bavi pravima prisilnih migranata.
Cilj projekta je, između ostalog, jačanje saradnje i razmena znanja između organizacija civilnog društva i državnih institucija u EU i u Srbiji u oblasti prislinih migracija. U okviru projekta putem seminara koje su vodili eksperti ECRE predstavnici civilnog društva i državnih institucija upoznati su sa najznačajnijim standardima EU i međunarodnim standardima u oblasti prislinih migracija.
Izvor: EurActiv.rs
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
