Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Rešenje problema dvostrukih akciza na pomolu
|
|
|
|
Objavljeno : 21.03.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Predlog rešenja problema dvostrukih akciza u Srbiji biće pripremljen 21. marta, a nakon toga predstavljen na sastanku o Prelaznom trgovinskom sporazumu u Briselu, rekao je potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić. On je za Radio-televiziju Srbije kazao da od srpskih vlasti zavisi da li će Srbije do kraja godine dobiti status kandidata, a na to je tokom vikenda ukazao i predsednik Delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer (Vincent Degert).
U nastavku evropskih integracija, u zavisnosti od kvaliteta i količine reformi koje će sprovesti Srbija, moguća su tri scenarija, od kojih bi najbolji bio da Srbija dobije status kandidata i datum za početak pregovora, rekao je Đelić.
Podsetivši da je ispunjenje obaveza prema Haškom tribunalu jedan od uslova za dalji proces pridruživanja EU, Đelić je dodao da bi Srbija mogla dobiti samo status bez datuma za početak pregovora, ili kao u slučaju Albanije, spisak reformi koje mora ispuniti da bi dobila status. "Sada je sve u našim rukama da odradimo reforme, imali smo rekonstrukciju Vlade, sada Vlada mora da se dokaže na evropskim integracijama kao prvom zadatku", kazao je Đellić.
On je kazao da do juna moraju biti sprovedene reforme i usvojeni zakoni kojima će pored ostalog biti rešena pitanja restitucije i poslaničkih mandata, kako bi Srbija na vreme ispunila uslove za dobijanje statusa kandidata. Naveo je da je potrebno doneti i nov zakon o finansiranju političkih stranaka, kao i ojačati nezavisna regulatorna tela. "Prolazno vreme je dobro, ali ono što je pred nama može se reći da je još teže", rekao je Đelić komentarišući obaveze koje Vlada Srbije treba da ispuni u nastavku procesa pridruživanja Evropskoj uniji.
Background Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i Prelazni trgovinski sporazum potpisani su 29. aprila 2008. godine u Briselu. Od 1. februara 2010. Srbija primenjuje Prelazni trgovinski sporazum kojim je predviđeno da se u periodu od šest godina postepeno uspostavi slobodna trgovina industrijskim i poljoprivrednim proizvodima. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju počeće da se primenjuje kada ga ratifikuju sve zemlje članice. To je do sada učinilo 17 zemalja i Evropski parlament.
Tokom izmena poreskih zakona, izglasavanjem amandmana koje je predložila Socijalistička partija Srbije akciza na gorivo iz uvoza povećana je više nego na gorivo koje proizvodi Naftna industrija Srbije, a izmene su stupile na snagu 1. januara 2011. Evropska komisija je iznela stav da je time prekršen trgovinski sporazum Srbije i EU. O tome će biti reči na sastanku odbora za sprovođenje tog sporazuma u Briselu 22. marta.
Srbija je zahtev za dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU podnela 22. decembra 2009. godine, a Savet ministara EU je 25. oktobra 2010. godine zatražio od Evropske komisije da izradi mišljenje o kandidaturi Srbije.Srbija je predala Odgovore na Upitnik Evropske komisije na osnovu kojih će biti izrađeno mišljenje, u toku su posete ekspertskih timova Komisije Srbiji, a mišljenje Komisije očekuje se u oktobru. Ukoliko mišljenje bude pozitivno, status kandidata moraju da odobre i ministri i lideri zemalja članica.
Šef delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer tokom vikenda je ukazao da vlasti Srbije možda za prevelikim optimizmom gledaju na mogućnost da Srbija dobije status kandidata ove godine. "To je samo jedan od tri moguća scenarija, ali ga ne treba isključiti. Sada je sve u rukama Srbije. Ograničeni smo vremenom, već je sredina marta, a mišljenje Evropske komisije koje je uključno za dobijanje statusa kandidata, dolazi u oktobru. Nadam se da će vlada Srbije biti veoma dinamična u narednom periodu", rekao je Dežer za Blic od nedelje, 20. marta.
Upitan da li Srbija, ako postane kandidat za prijem u EU, može da očekuje i određivanje datuma početka pregovora, Dežer je rekao da sve zavisi od Srbije, ali da "ne treba postavljati očekivanja suviše visoko". "Nije to samo pitanje Vlade, već i parlamenta, kao i spremnosti samog društva da pokaže da je voljno da se reformiše", kazao je on.
"To nije nemoguće, dešavalo se u prošlosti, ali mi znamo da u Srbiji osim potrebe za unutrašnjim reformama, postoje i spoljna pitanja o kojima se mora razmišljati, a to je pre svega stepen saradnje sa Haškim tribunalom, usvajanje nekih od najtežih mera i nastavak teških struktrnih reformi", naveo je Dežer.
Dežer je rekao da od reformisane vlade Srbije očekuje da nastavi rad "već danas, ako ne i juče" i sprovede refome koje se pominju u Akcionom planu.
Šef EU u Srbiji ocenio je da su pitanja iz upitnika EK dobra baza za dalji rad jer "našli smo da u određenim oblastima još nisu donete važne poltičke odluke, kao i da postoje određene neusklađenosti", rekao je on i ukazao na nedostake u pogledu restitucije nacionalizovane imovine.
Zamoljen da prokomentariše sve učestalije susrete lidera Srpske napredne stranke (SNS) i predstavnika EU, Dežer je rekao da tu nema ničega novog i iznenađujućeg. "Pozdravljamo proevropsku poziciju koju je SNS zauzela, i jasno je da (Tomislav) Nikolić i njegova partija podržavaju evropski put Srbije", kazao je Dežer i dodao da će EU nastaviti konstruktivan dijalog sa tom strankom.
Izvor: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
