Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Bramerc neće menjati izveštaj o saradnji Srbije sa Tribunalom
|
|
|
|
Objavljeno : 27.05.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc (Serge Brammertz) neće menjati svoj pisani izveštaj o saradnji Srbije pre govora pred Savetom bezbednosti UN, 6. juna u Njujorku, rečeno je 27. maja Beti u Hagu. O ključnoj izmeni - hapšenju Mladića - glavni tužilac će Savet bezbednosti informisati usmenim putem. Bramerc je u pisanoj izjavi pozdravio hapšenje generala Ratka Mladića 26. maja i zahvalio vlastima Srbije što su ispunile svoju obavezu.
Upitan da li će tužilac, posle hapšenja Mladića, poslati u Njujork pisane izmene izveštaja, izvor blizak haškom tužilaštvu odgovorio je odrečno. Tužilac Bramerc, po istom izvoru, smatra da je njegov pisani izveštaj, poslat Savetu bezbednosti 17. maja, verno odražavao stanje u saradnji Srbije pre jučerašnjeg hapšenja Ratka Mladića.
U tom izveštaju, Bramerc je bio ocenio da je strategija Srbije u potrazi za Mladićem "potpuno neuspešna".
Ključnu promenu nastalu Mladićevim hapšenjem, Bramerc će, po njemu bliskom izvoru, podvući i pozdraviti u usmenom obraćanju Savetu bezbednosti, 6. juna.
Isti izvor napomenuo je i da haško tužilaštvo ostaje veoma zainteresovano za otkrivanje ko je sve i na koji način pomagao Mladiću u dugotrajnom bekstvu i skrivanju od međunarodne pravde. Izvor je sugerisao i da tužilaštvo u Hagu ima neka saznanja o tome.
U izjavi na dan Mladićevog hapšenja, Bramerc je "odao priznanje srpskim vlastima na obavljenom poslu i hapšenju Ratka Mladića, a naročito Savetu za nacionalnu bezbednost i Akcionom timu". "Mi im zahvaljujemo na tome što su ispunili svoje obaveze prema Tribunalu i prema pravdi. Mi, isto tako, cenimo napore međunarodne zajednice u pružanju podrške merama da se obezbedi hapšenje Ratka Mladića", naglasio je Bramerc.
Background Haški optuženik Ratko Mladić uhapšen je 26. maja u Srbiji. To je bio jedan od uslova za napredak Srbije u evropskim integracijama. Bramerc je pre hapšenja Savetu bezbednosti poslao negativan izveštaj o saradnji Srbije sa Tribunalom, u kojem je strategiju srpskih vlasti za pronalaženje haških optuženika ocenio kao neuspešnu. Približavanje EU do sada je u više navrata bilo blokirano zbog toga što haški optuženici Ratko Mladić i Goran Hadžić nisu uhvaćeni i sporučeni Tribunalu u Hagu. Međunarodna zajednica više je pažnje poklanjala Mladićevom hapšenju zbog njegove uloge u zločinu u Srebrenici, koji je okarakterisan kao genocid.
Evropska komisija u oktobru će objaviti mišljenje o spremnosti Srbije za status kandidata u EU, a srpske vlasti očekuju da do kraja godine Srbija i dobije status kandidata, a u najboljem slučaju i datum otvaranja pregovora o pristupanju.
Glavni tužilac 27. maja se vratio u Hag sa Briona, gde je učestovao u radu konferencije tužilaca iz zemalja bivše Jugoslavije.
Sagovornik Bete, blizak tužilaštvu, nagovestio je i da će Bramerc održati konferenciju za novinare kada se general Mladić nađe u pritvoru Tribunala u Sheveningenu.
Tužilaštvo Haškog tribunala podnelo je u maju prošle godine sudijama predlog izmenjene optužnice protiv bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske zbog genocida i zločina protiv čovečnosti nad nesrbima tokom rata u BiH. Očekuje se da će posle hapšenja Mladića u Srbiji, sudija Tribunala tu optužnicu potvrditi. Ubrzo pošto se nađe u Hagu, Mladić će biti izveden pred sudiju da bi se izjasnio o krivici. Izmenjenom optužnicom, Mladiću se na teret u 11 tačaka stavljaju genocid, zločini protiv čovečnosti nad nesrbima i kršenja zakona i običaja rata tokom sukoba u BiH 1992-95.
Kao i u slučaju tadašnjeg predsednika RS Radovana Karadžića, kome Tribunal već sudi, izmenjena optužnica protiv Mladića usredsređena je na etničko čišćenje Muslimana i Hrvata širom BiH; kampanju terora artiljerijskim napadima na civile tokom opsade Sarajeva u istom periodu; genocid nad oko 7.000 Muslimana u Srebrenici u julu 1995. i nad nesrbima u još sedam opština u BiH i uzimanje međunarodnih talaca u maju te godine.
Prema predlogu izmenjene optužnice, Mladić i Karadžić su bili na čelu udruženog zločinačkog poduhvata čiji je cilj bilo trajno uklanjanja bosanskih Muslimana i Hrvata sa teritorija za koje su bosanski Srbi tvrdili da su njihove. Kako se navodi u izmenjenoj optužnici, "Ratko Mladić je, radi postizanja tog cilja, delovao u sprezi sa drugima na počinjenju zločina na različitim lokacijama...Kao najviši oficir VRS, Mladić je imao efektivnu kontrolu nad snagama koje su učestvovale u počinjenju zločina. Mladić je optužen da je planirao, potpirivao i naređivao zločine".
Prvu optužnicu protiv Mladića zbog genocida nad 7.000 Muslimana u Srebrenici, Tribunal je podigao 25. jula 1995., ali on je ostao begunac do današnjeg dana.
Tom optužnicom, koja je formalno još na snazi, Mladić je u 15 tačaka optužen za genocid i saučesništvo u genocidu; progon, istrebljenje i ubistva, deportacije, nehumana dela, terorisanje civila, okrutno postupanje, napade na civile i uzimanje međunarodnih talaca.
Autor: Radoša Milutinović, dopisnik Bete iz Haga
Sledeći koraci
6. juna: Bramerc Savetu bezbednosti predstavlja izveštaj o saradnji Srbije sa Tribunalom
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
