Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Oštriji tonovi iz Haga
|
|
|
|
Objavljeno : 20.05.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Srbiji su nekoliko sedmica pre početka izrade mišljenja Evropske komisije o spremnosti za status kandidata, upućene značajne poruke - da su vrata EU za Srbiju širom otvorena, ali da je za dalji napredak potrebno nastaviti reforme i poboljšati saradnju sa Haškim tribunalom. Predsednik Evropske komisije je tokom posete Beogradu ponovo ukazao na značaj saradnje sa Haškim tribunalom, a u Hagu se nezvanično saznalo da je u izveštaju poslatom Savetu bezbednosti glavni tužilac Tribunala uputio do sada najoštrije kritike na račun saradnje srpskih vlasti sa Tribunalom.
U izveštaju u koji je agencija Beta imala uvid glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc (Serge Brammertz) ocenio je da je strategija za hapšenje begunaca, Ratka Mladića i Gorana Hadžića, do sada "potpuno neuspešna" i da napori do sada nisu bili dovoljni. "Sadašnja strategija Srbije za hapšenje begunaca je do sada potpuno neuspešna. Srbija mora kritički razmotriti sve korake koje je do sada preduzela, ponovo sagledati svoju strategiju i radne metode i smesta se pozabaviti svim operativnim manjkavostima", piše u izveštaju, koji je Bramerc 17. maja poslao u Njujork.
Izvori Bete u Hagu Bramercov izveštaj Savetu bezbednosti smatraju "najkritičnijim do sada" prema vlastima u Beogradu. Taj izveštaj igra veliku ulogu prilikom odlučivanja o daljim koracima evropskih integracija, budući da se zemlje članice i EU na njega oslanjaju prilikom procene saradnje sa Hagom, koja je jedan od uslova za pristupanje.
Bramerc je ukazao i da bi neuspeh za hapšenje begunaca negativno uticao i na kredibilitet Srbije, ali i na ukupni rezultat Tribunala. "Nehapšenje bi ugrozilo i uspešno ispunjavanje mandata Tribunala i posvećenost međunarodne zajednice međunarodnoj pravdi", ocenio je Bramerc.
On je podsetio da je u izveštaju prošlog juna i decembra preporučio reviziju strategije i pojačanje napora za ispunjenje preporuka, ali da su neke preporuke ostale "delimično neusvojene". "Od njih (srpskih vlasti) je zatraženo da brže istražuju sveže tragove i pokriju sve moguće putanje u potrazi za beguncima. Sve u svemu, vlasti Srbije pozvane su da primene pristup koji će biti aktivniji", piše u izveštaju. "To se naročito odnosi na činjenicu da su vlasti ostale usredsređene na ograničen broj tragova i što su propustile da primene dogovor da prošire obim istrage. Nije ispunjeno nekoliko operativnih rokova i ciljeva o kojima je postignut dogovor sa Tužilaštvom u februaru 2011", naglašio je u izveštaju tužilac Bramerc.
U proteklih šest meseci, haško tužilaštvo je, prema izveštaju, od vlasti u Beogradu "stalno tražilo" da ispitaju ulogu "mreža ljudi koje begunce podržavaju u izbegavanju pravde", ali su akcije protiv mreža za podršku dovele do malo rezultata, naglasio je Bramerc. "Neophodni su trajni napori u rešavanju ovog problema, a vlasti Srbije moraju pokazati više odlučnosti u ciljanju i javnom osuđivanju tih mreža", navodi se u izveštaju.
Kao pozitivne aspekte saradnje, tužilac Bramerc je pozdravio to što se Nacionalni savet za saradnju Srbije s Tribunalom nije protivio objavljivanju zapisnika sa sednica Vrhovnog saveta odbrane SRJ, koji su do marta bili poverljivi materijali u procesu Momčilu Perišiću, a ranije na suđenju Slobodanu Miloševiću, a istakao je i da nema nerešenih zahteva Tribunala za dostavljanje dokumenata i omogućavanje pristupa svedocima i arhivama.
Prvi put, tužilac Bramerc u izveštaju Srbiju naziva "odgovornom", zajedno sa Bosnom i Hercegovinom, i za pronalaženje i hapšenje Radovana Stankovića. Ocenio je da je potraga bosanskih vlasti za njim neefikasna, a da Srbija nije preduzela "nijedan korak da pomogne u lociranju i hapšenju Stankovića", koji je u BiH osuđen na 20 godina zatvora zbog silovanja Muslimanki i drugih zločina u Foči, a pobega o je iz pritvora u tom gradu.
Taj izveštaj, tužilac Bramerc predstaviće Savetu bezbednosti govorom u Njujorku, 6. juna.
Iz EU poručuju: Ne morate da priznate Kosovo, ali Hag jeste uslov
Background Srbija u oktobru očekuje mišljenje Evropske komisije o statusu kandidata za EU, koji je preporuka zemljama članicama za dodelu tog statusa. Srpske vlasti nadaju se da će Srbiji taj status i biti odobren do kraja godine i da će, u najboljoj varijanti, dobiti i datum za otvaranje pregovora.
Još nisu usvojeni neki zakoni koji su potrebni za dobijanje statusa kandidata, poput zakona o restituciji, koji nije ni usaglašen, i zakona o izboru narodnih poslanika i o finansiranju političkih stranaka, koji čekaju na usvajanje u skuštinskoj proceduri. Loša ocena o saradnji sa Haškim tribunalom mogla bi da bude velika prepreka, budući da je ta saradnja jedan od uslova, a da deo zemalja članica veoma drži do ispunjavanja tog uslova.
Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc će izveštaj predstaviti Savetu bezbednosti 6. juna.
Istog dana kada su u javnost "procurele" informacije o Bramercovom izveštaju, u poseti Srbiji boravili su predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo (Jose Manuel Barroso) i komesar za proširenje Štefan File (Fuele). Oni su otvorili Informativni centar EU, tamo su odgovarali na pitanja građana, a Barozo je imao i zvanične sastanke sa najvišim zvaničnicima Srbije - predsednikom Borisom Tadićem, premijerom Mirkom Cvetkovićem i predsednicom Skupštine Srbije Slavicom Đukić Dejanović.
Barozo je srpskim vlastima poručio da je ključ napretka u evropskim integracijama u njihovim rukama, da ima još mnogo toga da se učini, a da vreme ističe jer su rezultati potrebni pre leta.
Barozo je tokom beogradske posete kazao da EU od Srbije neće tražiti ni da prizna Kosovo ni da uđe u NATO, što su pretpostavke koje se povremeno pojave u srpskoj javnosti. Međutim, jasno je ukazao da od srpskih vlasti očekuje pojačanu saradnju sa Haškim tribunalom, ali i ubzanje reformi. "Moja poruka građanima Srbije je vrlo jasna: Očekujemo da se pridružite porodici evropskih naroda, a moramo da radimo zajedno na postizanju tog cilja", rekao je Barozo.
Njega su građani na otvaranju Informativnog centra EU u beogradskom Domu omladine pitali o povezanosti približavanje Srbije i priznavanja nezavisnosti Kosova. Barozo je tu vezu porekao, ali je istakao da je regionalna saradnja deo političkih kriterijuma i naveo da će se u tom kontekstu pitanje Kosova naći u mišljenju o napretku Srbije ka EU. Istakao je da EU pozdravlja sve korake u uspostavljanu dobrih odnosa Beograda i Prištine, jer je to jedini način ostvarivanja stabilnosti i prosperiteta regiona.
Na pitanje da li je to što Srbija nije član NATO prepreka na njenom putu ka EU, Barozo je odgovorio da pristupanje NATO nije isto što i članstvo u EU i da su to dva odvojena procesa.
On je ukazao na značaj ispunjavanja političkih kriterijuma i dodao da se Komisija nada dodatnim rezultatima u reformi pravosuđa i borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, a jasno je istakao i da očekuje od srpskih vlasti da urade sve što je u njihovoj moći da bi unapredile saradnju sa Haškim tribunalom i da EU od Srbije očekuje da tu saradnju okonča hapšenjem i izručivanjem preostalih optuženika.
Srpski zvaničnici koji su sastali sa Barozom nastojali su da ga uvere u spremnost Srbije za reforme i saradnju sa Haškim tribunalom.
Predsednik Srbije Boris Tadić kazao je da se ne slaže sa izveštajem Bramerca, ali da ga ozbiljno shvata. Kako je naveo, Srbija radi sve što je u njenoj moći da završi saradnju sa Hagom i smatra da je to ne samo njena politička već i moralna obaveza. "Dozvolite mi da se ne složim s ocenom da Srbija ne čini sve što je moguće u saradnji s Haškim tribunalom što je u skladu s našim potencijalima. To ne znači da Srbija neće neprekidno povećavati svoje administrativne kapacitete do okončanja tog istorijskog procesa", rekao je Tadić i dodao da je za njega važnije da se završi taj proces nego ono što piše u izveštaju. On je rekao da je srpska vlada preuzela obaveze da se usvoje zakoni potrebni za evropske integracije - o javnoj svojini, političkim izborima, statusu mandata poslanika, restituciji, pravosuđu i drugim oblastima.
Izvor: Beta i EurActiv.rs
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
