Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Dežer: Srbija mora hitno da donese zakon o restituciji
|
|
|
|
Objavljeno : 15.06.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Srbija mora hitno da donese zakon o restituciji i izazovi koje taj proces nosi ne mogu da budu opravdanje za dalje kašnjenje, izjavio je 15. juna u Beogradu šef Delegacije Evropske unije u Beogradu Vensan Dežer (Vincent Degert). Donošenje zakona o restituciji, čime bi se nakon višegodišnjeg odlaganja konačno rešilo to pitanje koje je ključno za integraciju zemlje u EU, najavljeno je za jesen. Skup je obeležila rasprava o tome koliko je realno da se imovina vrati u celini u naturi, na čemu insistiraju bivši vlasnici.
Dežer je na skupu "Prvi evropski pravni i politički forum" posvećnom restituciji u Narodnoj skupštini kazao da EU ne nameće model po kojem će biti vraćena imovina i da svaka zemlja pojedinačno mora da pronađe najbolji način za taj proces.
On je istakao da su osnovni principi koje EU zahteva u restituciji da ne bude diskriminacije i da se poštuje vladavina prava, odnosno socijalna pravda.Prema njegovim rečima, restitucija mora da bude i makroekonomski održiva, odnosno treba da se postave ograničenja kako bi se izbeglo preopterećenje budžeta.
"Najčesći princip u restituciji u bivšim komunističkim zemljama koje su postale članice EU bio je povraćaj imovine u naturi", kazao je Dežer i dodao da se može koristiti i kombinovani model sa delimičnim obeštećenjem u novcu.
Dežer je naveo da je Srbija do sada malo uradila na povraćaju oduzete imovine dodajući da su usvojeni zakoni o povraćaju imovine verskim zajednicama i registraciji zahteva za obeštećenja a da je pitanje svojine nad zemljištem uređeno zakonom o planiranju i izgradnji.
Šef Delegacije EU u Srbiji naglasio je da je neophodno uraditi realnu procenu vrednosti oduzete imovine jer se trenutne procene kreću od jedne do 150 milijardi evra, što je nerealno u oba slučaja.
Ambasador Nemačke u Srbiji Volfram Mas (Wolfram Maas) kazao je na skupu da nerešeno pitanje svojine nad zemljištem sprečava dalji priliv investicija u Srbiju. Prema njegovim rečima, proces restitucije mora ići putem kompromisa i ne mogu se ispuniti sva očekivanja oštećenih. Mas je naglasio da je Nemačka spremna da pomogne Srbiji u pronalaženju najboljeg rešenja za problem restitucije na osnovu sopstvenih i iskustava drugih zemalja.
Background Rešavanje pitanja restitucije je jedan od uslova za napredak Srbije u evropskim integracijama, a zakon o restituciji je, prema Akcionom planu za brže sticanje statusa kandidata, koji je 29. decembra 2010. godine usvojila Vlada Srbije, trebalo da bude usvojen do juna 2011. godine.
Taj rok je probijen pošto se čekala ocena Ustavnog suda o rešenju koje je primenjeno na povraćaj crkvene imovine. Ustavni sud je 20. aprila ocenio da je Zakon o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama u skladu sa Ustavom. Taj zakon predviđa kombinaciju naturalnog i finansijskog obeštećenja, u zavisnosti od mogućnosti, pri čemu se daje prioritet naturalnom modelu, odnosno vraćanju oduzete imovine ili dodeljivanju neke druge odgovarajuće imovine.
Đelić: Zakon o restituciji na jesen
Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić izjavio je u Beogradu da očekuje da zakon o restituciji bude izglasan na prvoj sednici jesenjeg zasedanja Skupštine Srbije. Prema njegovim rečima, nacrt zakona o restituciji završen do letnje pauze Skupštine Srbija, nakon čega će uslediti široka javna rasprava od šest do osam nedelja.
"Očekuje nas tri meseca mukotrpnog rada jer smo rešili da u tom periodu bude pripremljen zakon koji će ispraviti istorijsku nepravdu i dovesti do nacionalnog pomirenja", rekao je Đelić na skupu "Prvi evropski pravni i politički forum" posvećnom restituciji u Narodnoj skupštini.
On je novinarima u Skupštini Srbije kazao da nacrt zakona još ne postoji, da postoje elementi i da je Radna grupa zadužena da napravi nacrt koji će potom biti usaglašen u širokom dijalogu. Đelić je nakon učešća na skupu posvećom restituciji, kazao da je značajno mesto u raspravi o denacionalizaciji zauzeo aspekat koje mesto u tom procesu može imati substitucija, odnosno obeštećenje kroz imovinu.
Institut substitucije je malo upotrebljen u okolnim državama, ali je Vlada Srbije otvorena i za taj model, kazao je Đelić, koji koordinira radom na usvajanju zakona o restituciji. Kako je dodao, o temi substitucije u procesu povraćaja nacionalizovane imovine sledeće sedmice će razgovarati sa predstavnicima naslednika onih kojima je oduzeta imovina.
Ðelić je kazao da će ključne stvari pre donošenja zakona biti detaljna analiza baze podataka o potraživanoj i raspoloživoj imovini za restituciju, mogućnosti uvođenja substitucije u model povraćaja imovine i format finansijskog obeštećenja.
Biviši vlasnici: Moguće vraćenje 97% imovine u naturi
Bivši vlasnici imovine, međutim, smatraju da je imovinu moguće vratiti u naturi. To je na skupu ponovio koordinator Mreže za restituciju Mile Antić 15. juna, navodeći da je odmah moguće vratiti 97% imovine koju potražuju nasledici bivših vlasnika.
"Nije opravadana bojazan da će obeštećenjem bivših vlasnika biti ugrožen budžet i ostavljen teret novim generacijama jer je od ukupne imovine koja se potražuje 97% zemljište koje može odmah da se vrati", rekao je Antić na skupu u Skupštini Srbije posvećenom restituciji.
Antić je istakao da je u interesu države da se što pre obavi naturalna restitucija jer će imovina koja bude vraćena početi da donosi veće prihode nego sada. "U vlasništvu javnih preduzeća i lokalnih samouprava nalazi se zemljište koje se ne koristi niti donosi prihode i dražava bi mogla lako da tu imovinu vrati bivšim vlasnicima", rekao je Antić i podsetio da je prijave za vraćanje imovine podnelo je 140.000 porodica.
Predstavnici vlasnika koji su u velikom broju prisustvovali raspravi, burno su reagovali na izjavu Đelića da ima zemalja koje su vratile samo manji deo potraživane imovine, kao što je Nemačka koja je restitucijom obuhvatila 10% oduzetog vlasništva, ili, poput Poljske, koja još nije donela zakon o restituciji.
Đelić je najavio mogućnost da budući zakon o resituciji predvidi naturalno obeštećenje u svim slučajevima gde je to moguće, i to bi bilo urađeno u što kraćem roku, ali i zamenu potraživane imovine nekom drugom imovinom, kao i finansijsko obeštećenje obveznicama koje bi bile isplaćivane u određenom roku.
Najviše aplauza dobio je bivši ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Milan Parivodić koji je 2007. godine pripremio predlog zakona o restituciji i založio se da se hitnu naturalnu restituciju.
Parivodić je rekao da nezadovoljstvo predstavnika biviših vlasnika Đelićevim nastupom pokazuje da se građani osećaju uplašeni za svoja prava i da se odugovlačenjem rešenja problema restitucije onemogućava zapoljšavanje i ekonomski razvoj Srbije.
Đelić je replicirao Parivodiću pitajući ga zašto on, za ćetiri godine koliko je bio u vlasti, nije doneo zakon o restituciji. Odgovor Parivodića bio je da je uvek postojao otpor ljudi u državnim strukturama koji nisu odustajali od "megalomanske državne imovine".
Prema proceni Parivodića, ukoliko bi se sprovela naturalna restitucija u svim slučajevima gde je to moguće, za isplatu preostale potraživane imovine bilo bi potrebno najviše dve milijarde evra.
Profesor Ekonomskog fakulteta Jurij Bajec je ocenio da će restitucija doprineti oživljavanju tržišta nekretnina i ukupne privrede. "Važno je da se u primeni budućeg zakona o restituciji ne napravi nepravda prema novim generacijama i da se vodi računa o javnom dugu Srbije koji je ograničen na 45% bruto domaćeg proizvoda (BDP)", rekao je Bajec koji je savetnik premijera Srbije.
On je ukazao da će 2016. godine biti okončana isplata državnih obveznica po osnovu stare devizne štednje, čime će biti olakšana oplata državnog duga po osnovu restitucije.
Izvor: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
