Dodeljivanje Srbiji statusa kandidata za prijem u EU zavisiće od njenog napretka u ispunjavanju već utvrđenih političkih i ekonomskih kriterijuma i neće biti novih uslova, rekli su 10. juna zvaničnik Evropske komisije Pjer Mirel i potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić. U Beogradu je 10. juna održan godišnji sastanak Unapređenog stalnog dijaloga Srbije i EU na kome je razmotren napredak koji je Srbija ostvarila u sprovođenju reformi i ispunjavanju kriterijuma u integraciji u EU. Ocenjeno je da je ostvaren značajan napredak u proteklih nekoliko meseci ali da još dosta posla ostaje da se uradi. Mirel je rekao da ne može da predviđa da li bi Srbija mogla da dobije i datum za otvaranje pregovora.
Posle sastanka Unapređenog stalnog dijaloga Srbije i EU, Mirel je rekao da nema nikakvih novih uslova u pridruživanju Srbije Uniji već da će mišljenje zavisiti od ostvarivanja kriterijuma iz Kopenhagena i uslova iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
Direktor Direkcije za Zapadni Balkan u Generalnom direktoratu za proširenje je podsetio da kriterijumi uključuju i sveobuhvatnu regionalnu saradnju i da u tom kontekstu EU očekuje narednih nedelja i meseci konkretne rezultati u dijalogu Beograda i Prištine.
On je rekao da ne može da predviđa da li će biti određen i datum za pregovore o pristupanju Srbije EU, istakvši da će to zavisiti od rezultata koje Srbija ostvari. "Glavno pitanje na koje treba da odgovorimo u našem mišljenju je da li je Srbija dovoljno napredovala u ispunjavanju ovih kriterijuma da možemo da preporučimo otvaranje pregovora", rekao je Mirel.
Đelić je takođe rekao da nema novih uslova za pridruživanje Srbije EU, ali da se već postavljeni uslovi moraju ispuniti, poput saradnje sa Haškim tribunalom.
"Ne tražimo nikakvu privilegiju. Srbija je veoma svesna, mada je hapšenje Ratka Mladića bilo bitan momenat za našu zemlju i region i naše integracije, da to nije dovoljan koraka za dobijanje status kandidata za početak pregovora", rekao je on.
On je dodao da Srbija nastavlja saradnju s Haškim tribunalom i istovremeno planirane reforme kako bi prvo Evropska komisija preporučila u izveštaju 12. oktobra a zatim na samitu EU 9. decembra bio i odobren i status kandidata i početak pregovora. On je dodao da se nada pokretanju pregovora na proleće sledeće godine.
Mirel i Đelić su, kao jedan od najpozitivnijih pomaka od prethodnog sastanka Unapređenog stalnog dijaloga u julu 2010., pomenuli povećanje izvoza Srbije u EU za 32% u prošloj godini, uz rast uvoza od 8%. Mirel je kao pozitivne naveo i zajedničku rezoluciju EU i Srbije u UN kojom se poziva na dijalog Beograda i Prištine, zahtev Saveta EU da Evropska komisija pripremi mišljenje o prijavi Srbije za članstvo u EU i nedavno hapšenje haškog optuženika Ratka Mladića.
Zvaničnik Evropske komisije je pozdravio korake Srbije u sprovođenju neophodnih reformi - poput prihvatanja izmena izbornog zakona i izrazio očekivanje da će iduće nedelje biti donet i Zakon o finansiranju političkih aktivnosti. On je rekao i da Evropska komisija pažljivo prati reformu pravosuđa i istakao značaj uloge nezavisnih regulatornih tela, ukazavši da državna uprava treba da primeni izveštaje stručnjaka o tim telima.
On je rekao da je Srbija ostvarila veliki napredak i da EU ohrabruje njene vlasti da nastave reforme. Ocenio je i da dobro odmiče ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom, pošto ga je do sada ratifikovalo 18 zemalja.
"Kao što su nedavno rekli predsednik (Evropske komisije Žoze Manuel) Barozo i komesar (za proširenje Štefan) File, uočili smo veliki napredak proteklih meseci i ohrabrujemo vladu i parlament da nastave reforme kako bi nam pomogle da donesemo pozitivno mišljenje", rekao je Mirel.
Đelić je rekao da je ostvaren napredak u ispunjvanju svih elemenata Akcionog plana Vlade Srbije za sticanje statusa kandidata za članstvo u EU, ali je naglasio da Beogradu još predstoji veliki posao. On je rekao da su neki zakoni usvojeni, a neki u proceduri i ukazao da predstoji i priprema i usvajanje zakona o javnoj svojini i restituciji. Ukazao je na korake koje Srbija preduzima u borbi protiv korupcije i značaj reforme pravosuđa.