Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Korupcija dominira sistemom javnih nabavki u Srbiji
|
|
|
|
Objavljeno : 20.06.2011. | Ažurirano : 21.06.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Korupcija podriva ceo sistem javnih nabavki u Srbiji, i zato strategija razvoja koja će se doneti u Srbiji mora ozbiljno da pristupi rešavanju tog pitanja, izjavio je viši savetnik zajedničke inicijative SIGMA Evropske unije i Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) Marijan Lemke na konferenciji organizovanoj u okviru izrade strategije u Srbiji. Učesnici su ukazali da je neophodna dodatna profesionalizacija službi u Srbiji, a ukazali su i na značaj uvođenja standarda u pogledu toga na koju vrstu robe i usluga imaju pravo državna tela koja potpadaju pod sistem javnih nabavki.
"Nema preciznih podataka, ali opšta procena preduzeća, nevladinog sektora i vladinih tela uključenih u javne nabavke je da je korupcija prisutna na svim nivoima", rekao je Lemke tokom rasprave o sistemu javnih nabavki u Srbiji.
On je rekao da je u Srbiji potrebna i veća profesionalizacija sistema javnih nabavki. SIGMA se bavi unapređenjem institucionalnog sistema u zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima, kao i drugim zemljama koje imaju neke oblike partnerstva sa EU. Deo aktivnosti je i pisanje izveštaja za Evropsku komisiju.
Govoreći o zakonima, koji su, kako je naveo, najlakši deo za usklađivanje sa EU, Lemke je rekao da je Zakon o javnim nabavkama uglavnom usklađen sa EU, ali da i dalje ima nedostataka, poput sitnih neusklađenosti i preferencije za domaće ponuđače. "Međutim, to sve treba uraditi na kraju. Za sada je zakon dobar kao početna pozicija" rekao je on.
Lemke je naveo da je potrebno doneti zakone o koncesijama i privatno javnim partnerstvima, koji bi bili usklađeni i sa standardima EU, ali i sa postojećim zakonom o javnim nabavkama.
Direktorka Kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije Milica Delević kazala je da je Nacionalnim programom za pristupanje EU predviđeno da se strategija o jačanju javnih nabavki usvoji u trećem kvartalu 2011, a značaj donošenja tog teksta naznačen je i u Akcionom planu za sticanje statusa kandidata. Delević je istakla da je unapređenje sistema javnih nabavki značajno za pristupanje EU, na šta se ukazuje i u izveštajima o napretku, ali da je još značajnije sa stanovišta društva u Srbiji, budući da omogućava uštede.
Šef Delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer je kazao da je neophodna međuinstitucionalna koordinacija između institucija u reformi sistema javnih nabavki. Prema njegovim rečima, potrebno je formirati stalno telo koje će se baviti javnim nabavkama, ali i koncesijama i privatno javnim partnerstvom.
Kada je reč o korupciji u sistemu javnih nabavki, dodao je Dežer, puno bi značilo za srpsku privredu kada bi se smanjila korupcija i uštedelo između 10 i 15%. U tom smislu, prema njegovim rečima, prevencija igra značajnu ulogu, ali i nezavisno sudstvo.
Izmene zakona o javnim nabavkama u septembru
Na skupu je rečeno da se izmene zakona o javnim nabavkama, koje će predviđati centralizaciju sistema javnih nabavki, mogle bi biti usvojene u spetembru.
Potpredsednik vlade Srbije Božidar Đelić izjavio je da su 2010. godine javne nabavke vredele oko 2, 6 milijardi evra, što čini oko 10% bruto domaćeg proizvoda (BDP), kao i da o njihovom značajju govori činjenica da, recimo, poljoprivreda čini oko 13% BDP-a. "Svaki problem u sistemu javnih nabavki ugrožava svakog građanina pojedinačno", rekao je Đelić i dodao da ne mogu biti zadovoljni jer devet godina od donošenja zakona pitanje javnih nabavki još nije kvalitetno uređeno.
Background Procenjuje se da je vrednost javnih nabavki u Srbiji oko četiri milijarde evra godišnje. Predstavnici EU i stručnjaci stalno ukazuju da bi Srbija mogla da ostvari uštede i bolj efikasnost ukoliko bi postojala veća kontrola i smanjila se korupcija.
Javne nabavke su jedno od pregovaračkih poglavlja sa EU i jedna od oblasti u kojoj se redovno prati napredak zemlje koja teži članstvu u EU.
Prema njegovim rečima, problem je nameštanje tendera, što poslove dobijaju fantomske firme, što se aneksima menjanju ugovori, pa najniža ponuda na tenderu tokom realizacije bude višestruko veća, što se oko 20% poslova dobija u direktnim pregovorima, iako bi to trebalo da bude izuzetak.
"Sve je to teško dokazati, ali to mora biti predmet našeg interesovanja", rekao je on i najavio donošenje izmena zakona o javnim nabavkama. Te izmene, prema rečima Đelića, će predvideti centralizaciju sistema javnih nabavki kako bi se izbegla korupcija i dobile niže cene.
Đelić je rekao da je centralizacija javnim nabavki dala dobre rezultate u Sloveniji, a da je tom rešenju priblegla i Hrvatska.
Državni sekretar u Ministarstvu finansija Goran Radosavljević je kazao da je urađen Nacrt Strategije javnih nabavki, koja treba da bude osnov za donošnje izmena zakona o javnim nabavkama. Prema njegovim rečima, tokom leta će biti formirana radna grupa za izradu izmena zakona. Očekuje se da zakon bude donet u septembru, dodao je on.
Iskustva Hrvatske i Slovenije u javnim nabavkama
Šef Centralnog tela za nabavku Hrvatske Dražen Ivanušec kazao je da je donošenje strategije o javnim nabavkama bilo neophodno za ispunjavanje merila za otvaranje pregovaračkog poglavlja o javnim nabavkama u pregovorima o članstvu sa EU. Kako je istakao, glavna promena koju je strategija donela je uspostavljanje centralnog tela za javne nabavke. To, kako je istakao, ima i prednosti i mane o kojima treba voditi računa prilikom donošenja odluke o sistemu javnih nabavki.
On je poručio srpskim vlastima da uče iz tuđih grešaka kako bi uspostavili što bolji sistem uz što manje lutanja.
Kao jednu od grešaka koje je Hrvatska napravila naveo je isuviše veliki broj kategorija za robe i usluga koje se nabavljaju preko centralnog sistema. Hrvatska je, kako je kazao Ivanušec, uspostavila 18 kategorija, dok je u EU uobičajeno između sedam i 12.
On je kazao i da zarad postizanja što veće profesionalnosti zaposlenih treba omogućiti najviše plate radnicima u centralnom telu za javne nabavke kako bi se postigli što bolji rezultati. U Hrvatskoj je veliki deo zaposlenih došao iz uprave za javne nabavke.
Govoreći o iskustvu Hrvatske, kazao je da nedostaje standardizacija nabavki, kako bi se znalo "na koliki sto i koliki ekran ima pravo zaposleni" i da li to zavisi od toga "u kakvim je odnosima sa šefom".
Poruka Hrvatske je, kako je rekao šef Centralnog tela za nabavku Hrvatske, da treba institucije graditi od početka kada za to postoje mogućnosti.
Šef Agencije za javne nabavke Slovenije Sašo Matas kazao je da ne treba sve kategorije robe i usluga koje se nabavljaju za državne organe stavljati u nadležnost centralnog sistema jer se u nekim domenima cena ne može spustiti na taj način. Matas je istakao da uvođenje centralnog sistema omogućava između ostalog jasan pregled trošenja, kako na centralnom tako i na lokalnom nivou.
On je takođe ukazao na značaj standardizacije, koja omogućava uštede. Kao primere je naveo da je utvrđeno "koji korisnik može koristiti kakav mobilni telefon", a planirano je da se standardi uvedu i u domen kancelarijske opreme.
Prema rečima Matasa, do sada se koristilo 600 do 700 vrsta tonera za štampače, što znači da je u upotrebi bilo isto toliko vrsta štampača. Sada je napravljena standardizacija i uvodi se nekoliko vrsta, čime se ostvaruje ušteda jer se poručuje veća količina iste robe.
Uvođenje kategorija robe i usluga išlo je postepeno, a sada se razmišlja o uvođenju poštanskih usluga u sistem centralizovanih javnih nabavki, budući da pravosudni organi za te namene troše mnogo novca, rekao je šef Agencije za javne nabavke Slovenije.
Izvor: EurActiv.rs i Beta
Linkovi
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
