Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Prvi konkretan pomak u dijalogu Beograda i Prištine
|
|
|
|
Objavljeno : 04.07.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Delegacije Beograda i Prištine su 2. jula postigle dogovor o razmeni kopija matičnih knjiga i slobodi kretanja i načelan dogovor o priznavanju univerzitetskih i školskih diploma. To su prva pitanja oko kojih su dve strane postigle dogovor od početka dijaloga 8. marta. Politički značaj postignutih dogovora, u kontekstu neslaganja oko statusa Kosova, različito se tumači u Beogradu i Prištini. Takođe, na unutrašnjem planu, dok vlasti ističu značaj koji će dogovori imati za život ljudi, opozicione stranke ih uglavnom tumače kao ustupak drugoj strani.
Dogovor o razmeni kopija matičnih knjiga i slobodi kretanja postignut je na petom sastanku delegacija koje predvode Borislav Stefanović i Edita Tahiri, u okviru dijaloga Beograda i Prištine u kojima posreduje zvaničnik Evropske službe za spoljno delovanje Robert Kuper (Cooper).
Pregovarački timovi Beograda i Prištine dogovorili su se o razmeni kopija matičnih knjiga i dozvoli građanima Kosova da, koristeći kosovska dokumenta prelaze administrativnu liniju, na kojoj će im srpska policija izdavati sertifikate za lične karte i vozačke dozvole. Kako je objasnio šef srpskog tima u dijalogu s Prištinom Borislav Stefanović, dogovor o slobodi kretanja ne odnosi se na pasoše izdate u Prištini.
On je rekao i da će vozila sa registarskim tabilicama sa oznakom KS(UNMIK) koje Beograd smatra statusno neutralnim, moći da se kreću teritorijom Srbije uz regulisano pitanje osiguranja za vozila, dok vozila sa tablicama sa oznakom RKS, koje izdaju prištinske vlasti i imaju grb Kosova, neće imati tu mogućnost i za njih će morati da se koriste privremene tabilice. Kada je reč o osiguranju vozila, dogovoreno je da se uskoro sklopi sporazum dva osiguravajuća društva. Time će se, kako je rekao Stefanović, izbeći problem koji će brzo nastati, pošto će na administrativnoj liniji morati da se vrši naplata osiguranja za vozila.
Iz Brisela je saopšteno da su se strane načelno složile o priznavanju univerzitetskih i školskih diploma, što će biti izvedeno sertifikacijom preko obostrano prihvaćenog međunarodnog tela ili akademske institucije treće strane, a detalji će biti dogovoreni na sledećem sastanku.
Kako je 2. jula saopštila služba EU za spoljno delovanje, sporazumi će stupiti na snagu čim budu operativno izvodljivi i sprovođenje obezbede tripartitne zajedničke radne grupe. U saopštenju se dodaje da su se "obe strane snažno obavezale da će se pridržavati dogovorenog".
U saopštenju se navodi i da su se dve strane približile dogovoru o telekomunukacijama, katastarskim knjigama, carinskim pečatima i energiji i da su u okviru pripreme sledećeg sastanka koji bi trebalo da bude održan do kraja jula, izložile stavove o verskom i kulturnom nasleđu, kao i o regionalnoj saradnji.
Background Prvi razgovori u okviru dijaloga Beograda i Prištine pod pokroviteljstvom Evropske unije održani su 8. i 9. marta u Briselu a od tada su održane još tri runde razgovora, 28. marta, 15. aprila i 18. maja. Pored timova Beograda i Prištine, u dijalogu u ime EU učestvuje savetnik šefice evropske diplomatije Robert Kuper (Cooper).
Dijalog je pokrenut na osnovu rezolucije o Kosovu koja je usvojena u Generalnoj skupštini UN 9. septembra 2010. Rezoluciju je podnela Srbija uz podršku Evropske unije. Cilj dijaloga je da se unapredi saradnja, ostvari napredak na putu ka EU i poboljšaju životi ljudi.
Stefanović je izrazio žaljenje što na sastanku u Briselu 2. jula prištinska delegacija nije prihvatila rešenje o katastru koje su zajednički koncipirali beogradski tim i EU. Prema Stefanovićevim očekivanjima, dve strane će rešenje pitanja katastra rešiti tokom ovog meseca.
Edita Tahiri je, po povratku u Prištinu, rekla da će postignuti dogovori početi da se primenjuju 1. novembra ove godine.
Beograd i Priština različito o političkom značenju dogovora
Borislav Stefanović izjavio je 3. jula da dogovor o rešavanju pitanja slobode kretanja građana i razmeni matičnih knjiga sa kosovskim vlastima ne predstavlja "ni eksplicitno ni implicitno priznanje Kosova", dok je Edite Tahiri da je Srbija time napravila korak ka priznanju nezavisnosti Kosova. Stefanović je ocenio da je Tahirijeva to izjavila iz unutar-političkih razloga i usled velikog pritiska svoje opozicije. On je kazao da Srbija neće prestati da obavlja nijednu od funkcija, što podrazumeva da će nastaviti da izdaje lična dokumenta i registarske tablice građanima sa Kosova.
Šef pregovaračkog tima Beograda se 3. jula osvrnuo i na kritike opozicije usmerene na tok i rezultate pregovora sa Prištinom, ocenjujući ih "politikantskim" i pozivajući predstavnike opozicije da iznesu konkretne predloge rešenja kosovskog problema.
Stefanović je dodao da pregovori Beograda i Prištine predstavljaju odvojen proces od pristupanja Srbije Evropskoj uniji, ali da uprkos tome, uspeh pregovora može imati uticaj na brzinu učlanjena Srbije u EU. Proces je odvojen, ali kreira bolju atmosferu i dovodi nas u situaciju da možemo nastaviti evropske integracije sa manje pritisaka i političkih uticaja", rekao je on.
Edita Tahiri ocenila je 2. jula da sve više postaje jasno da je integracija Srbije u EU uslovljena priznavanjem Kosova i da je napravljen prvi korak Srbije ka priznavanju nezavisnosti Kosova. "Ovo su možda prvi istorijski sporazumi dve države i mislim da su oni postignuti zato što obe države imaju za cilj učlanjenje u Evropsku uniju. Ovim sporazumima Kosovo i Srbija su ispunile neke od uslova i vrednosti koje vode ka EU", rekla je Tahiri za Radioteleviziju Kosova nakon višečasovnog dijaloga u Briselu.
Vlada Kosova ocenila je 3. jula da su sporazumi koji su postignuti između Beograda i Prištine veoma važni i za Kosovo i za Srbiju jer omogućavaju bolji kvalitet života svih građana i približavanje Evropskoj uniji. Kosovska vlada u saopštenju naglašava međudržavni karakter sporazuma ističući da se radi o "tri međudržavna sporazuma sa Srbijom" do kojih se došlo uz posredovanje EU i podršku SAD.
"Rezultati iz ove runde tehničkog dijaloga uticaće na poboljšanje međususedskih odnosa i regionalne saradnje, što su kriterijumi za integraciju u EU. Preko ovih dostignuća Kosovo je napravilo važan korak u nacionalnom interesu svojih građana", navodi se u saopštenju.
Vlada Kosova podseća da je sporazum o slobodi kretanja baziran na principu reciprociteta i ocenjuje da će omogućiti slobodu kretanja građana iz jedne države u drugu, ali i u treće zemlje. Sporazum o civilnom registru će "pomoći kompletiranju tog registra za Kosovo, što je jedan od uslova u procesu liberalizacije viza". Vlada Kosova navodi da je sporazum o priznavanju diploma u potpunosti u skladu sa "evropskim praksama i međudržavnim sporazumima".
Premijer Kosova Haškim Tači 4. jula dolazi u Brisel na poziv visoke predstavnice za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton u času kada se od Prištine očekuje veća spremnost za opipljive dogovore u dijalogu s Beogradom o rešenjima problema od važnosti za život građana na Kosovu. Eštonova će u Briselu razgovarati s Tačijem, u očekivanju da od njega dobije potvrdu da će sve strukture u Prištini potpuno sarađivati s Euleksom. To su diplomatski izvori u Briselu preneli agenciji Beta, ocenivši da je to Euleksu nužno u času kad priprema posebnu strukturu tužilaca, sudija i istražitelja za istragu o izveštaju Saveta Evrope o zločinima trgovine ljudskim organima na Kosovu.
Stavovi
Državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović izjavio je 2. jula da prvi dogovori u dijalogu Beograda i Prištine promovišu "kulturu dijaloga" i vode ka mogućnosti sporazuma o važnim pitanjima koja se tiču svakodnevnih problema žitelja pokrajine.
Srpska napredna stranka smatra da Srbija ne sme da prizna Kosovo, ali da razgovori Beograda i Prištine moraju da se nastave, izjavila je 3. jula funkcionerka te stranke Zorana Mihajlović Milanović.
Predsednik Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović ocenio je 3. jula da dogovor koji su postigli Beograd i Priština treba da bude praćen konkretnim koracima i političkom podrškom tom procesu.
Predsednik Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica ocenio je 3. jula da je dogovorom Beograda i Prištine vlast u Srbiji izigrala poverenje svih država koje se protive priznanju nezavisnosti Kosova i zadala težak udarac interesima Srbije.
Potpredsednik Srpske radikalne stranke Dragan Todorović izjavio je 2. jula da je Beograd dogovorom sa Prištinom napravio još jedan korak koji vodi ne samo ka priznanju nezavisnosti Kosova već i ka dodatnim ucenama.
Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka Predrag Simić ocenio je 2. jula da dogovor Beograda i Prištine predstavlja dve strane "u pozitivnom svetlu" pred EU i utiče na proces njihove evro-integracije.
Analitičar Dušan Janjić ocenio je 2. jula da je dobro što je u pregovorima Beograda i Prištine u Briselu postignut sporazum jer je "bio poslednji čas da se spase pregovarački proces".
Predsednik Srpskog nacionalnog veća severnog Kosova Milan Ivanović ocenio je da 2. jula dogovor Beograda i Prištine ugrožava bezbednost, ostanak i opstanak Srba u Pokrajini i dodao da dogovor nije ni u interesu države Srbije, a ni naroda koji u njoj živi.
Predstavnica Srba sa Kosova Rada Trajković ocenila je da dogovorom Beograda i Prištine Srbija nije priznala nezaviosnost Kosova, već olakšala život tamošnjih Srba i sprečila približvanje Kosova Albaniji.
Samostalna liberalna stranka pozdravila je 3. jula dogovor Beograda i Prištine koji će građanima Kosova, kako je ocenila ta stranka, olakšati slobodu kretanja i komunikaciju mobilnim telefonima.
Postizanje sporazuma o slobodi kretanja i priznavanju takozvanih UNMIK registarskih tablica u celoj Srbiji pozitivan je korak jer će znatno olakšati svakodnevni život Srbima južno od Ibra, ocenio je 4. jula predsednik opštine Gnjilane Predrag Stojković.
Postizanje sporazuma o slobodi kretanja, matičnim knjigama i priznavanju diploma, dobar je početak u pregovorima Beograda i Prištine i od velikog je značaja za Albance koji žive u Preševu i Bujanovcu, izjavio je 3. jula agenciji Beta predsednik Partije za demokratsko delovanje Riza Haljimi.
Potpredsednik Skupštine Kosova i član Pokreta Samoopredeljenje Glauk Konjufca ocenio je da su sporazumi Kosova i Srbije štetni i da je reč o sporazumima kosovskog premijera Hašima Tačija i Srbije. Prema njegovim rečima, sporazumima se potvrđuje da Kosovo priznaje Srbiju, a da Srbija ne priznaje Kosovo.
Bivši ministar inostranih poslova, sada poslanik Skupštine Kosova Skender Hiseni, ocenio je da se ne radi o međudržavnim sporazumima. "Nemam detaljne informacije, ali na osnovu onoga što je predstavljeno u medijima, Evropska komisija je zadužena za nadgledanje, a ona treba da bude i garant da će se ono što je dogovoreno ostvariti", rekao je Hiseni.
Generalni sekretar opozicione Alijanse za budućnost Kosova Burim Ramadani rekao je da predstavnici vlade i šefica pregovaračkog tima Edita Tahiri moraju da dođu u Skupštinu Kosova i predstave svaki detalj sporazuma.
Izvor: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
