Kosovo i Međunarodni monetarni fond postigli su sporazum o programu nadzora stroge budžetske politike da bi se ispravili nedostaci zbog kojih Kosovo nije dobilo novac iz aranžmana ugovorenog 2010. godine, saopšteno je 1. avgusta. U godišnjem izveštaju o kosovskoj privredi, MMF je istakao da je ekspanzivna fiskalna politika, koja je započeta 2008. godine, neodrživa. Kosovo, kako se ističe, ima dobar privredni rast koji bi ove godine trebalo da iznosi 5,3%, ali je potrebno promeniti model rasta budući da se on u velikoj meri oslanja na direktne strane investicije i doznake iz dijaspore, koje će dugoročno gledano biti smanjene.

Kako se navodi u izveštaju, Kosovo nije u velikoj meri pogođeno finansijskom krizom u svetu zbog toga što nije u velikoj meri integrisano u svetsko tržište. Ističe se da je i izvozni sektor mali, čak i po standardima regiona i to meren ne u apsolutnom iznosu nego kao procenat bruto domaćeg proizvoda. Izvoz čini nešto manje od 20% bruto domaćeg proizvoda, dok je u Srbiji ta vrednost nešto veća od 30%, Crnoj Gori oko 40%, a Bugarskoj blizu 70%.

Zbog malog izvoza Kosovo nije u većoj meri osetilo posledice pada tražnje tokom krize. U izveštaju se ističe takođe da Kosovo proizvodi većinom proizvode niske dodate vrednosti, pre svega metal.

Privredni rast je pao sa 7% u 2008. na 3% u 2009, da bi već u 2010. opet doživeo ubrzanje na 4%. U regionu je generalno gledano tih godina zabeležen pad privrede.

Kosovo za taj solidan rast, kako se ističe, treba da zahvali domaćoj tražnji koju su podstakli povećani budžetski rashodi, kao i priliv novca iz dijaspore. Veliki deo stanovnika Kosova živi u Nemačkoj i Švajcarskoj, zemljama u kojima su i rast i zapošljavanje u priličnoj meri odoleli krizi, navodi MMF.

Kako se navodi, prištinske vlasti očekuju da će se doznake smanjiti kako se emigracija budu više uklapala u zemlje u kojima živi. To je i jedan od razloga zbog kojih je Prištini neophodan nov model privrednog rasta, koji se u velikoj meri oslanjao na doznake.

Doznake i investicije omogućile su i pokrivanje deficita tekućeg plaćanja, koji će kako se procenjuje ove godine dostići 25% bruto domaćeg proizvoda zbog troškova za izgradnju autoputa ka Albaniji.

Kada je reč o održivosti javnih finansija, vladina potrošnja je povećana od 2008. godine, što je dovelo do budžetskog deficita. Prošle godine je zabeležen deficit od 2,6% BDP-a, dok je samo tri godine ranije Kosovo imalo suficit od 7%.

Prošle godine je, naime, započela izgradnja autoputa od Prištine do albanske granice, sa ukupnim troškovima većim od 20% godišnjeg bruto domaćeg proizvoda, a troškovi će se rasprediti na četiri godine. Potred toga, prištinske vlasti će u slučaju odlaganja projekta, recimo zbog sporog procesa eksproprijacije, plaćati velike kazne, što stvara novi rizik za fiskalnu ravnotežu.

Pored toga, u 2011. je vlada povećala plate u javnom sektoru i povlastice za ratne invalide i njihove porodice za između 30% i 50%, a priprema nova povećanja koja bi mogla iziskivati dosta novca.

Aranžman MMF-a i Kosova, sklopljen sredinom prošle godine, nije imao nijednu kompletnu reviziju. Glavni ciljevi bili su smanjenje portrošnje i povećanje prihoda i privatizacije koji bi trebalo da umanje deficit koji stvaraju investicioni programi, a jedan od ciljeva je i jačanje vladinih depozita u Centralnoj banci. Nijedna revizija nije obavljena - prvo zbog izbora u 2010, a nakon toga zbog povećanja rashoda za plate u javnom sektoru, što je bilo u suprotnosti sa ciljevima programa. Kosovo zbog toga nije moglo da povuče pozajmicu od 109 miliona dolara.

Programom je predviđeno postepeno uravnoteženje budžeta povećanjem poreza na potrošnju i ograničenjem troškova, posebno za plate u javnom sektoru, čije povećanje je najavljeno u jeku predizborne kampanje prvih parlamentarnih izbora od proglašenja nezavisnosti.

Pored budžetske discipline, MMF Kosovu predlaže da promeni model rasta, sa naglaskom na razvoju sektora proizvodnje za izvoz, kao i da uspostavi sistem pomoći bankama za krizne situacije. Ta obaveza, kako se ističe, u velikoj meri je pala na vladu, budući da je Kosovo jednostrano usvojilo evro.

Evro kao nacionalna valuta pruža izvestan mir u domenu monetarnih pitanja, ali iziskuje disciplinovanu poresku politiku, konkurentan nivo zarada i fleksibilnost privrede da se prilagodi na spoljne udare.

Očekivana inflacija na Kosovu ove godine je 8,3%, a naredbe 2,6%, očekivani budžetski deficit je 5%, uz planirano smanjenje na 3,5% u 2012.

Bruto domaći proizvod iznosi 4,67 milijardi evra, dok je BDP po stanovniku 2.070 evra.

Izvor: EurActiv.rs i AFP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Nastojanja EU da obnovi dijalog Beograda i Prištine
  
• 

  Vesti

  : EU: Bilateralna trgovinska pitanja mogu da ugroze integraciju regiona
  
• 

  Vesti

  : Ubrzanje privrednog rasta bez smanjenja nezaposlenosti
  
• 

  Vesti

  : EU: Neujednačen privredni razvoj Zapadnog Balkana