Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Nastojanja EU da obnovi dijalog Beograda i Prištine
|
|
|
|
Objavljeno : 01.08.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Nakon izbijanja krize oko statusa administrativnih prelaza na severu Kosova EU pojačava diplomatske napore kako bi se Beograd i Priština vratili za pregovarački sto i sporna pitanja rešavali u okviru dijaloga, zbog čega će i posrednik EU u dijalogu Robert Kuper posetiti region. Nijedna strana, međutim, za sada ne odstupa od svojih zahteva i stavova, a Priština osporava dalje učešće šefa beogradskog tima Borislava Stefanovića u dijalogu zbog njegovog angažovanja u krizi. Kfor je 31. jula otvorio prelaze Brnjak i Jarinje za saobraćaj, a iako su srpski zvaničnici najavili da će 1. avgusta nastaviti razgovore sa Kforom predstavnici međunarodnih snaga su to negirali.
Beograd i Priština su u okviru dijaloga, kako su agenciji Beta rekli izvori EU u Briselu, bili nadomak rešenja za pitanje slobodnog prometa robe, a Beograd nije toliko imao zamerki na sam carinski pečat, koliko na predlog Prištine da prateći carinski dokumenti nose oznake samostalnog Kosova. Tako da su, dodali su evropski izvori, potonji embargo Prištine na uvoz iz Srbije, dodatne carine na robu BiH, a posebno upućivanje specijalne policije na carinske prelaze i paljenje jednog od njih u suštini potpuno bezrazložni potezi.
Ti izvori su istakli da je Evropska unija rešena da celu tu krizu vrati u "evropske okvire" procesa stabilizacije i pridruživanje, čiji je važan deo dijalog Beograd-Priština, kao i da Kuper ovih dana stiže s odlučnom porukom da je nastavak dijaloga jedini način da se otklone uzroci sadašnjeg zaoštrenog stanja na Kosovu.
Evropski diplomatski izvori smatraju da će veoma teško moći da se dobije potpuna podrška vlasti u Prištini za "povratak na pređašnje stanje" u odnosu na upućivanje prištinske specijalne policije na administrativne prelaze, što traži Beograd kao uslov za nastavak razgovora.
Evropske diplomate su ponovile da "cela međunarodna zajednica", a to znači i SAD, podržava obnavljanje dijaloga radi rešavanja problema na Kosovu, u čemu EU treba da odigra ključnu ulogu.
Background Pitanje carinskog pečata trebalo je da bude rešavano u pregovorima Beograda i Prištine u Briselu 20. jula, ali su ti pregovori otkazani. Priština insistira da su njeni pečati u skladu sa Rezolucijom 1244, a da Beograd njihovim nepriznavanjem zabranjuje izvoz kosovske robe u Srbiju. Vlada Kosova je zbog toga uvela zabranu uvoza robe iz Srbije, a 26. jula je pokušala da preuzme i prelaze Brnjak i Jarinje na severu Kosova gde se ta zabrana nije sprovodila.
Dolazak jedinca kosovske policije ROSU na prelaze Brnjak i Jarinje izazvalo je nezadovoljstvo i tenzije na severu Kosova. U sukobima sa srpskim stanovništvom koji su izbili po dolasku kosovskih specijalaca ranjen je jedan albanski policajac, koji je od povreda i preminuo. Kontrolu nad prelazima je 28. jula preuzeo Kfor, pošto je grupa huligana zapalila punkt Jarinje nakon povlačenja kosovskih specijalaca. Kfor je 29. jula zatvorio oba prelaza a srpsko stanovništvo je blokiralo puteve ka prelazima.
Nakon ulaska kosovskih specijalnih jedinica na sever Kosova, u srpskoj ajvnosti, ali i nekim inostranim medijima, nagađalo se o tome da li je Priština za takav potez imala saglasnost međunarodnih aktera, pre svega SAD. Američka ambasadorka u Srbiji Meri Vorlik izjavila je tokom vikenda da su prištinske vlasti samostalno donele odluku o slanju policijskih snaga na sever Kosova, a ne u koordinaciji sa međunarodnom zajednicom i SAD. Ona je rekla da SAD pozivaju Beograd i Prištinu da "sednu za pregovarački sto i pronađu održivo rešenje koje će omogućiti slobodno kretanje robe i ljudi".
Kako su preneli beogradski mediji, pored SAD i druge vodeće zapadne zemlje - Velika Britanija, Nemačka, Francuska i Italija, osudile su akciju kosovskih vlasti i zatražile od Prištine da se angažuje na smirivanju stiuacije.
Srbija smatra da je zbog blokade plasmana srpske robe prekršen CEFTA sporazum i zbog toga se žalila članicama tog sporazuma još 25. jula, rekao je 1. avgusta, ministar ekonomije i regionalnog razvoja Nebojša Ćirić.
Ćirić je, gostujući na RTS-u, kazao da sada postoji rok od 90 dana tokom kojih nesporazum Beograda i Prištine može da bude rešen bilateralnim konsultacijama ili medijacijom. "Ako se to ne desi Srbija može da traži međunarodnu arbitražu tokom koje može i da zatraži isplatu štete nastale zabranom uvoza", kazao je on i dodao da Srbija na teritoriju Kosova godišnje plasira robu vrednu oko 350 miliona evra i dodao da se vlasti u Beogradu trude da pronađu načine da roba stigne na Kosovo.
Na severu Kosova mirno, nastavljaju se razgovori
Kako saznaje Beta iz dobro obaveštenih izvora, predstavnici Vlade Srbije Borislav Stefanović i Goran Bogdanović sastaće se 1. avgusta u Raški sa Robertom Kuperom, sa kojim će razgovarati o rešavanju krize na severu Kosova. Kuper će takođe o tome razgovarati i sa predstavnicima Prištine.
Šef pregovaračkog tima Prištine Edita Tahiri za list Danas da Vlada Kosova još nije odlučila da li će zvanično zatražiti od EU isključenje Stefanovića iz dijaloga. Tahiri je rekla da "srpski zvaničnici koji ilegalno, bez dozvole kosovske vlade borave na Kosovu i učestvuju u nasilju, ne mogu biti pregovarači u dijalogu". Ona je optužila Stefanovića da je "jedan od visokih srpskih zvaničnika, umešanih u paljenje prelaza Jarinje".
Ona je, takođe, izjavila za dnevnik Koha Ditore da Kosovo nikada neće prihvatiti da u okviru dijaloga razgovara o severu Kosova. Izjava Tahirijeve je usledila posle pisanja lokalnih medijima da poslednji događaji na severu zemlje mogu biti podsticaj otvaranja razgovora o specijalnom statusu za taj deo Kosova.
Stefanoviću i Bogdanoviću nije 31. jula dozvoljeno da uđu na Kosovo na prelazu Jarinje ali su oni naknadno ušli na Kosovo gde je trebalo da nastave 1. avgusta razgovore sa predstavnicima Kfora o statusu administrativnih prelaza na severu Kosova, odnosno ko će na njima biti i kako će funkcionisati.
Portparol Kfora Hans Diter Vihter je 1. avgusta, međutim, rekao da se komandant Kfora Erhard Biler neće sastati sa predstavnicima Vlade Srbije jer su oni ilegalno prešli na Kosovo, prenela je Radio-televizija Kosova.
Kfor je 31. jula otvorio za saobraćaj prelaze na severu Kosova, Jarinje i Brnjak, što je poboljšalo snabdevanje namirnicama građana tog dela Kosova, a 1. avgusta pripadnici Kfora ukolonili su deo barikada u selu Zupče, u opštini Zubin potok. Vihter je dodao da Kfor nije odustao od uklanjanja prepreka na putevima prema prelazu Jarinje, ali da zbog bezbednosnih razloga ne može da kaže kada će se to dogoditi.
Međusobne optužbe za izazivanje krize
Beograd i Priština se međusobno optužuju za izazivanje krize i najavljuju da neće odustati od svojih zahteva i odluka u vezi sa administrativnim prelazima, ali i stava o statusu Kosova uopšte. Nakon zaoštravanja situacije na severu Kosova, Skupština Srbije je 31. održala vanrednu sednicu na kojoj je usvojila Deklaraciju o Kosovu kojom se osuđuje svako nasilje u pokrajini, poziva na mirno rešenje krize nastale jednostranim aktom Prištine i na nastavak dijaloga.
Predstavnici Vlade Srbije poručili su na sednici Skupštine da je za krizu u pokrajini odgovorna vlast u Prištini, da su one želele da isprovociraju Srbiju da prekine dijalog i da je Srbija spremna za mirno rešenje. Predsednik Srbije Boris Tadić poručio je u parlamentu da je najvažniji zadatak Srbije da obezbedi mir i zatražio od međunarodne zajednice da uspostavi stanje u pokrajini koje je bilo pre akcije kosovske policije na severu.
U Prištini, premijer Kosova Hašim Tači izjavio je 30. jula, nakon sastanka sa šefom Euleksa Gzavijeom de Marnakom da su aktivnosti Vlade Kosova na severu zemlje bile u interesu svih građana jer su imale za cilj da uspostave zakon na celoj teritoriji Kosova i dodao da od 25. jula, kada je akcija sprovedena, nema povratka nazad.
Ministar spoljnih poslova Enver Hodžaj je u razgovoru sa generalnim sekretarom Un Ban Ki Munom optužio Srbiju za stvaranje tenzija na severu zemlje u poslednjih dvanaest godina. Kako se navodi u saopštenju kosovskog ministarstva spoljnih poslova, on je rekao da poslednje događaje na severu Kosova ne treba gledati izolovano, već kao deo politčke agende Srbije u cilju podele dela teritorije Kosova i njenog priključivanja Srbiji.
Izvor: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
