Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Na pomolu privremeno rešenje za krizu na severu Kosova
|
|
|
|
Objavljeno : 04.08.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Predstavnici Kfora i Vlade Srbije postigli su 3. avgusta načelni dogovor o rešenju krize na severu Kosova koji bi trebalo da omogući da se život stanovnika te oblasti u što većoj meri vrati u uobičajene tokove nakon pokušaja kosovskih vlasti da preuzmu kontrolu nad prelazima na administrativnoj liniji i napetosti koje su usledile. Trajno rešenje za kontrolu nad prelazima ne nazire se, ali bi ovaj privremeni dogovor mogao da obezbedi vreme da Beograd i Priština obnove razgovore i sporna pitanja reše za pregovaračkim stolom. Priština je prvobitno odbila da prihvati dogovor predstavnika Kfora i Vlade Srbije ali je zatim iznela nešto blaži stav. Beograd se nada smirivanju situacije i obnavljanju pregovora.
Prema dogovoru Kfora i srpskih pregovarača, Kfor bi trebalo da zadrži kontrolu nad prelazima na severu Kosova do polovine septembra, a Srbi treba da uklone blokade puteva. Vlada Kosova je juče odbila sporazum.
Prema dogovoru koji su 3. avgusta postigli komandant Kfora Erhard Biler i predstavnici Srbije Borislav Stefanović i Goran Bogdanović, međunarodne snage bi do sredine septembra, a ako je potrebno i duže, kontrolisale administrativne prelaze Brnjak i Jarinje. Dogovoreno je i da automobili, kamioni do tri i po tone težine i kamioni koji prevoze humanitarnu pomoć, uključujuci hranu, mogu da prođu nakon provere identiteta i pretresa u potrazi za oružjem. Kfor je već 3. avgusta dozvolio ulazak kamiona do tri i po tone koji su prevozili humanitarnu pomoć iz Srbije i dogovorom je praktično potvrđeno da će se s takvom praksom nastaviti.
Treća ključna tačka dogovora je i da Srbi na severu Kosova uklone barikade na putevima ka administrativnim prelazima Brnjak i Jarinje i da se ponovo uspostavi sloboda kretanja. To je do sada bilo posebno osetljivo pitanje u odnosima sa Kforom, pošto su Srbi sprečavali prolazak vozila međunarodnih snaga koja su prevozila hranu, vodu i gorivo u baze na severu Kosova. Upravo je slobodan prolazak Kforovih vozila bio uslov da se nastave razgovori sa predstavnicima Srbije. Srbi na severu Kosova nastavili su u noći između 3. i 4. avgusta da organizuju barikade na putevima, ali se dogovor o propuštanju vozila Kfora poštuje. Ostalo je da srpski predstavnici razgovaraju sa njima 4. avgusta o detaljima dogovora sa Kforom.
Background Vlasti Kosova pokušale su 26. jula da preuzmu prelaze na administrativnoj liniji Brnjak i Jarinje, na severu Kosova, na kojima se nije sprovodila zabrana uvoza robe iz Srbije, koju je Priština uvela nekoliko dana ranije kao odgovor na stav Beograda o kosovskom carinskom pečatu. Vlasti Srbije ne priznaju kosovski carinski pečat zbog čega je onemogućen izvoz kosovske robe u Srbiju. To pitanje je trebalo da bude rešavano u pregovorima Beograda i Prištine u Briselu 20. jula, ali su ti pregovori otkazani.
Dolazak jedinica kosovske policije ROSU na prelaze Brnjak i Jarinje izazvalo je nezadovoljstvo i tenzije na severu Kosova. Kontrolu nad prelazima je 28. jula preuzeo Kfor, pošto je grupa huligana zapalila punkt Jarinje nakon povlačenja kosovskih specijalaca. Kfor je 29. jula zatvorio oba prelaza a srpsko stanovništvo je blokiralo puteve ka prelazima. Kfor je 31. jula otvorio prelaze za saobraćaj.
U pokušaju da se kriza na severu Kosova reši i obnove dijalog Beograda i Prištine, posrednik EU u dijalogu Robert Kuper sastao se sa predstavnicima Vlade Srbije 1. avgusta u Raškoj, a zatim je 2. avgusta razgovarao sa kosovskim zvaničnicima u Prištini.
Dogovori bi, kako je saopštila glavna komanda međunarodnih mirovnih snaga na Kosovu, dogovor mogao biti primenjen tokom narednih dana. U saopštenju Kfora je istaknuto da je komandant Kfora imao puno ovlašćenje svih odgovornih institucija za razgovore sa predstavnicima Srbije.
Vlada Kosova je, odmah po objavljivanju dogovora, ocenila da je on neprihvatljiv i najavila da će u celosti i striktno sprovoditi mere reciprociteta sa Srbijom u pogledu zabrane trgovine, što je problem koji je u osnovi sadašnje krize. Priština je saopštila i da za Kosovo nema povratka na stanje pre 25. jula.
Reagujući na tu izjavu, Stefanović je rekao da se nada da je to "još jedna u nizu izjava za unutrašnju upotrebu". On je upozorio da bi, ukoliko ta izjava ima veće značenje, to nanelo ogromnu štetu "ukupnoj stabilnosti".
Nakon stastanka sa komandantom Kfora 4. avgusta, kosovski premijer Hašim Tači je, međutim, izneo blaži stav vlade o sporazumu Kfora i srpskih zvaničnika. Tači je rekao da je u razgovoru "razjašnjena novostvorena situacija" i "postignuto razumevanje o narednim koracima".
Dogovor sa Kforom je pokazao da su, iako je u Beogradu povremeno osporavano angažovanje međunarodnih vojnih i civilnih misija na Kosovu, za sada one jedini sagovornici i garanti stabilnosti na severu Kosova. Euleks je 3. avgusta saopštio da ne povlači svoje snage sa severa Kosova i da će biti i dalje na tom području, dok je NATO, na zahtev Bilera, odlučio da na Kosovo pošalje bataljon od oko 700 pripadnika rezervnih borbenih snaga. Prvi kontingent je stigao na Kosovo 3. avgusta.
Uticaj krize na odnose sa EU
Kriza na severu Kosova odražava se i na odnose Srbije i Evropske unije. Ovih dana iz Beograda su se mogle čuti kritike na račun angažovanja misije EU na Kosovu. Premijer Srbije Mirko Cvetković je 3. avgusta ocenio da je Euleks pristrasan, a Evropska unija je odgovorila da je uverena da Euleks deluje nepristrasno i da ravnopravno tretira obe strane na Kosovu.
To, prema Briselu, potvrđuje posredovanje zvaničnika EU Roberta Kupera s ciljem da se pokrene dijalog. Kuper bi, po povratku iz regiona, 4. avgusta trebalo da izvesti nadležna tela u EU o razgovorima sa srpskom i albanskom stranom o mogućem nastavku dijaloga o rešavanju praktičnih pitanja na Kosovu. Kuper, međutim, kako je prenela prištinska štampa, nije uspeo da ubedi vlasti u Prištini da se uključe u proces koji bi omogućio rešavanje problema kontrole na prelazima Jarinje i Brnjak.
U Beogradu se ocenjuje i da bi kriza na severu pokrajine mogla da uspori integraciju Srbije u EU, a potpredsednik Vlade Srbije Ivica Dačić je 4. avgusta izneo i tumačenje da je suština krize da se Srbija natera da u za nju vrlo važnoj fazi pridruživanja napravi neke ustupke.
Beogradski dnevnik "Blic" je 4. avgusta, pozivajući se na izvore iz Vlade Srbije, objavio da Srbija neće dobiti datum početka pregovora o članstvu u EU dok se ne reši kriza na severu Kosova.
Izvor: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
