Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Upozorenje Berlina i Londona Srbiji i Kosovu
|
|
|
|
Objavljeno : 08.08.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Nemačka i Velika Britanija upozorile su Srbiju i Kosovo da će propustiti "istorijsku šansu" ukoliko za "svoje razmirice ne budu našli diplomatsko rešenje". Te dve zemlje su pozvale na rešenje "koje poštuje granice Kosova, poboljšava život svih i obe strane vodi u pravcu EU" i izrazile podršku dijalogu u kome posreduje EU. Izgledi da se taj dijalog obnovi povećavaju se, pošto su Kfor i predstavnici Vlade Srbije 5. avgusta usaglasili privremeno rešenje za krizu na severu Kosova. Iako kosovski Srbi nisu u potpunosti zadovoljni postignutim dogovorom a Priština ga podržava kao rešenje koje potvrđuje "novonastalu situaciju", za Beograd je on trenutno jedino rešenje koje može da umanji napetosti i spreči uspostavljanje kosovskih institucija na severu. Odgovor kosovskih Srba na sporazum, od koga zavisi da li će biti uklonjene barikade na putevima, očekuje se 9. avgusta.
U autorskom tekstu objavljenom u dnevniku "Frankfurter algemajne cajtung" (Frankfurter Allgemeine Zeitung) 7. avgusta ministri inostranih poslova Nemačke i Velike Britanije Gido Vestervele (Guido Westerwelle) i Vilijam Hejg (William Hague) ukazali su na moguće posledice krize na severu Kosova, pre svega u kontekstu evropskih integracija. Oni su naveli da "poziv Hrvatskoj da uđe u Evropsku uniju doduše pokazuje šta su zemlje regiona uspele da postignu", ali da "najnovija zbivanja na Kosovu potvrđuju da su uspesi postignuti proteklih godina još uvek izloženi opasnosti etničkog rascepa".
"Srbija i Kosovo moraju za svoje razmirice da nađu diplomatsko rešenje koje poštuje granice Kosova, poboljšava život svih i obe strane vodi u pravcu EU", istaknuto je u tekstu o problemima i izazovima koji stoje pred EU i međunarodnom zajednicom. Dodaje se da Srbija i Kosovo, "ukoliko to ne učine, propuštaju istorijsku šansu", te da bi to "protivrečilo interesima ljudi u dve države".
"Mi izričito podržavamo dijalog između Beograda i Prištine u kojem u ime EU posreduje Ketrin Ešton (Catherine Ashton). Na jesen će EU razgovarati o odnosima sa Srbijom i Kosovom. Pomno ćemo pratiti kakav napredak će dve zemlje do tada postići", navedeno je u tekstu.
Dvojica ministara su navela da su "za većinu Evropljana trajni mir i stabilnost svakodnevica", ali da "ubistvo kosovskog policajca u blizini granice sa Srbijom pre dve sedmice pokazuje da se to svuda u Evropi ne podrazumeva samo po sebi".
Background Predstavnici Vlade Srbije i Kfora postiglii su 5. avgusta dogovor o rešenju krize na severu Kosova, koji predviđa održavanje sadašnjeg stanja na prelazima i, kao preduslov, deblokadu puteva. Tome je prethodio načelni dogovor koji su postigli 3. avgusta nakon višednevnih napetosti koje je izazvao pokušaj vlasti Kosova da preuzmu kontrolu nad prelazima na severu Kosova 26. jula. Kontrolu nad prelazima je 28. jula preuzeo Kfor, pošto je grupa huligana zapalila punkt Jarinje nakon povlačenja kosovskih specijalaca.
Prema dogovoru, čiji detalje su objavili pojedini mediji, Kfor je odgovoran za prelaze koji bi trebalo da ostanu zatvoreni zbog bezbednosti. Na prelazima biće omogućen prelazak kamiona sa humanitarnom pomoću, nosivosti 3,5 tone, kao i prenos robe za Srpsku pravoslavnu crkvu. Kfor će kontrolisati osobe i vozila u potrazi za oružijem i provervatati identitet osoba koje prelaze administrativnu liniju.
Na početku dela teksta posvećenog Balkanu ukazuje se i da su "skoro 17 godina posle okončanja sukoba koji je doveo do raspada bivše Jugoslavije, zemlje Zapadnog Balkana načinile velike korake u pravcu demokratije i dobrosusedskih odnosa" te da su "optuženi za ratne zločine izručeni međunarodnom sudu".
Kosovski Srbi načelno za sporazum, odluka o barikadama 9. avgusta
Dogovor između Kfora i predstavnika Vlade Srbije 5. o kontroli nad prelazima na administrativnoj liniji, Brnjak i Jarinje, Priština je podržala, a na njeno insistiranje je, kako prenose mediji, ubačena tačka da sporazum postaje nevažeći ako ga jedna strana prekrši. Kosovski Srbi su izrazili rezerve u pogledu sporazuma, zamerivši da nije precizan i da se ne zna koja će roba iz Srbije moći da ulazi u njihove opštine. Prema dogovoru, prelaze će moći slobodno da prelaze kamioni sa humanitarnom pomoći do 3,5 tona nosivosti, a svi veći kamioni moraće da imaju sertifikat koji će izdavati Crveni krst.
Iako Beograd smatra da sporazum "nije idealan", kao i da je pregovarano u "lošim okolnostima", kao argumente u prilog dogovora navodi da da će prelaze kontrolisati Kfor, da na njima neće biti albanskih carinika, "simbola takozvane države Kosovo" ni kosovskih specijalaca na severu Kosova. Beograd ističe da je sporazum postignut sa Kforom privremen, da ima pune međunarodne garancije i garancije države Srbije, kao i da će trajati dok se "ne postigne neki sporazum sa Briselom".
To, međutim, nije bilo dovoljno da, nakon objavljivanja dogovora, Srbi sa severa Kosova uklone barikade sa puteva, što je predviđeno sporazumom. Odluka o tome, kao i o ostalim obavezama iz sporazuma, odložena je do zajedničke sednici skupština četiri opštine sa severa Kosova 9. avgusta. U međuvremenu, predstavnici Srba sa severa Kosova sastali su se predsednikom Srbije Borisom Tadićem u Beogradu, a na sastanku je, kako je saopšteno, dogovoren nastavak saradnje sa predstavnicima međunarodne zajednice, uz poštovanje Rezolucije 1244, kao i puna saradnja sa srpskim institucijama. Kosovski Srbi načelno podržavaju dogovor kao rešenje koje je postignuto između države Srbije i Kfora.
Istovremeno, sporazum je pozdravljen u Prištini, jer se njime, kakao je ocenjeno, potvrđuje novonastala situacija na prelazima nakon pokušaja kosovskih vlasti da preuzmu kontrolu nad njima. Priština je najavila da će ga sprovoditi, kao i da će se kosovska policija i carinici vratiti na administrativne prelaze u trenutku kada se budu stvorili uslovi za rad.
Stavovi
Evropska unija je zadovoljna sporazumom Beograda i Prištine s Kforom o privremenom smirivanju krize na Kosovu i pruža potpunu podršku delovanju Kfora da se taj sporazum i sprovede u delo, rekao je 8. avgusta zvaničnik Evropske komisije u Briselu agenciji Beta. Nužno je, istakao je Majkl Men, prvi portparol visoke predstavnice EU Ketrin Ešton, da vlasti u Beogradu i Prištini učine sve da se potpuno smiri zategnutost i da, pored ostalog, budu uklonjene barikade na severu Kosova, što je deo sporazuma.
Zvaničnik EU koji posreduje u razgovorima Prištine i Beograda Robert Kuper (Cooper) rekao je da strane treba da se koncentrišu na ozbiljan dijalog koji će voditi ka rešavanju problema. "Mi smo veoma zadovoljni postizanjem sporazuma za situaciju na severu Kosova. To je saglasnost za koju se nadam da će biti neophodna za oko četiri ili pet nedelja i onda ćemo biti u stanju da se vratimo u normalnost", rekao je Kuper u intervju za Radio Kosovo 6. avgusta.
Zamenik američkog državnog sekretara Tomas Kantrimen (Thomas Countryman) pozdravio je postizanje saglasnosti Kfora sa vladama na Kosovu i u Srbiji, ocenivši da se time otvara put za nastavak dijaloga Prištine i Beograda uz posredovanje EU.
Direktor kancelarije Vlade Srbije za saradnju s medijima Milivoje Mihajlović ocenio je 6. avgusta da dogovor postignut s Kforom smanjuje rizike od incidenata i sprečava instaliranje institucija takozvanog nezavisnog Kosova na severu pokrajine. Mihajlović je u izjavi dostavljenoj agenciji Beta naveo da dogovor onemogućava eventualne jednostrane poteze dela privremenih vlasti u Prištini. "Ovakav sporazum omogućuje nastavak dijaloga, daje šansu miru, otklanja opasnosti od humanitarne krize i vraća život u normalne tokove", naveo je Mihajlović.
Šef pregovaračkog tima Vlade Srbije Borislav Stefanović rekao je 5. avgusta za agenciju Beta da je sporazum postignut sa Kforom "dobar sporazum u ovim okolnostima". "Sporazum je privremenog karaktera, nije idealan, nije najbolji, ali u svakom slučaju pomaže da se ostvari mir, stabilnost i da se sačuva pozicija koju kosovski Srbi imaju sada", rekao je Stefanović u telefonskoj izjavi za agenciju Beta.
Premijer Kosova Hašim Tači rekao je 6. avgusta da će se sporazum Vlade Kosova i Kfora o očuvanju novonastale situacije na administrativnim prelazima Brnjak i Jarinje u potpunosti sprovoditi.
Predsednica Kosova Atifete Jahjaga ocenila je da je odluka o slanju pripadnika specijalnih snaga policije na sever Kosova bila legitimna i legalna jer institucije Kosova moraju da imaju ingerencije na celoj teritoriji. Akcija je usledila zbog zahteva Srbije da se razgovori o tehničkim pitanjima, kada se radi o priznanju pečata carine Kosova, odlože do sredine septembra, rekla je predsednica Kosova u intervjuu za agenciju Beta.
Predsednik Demokratskog saveza Kosova Isa Mustafa zatražio je 7. avgusta poštovanje postignutog sporazuma sa Kforom o situaciji na severu Kosova. "Svaki sporazum koji vodi ka širenju suvereniteta na čitavoj teritoriji Kosova se treba poštovati" rekao je Mustafa.
Pokret Samoopredeljenje ocenio je 6. avgusta da je sporazum o kontroli administrativnih prelaza s Kforom poraz za Kosovo jer jača uticaj Srbije na Kosovu. Lider tog okreta Albin Kurti je na konferenciji za novinare u Prištini rekao da Vlada Kosova ne govori istinu o tome zašto nema potpisanog sporazuma sa Kfor-om i dodao da je to zbog činjenice "da Kfor ne priznaje državu Kosovo".
Ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović rekao je 7. avgusta da se nada da će Srbi sa severa Kosova ukloniti barikade, jer su njihovi predstavnici na sastanku sa predsednikom Borisom Tadićem izjavili da su uz državu koja je postigla sporazum sa Kforom.
Predstavnici Srba sa severa Kosova poručili su 8. avgusta građanima na barikadi u Rudaru da je obaveza srpskog naroda da bude uz svoju državu Srbiju i da podrži odluke Beograda iako im se nesto ne svidi, jer je to, kako su naveli, u obostranom interesu. "Država Srbija je stala čvrsto uz nas i podržava ono što radimo, a naša je obaveza da budemo uz svoju državu i ako nam se nešto ne svidi da je podržimo jer je to u obostranom interesu", kazao je predsednik Opštine Kosovska Mitrovica Krstmir Pantić po povratku iz Beograda.
Srpske lokalne vlasti na severu Kosova pod velikim su uticajem opozicije, predvođene Srpskim nacionalim većem severnog Kosova i Demokratskom strankom Srbije, ocenio je 6. avgusta politički analitičar Dušan Janjić. On je kazao da su Srbi sa severa Kosova bili protiv svakog dogovora, a da sada pokušavaju da deluju autonomno, kao samostalni pregovarači. Janjić je kazao da pretpostavlja da će predstavnici vlasti sa severa pokrajine prihvatiti dogovor vlasti u Beogradu i Kfora, jer su, kako je rekao, "svesni daljeg rizika ostajanja na barikadama".
Izvor: Beta
Linkovi
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
