Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Status kandidata otvara pristup nekim programima EU
|
|
|
|
Objavljeno : 09.10.2011. | Ažurirano : 10.10.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Sa statusom kandidata, Srbija će dobiti i pravo da učestvuje u nekim od programa EU u kojima do sada nije mogla. Srbija u tome već ima iskustva jer se u sprovođenje programa uključuje od 2007. godine, a najbolje rezultate do sada je postigla u Sedmom programu EU za istraživanje i razvoj.
Ti programi su osmišljeni za zemlje članice, ali je od samita u Solunu 2003, kada su zemlje Zapadnog Balkana dobile znak da imaju evropsku perspektivu, učešće u programima dozvoljeno i za zemlje koje su u procesu pristupanja.
Osim okvirnog programa 7, Srbija učestvuje i u programu Progres za zapošljavanje i socijalni razvoj, kao i u programu Kultura i programu za jačanje konkurentnosti i inovativnosti.
"Specifičnost tih programa je da zemlja koja želi da učestvuje mora da uplati sopstveni finansijski doprinos i od uspešnosti organizacija odnosno aplikanata koji mogu da učestvuju na tim konkursima zavisi koliko ćete tog novca uspeti da vratite u zemlju", ukazao je zamenik generalnog sekretara Evropskog pokreta u Srbiji Ivan Knežević.
Background Okvirni budžet EU planira se na sedam godina i trenutno se koristi novac iz okvira za period od 2007. do 2013. godine. U tom periodu za kandidate i potencijalne kandidate izdvojeno je 11,4 milijarde evra. Srbija za prvu komponentu pretpristupne pomoći (IPA) dobija oko 200 miliona evra godišnje. Pored toga, učestvuje u programima prekogranične saradnje. Taj budžet ostaće isti i ako Srbija do kraja godine dobije status kandidata, pogotovo što iznos ne zavisi direktno od statusa zemlje.
Prema podacima koje je izneo, Srbija je najveći doprinos platila za učešće u Okvirnom programu 7. Ukupna vrednost tog projekta za EU je 50 milijardi evra, Srbija za period od 2007. do 2013. treba da plati 17 miliona evra, a do sada je za projekte čiji je nosilac iskoristila između 3 i 3,5 miliona. Iz Srbije, kako je rekao Knežević, dolazi manji broj prijava, ali je procenat uspešnosti veliki.
Jedan od programa koji će joj se otvoriti je program za celoživotno učenje, dok će se istovremeno sredstva iz Tempus programa za reformu visokog obrazovanja verovatno smanjiti, smatra koordinator za fondove u Kancelariji za evropske integracije Ognjen Mirić.
"Jedna od mogućnosti je i program Evropa za građane koji pruža podršku lokalnim samoupravama i organizacijama civilnog društva i međusobnoj saradnji", kazao je Mirić.
Knežević je rekao da će se Srbija verovatno uključiti i u program za zaštitu životne sredine Lajf plus (Life Plus), kao i u program Marko Polo za razvoj transportne infrastrukture i intermodalnog transporta. "Postoji i niz programa koji su isuviše specifični kao što je program Perikle koji je namenjen sprečavanju falsifikovanja evra za koji mi zemlja kao potencijalni kandidat nemamo interes da se uključimo", objasnio je on.
"Očekujem da se u narednom periodu poboljša nivo iskorišćenosti tih sredstava koja su nam omogućena kroz učešće u programima zajednice", kazao je Knežević.
Srbija i sada može da učestvuje u nekim programima koji bi bili korisni, ali to ne čini jer nije određena institucija koja treba da koordinira sprovođenjem programa, kazao je Knežević, dodavši da misli na program Aktivni građani za Evropu, koji bi bio koristan za lokalne samouprave i civilno društvo.
"Naše ministarstvo za lokalnu samoupravu iz nekog razloga nije odlučilo da Srbija učestuje u tom programu tako da smo ostali uskraćeni za učešće u ovom programu koji bi dopirneo kvalitetnijem povezivanju organizacija civilnog društva i lokalne samouprave sa partnerima iz zemalja članica EU", kazao je Knežević.
"Nadamo se da će u narednom periodu, a posebno sa osnivanjem Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom, ta situcija da se promeni", kazao je on.
Autor: S.V.
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
