Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Đelić: Pozitivna reagovanja na predlog o većoj finansijskoj podršci
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 17.06.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Predlog zemalja Zapadnog Balkana, koji je inicirala Srbija, da se uspostave mehanizmi koji bi im omogućili više sredstava pre nego što postanu članice EU naišao je na pozitivan odjek u Evropskom parlamentu i Evropskoj komisiji i o tome će se dalje razgovarati, rekao je potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić. Đelić je predlog predstavio u ime zemalja Zapadnog Balkana 15. i 16. juna zvaničnicima tih institucija EU, u okviru napora da se prilikom pripreme narednog višegodišnjeg finansijskog okvira Unije uvaže potrebe zemalja u procesu pridruživanja EU.
Potpredsednik Vlade Srbije je tokom dvodnevne posete Briselu predlog predstavio Odboru za budžet Evropskog parlamenta, a zatim i komesaru za ekonomiju i finansije Oliju Renu (Ollie Rehn) i komesaru za finansijsko programiranje i budžet Janušu Levandovskom (Janusz Lewandowski). Đelić je o koracima i očekivanjima Srbije u procesu integracija govorio i u Spoljnopolitičkom odboru Evropskog parlamenta.
Potpredsednik srpske vlade je od početka godine već u više navrata čelnicima EU objašnjavao prednosti izdvajanja većih sredstava Unije u pretpristupnoj fazi za reforme u zemljama Zapadnog Balkana. U EU su u toku konsultacije o narednom finansijskom okviru za period 2014-2020.
Đelić je 16. juna rekao da je Ren prihvatio ideju da zemlje regiona svake godine, kao i zemlje članice EU, predstavljaju svoje budžete i penzione sisteme, a da kao podsticaj za održive finansije dobiju ograničen pristup tržištima kapitala. On je dodao da se sa Renom dogovorio da se o tome narednih sedmica više pregovara i istakao da će, ako predlog bude usvojen, od toga imati koristi i zemlje Zapadnog Balkana i EU.
"To bi značilo stabilne i jeftine izvore finansiranja za sve zemlje Zapadnog Balkana, a za Evropu bi to značilo uticaj na način na koji se formiraju te politike i održivost naših javnih finansija ne u datoj godini, ne u momentu krize, nego za celu deceniju", rekao je Đelić i naveo da bi to Srbiji donelo uštedu od najmanje milijardu evra.
Đelić je rekao i da je u razgovoru sa Levandovskim dogovorena "veća fleksibilnost" u pristupu sredstvima za zemlje kandidate za članstvo u EU. On je pojasnio da Levandovski priprema prvi nacrt budžeta za zemlje članice EU i Evropski parlament.
Potpredsednik Vlade Srbije je dodao da je dogovoreno da se razmotri mogućost da se zemljama kandidatima za članstvo u EU omogući učešće u programima koji su za sada rezervisanim samo za članice Unije u oblasti poljoprivrede, socijalne politike i regionalne saradnje. "Za našu zemlju i za naše susede to bi značilo mnogo više mogućnosti i mnogo više sredstava pre nego što postanemo članice EU", dodao je Đelić.
Background Zemlje Zapadnog Balkana su u aprilu u Beogradu postigle dogovor o predlogu za izmenu pretpristupne pomoći, od čega su najznačajniji predlozi linearan rast pomoći i mogućnost garancija od EU za zaduživanje, uz uslov da budžeti budu odgovorni. Linearno povećanje znači da bi se od postojećih sredstava veći deo izdvojio u pretpristupnoj fazi, a manji po prijemu u članstvo EU. Usaglašen predlog je predstavljen EU 10. maja na sastanku u Zagrebu.
Prvi put takav predlog je izneo potpredsednik Vlade Srbije i nacionalni koordinator za pretpristupnu pomoć IPA Božidar Đelić prilikom uručenja odgovora Srbije na Upitnik 31. januara u Briselu. Institucije EU se od tada nisu zvanično izjašnjavale o tome, dok su diplomatski predstavnici EU i članica Unije izražavali rezerve u tom pogledu.
Zvaničan odgovor se očekuje do kraja godine, pošto se u EU završe konsultacije o narednom finansijskom okviru Unije i bude predstavljen zvaničan predlog tog okvira, koji obuhvata i sredstva za podršku zemljama u procesu pridruživanja.
Prilikom predstavljanja predloga u Odboru za budžet, Đelić je ukazao da zemlje u procesu pridruživanja, sada kad im je najpotrebnije da reformišu svoju privredu, državne ustanove i institucije, iz fondova EU dobijaju relativno mala sredstva, a da se kad postanu članice EU, izdvajanja povećavaju i nekoliko puta, što će stvoriti i problem korišćenja tolikih sredstava odjednom.
On je istakao da se suštinski ne traže neka mnogo veća sredstva za podršku reformama na Zapadnom Balkanu, koja ionako predstavljaju samo 1% zajedničkog budžeta EU.
Potpredsednik Vlade Srbije je dobio podršku ovog ključnog odbora EP za ove predloge, a poslanici EP su u raspravi izneli i pohvale Srbiji, posebno za napredak u poslednje vreme, ali i pokude zbog i dalje velike korupcije. U raspravi su takođe postavljena i pitanja kako Srbija misli da "sredi" odnose s Kosovom i da li bi brži priliv sredstava jamčio da će biti poboljšano stanje u institucijama vlasti i delovanju političke demokratije.
Đelić: Srbija očekuje pregovore sa EU na proleće
Pitanje reformi i odnosa s Kosovom dominiralo je 16. juna i raspravom u Spoljopolitičkom odboru. Đelić je u tom odboru izjavio da je cilj Srbije da od lidera Evropske unije u decembru dobije status kandidata i da se odredi da pregovori o članstvu počinju u proleće iduće godine.
On je izrazio očekivanje da EU neće biti nepravedna i postavljati nove "obeshrabrujuće prepreke", poručivši "onima koji su nam toliko puta poslednjih godina govorili da će biti čvrsti, ali pravedni kada je Srbija u pitanju, da sada nastave da budu oštri, ali ne i nepravedni".
Potpredsednik Vlade Srbije je podsetio da je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju do sada ratifikovalo 18 nacionalnih parlamenata u EU, ali je primetio da nekolicina još okleva, iako je ranije naglašavano da je za to isključivo razlog što haški optuženik Ratko Mladić još nije bio u Haškom tribunalu. On je rekao da je hapšenje Mladića dokazalo da će Srbija nastaviti punu saradnju sa Tribunalom u Hagu.
Šef Delegacije Evropskog parlamenta za jugoistočnu Evropu Eduard Kukan je u raspravi, pored ostalih, ocenio je da je Srbija od usvajanja zajedničke rezolucije sa EU na Generalnoj skupštini UN i pogotovo sada hapšenjem Ratka Mladića, dokazala da je na "dobrom putu".
"Želim da vas podsetim da je sada put Srbije u EU dug, složen i pun reformi i pregovora, ali vi ste sami rekli da to dobro znate i očigledno je da imate dobru viziju svega toga", rekao je Kukan.
Poslanici EP su pozdravili hapšenje Ratka Mladića kao "krupan korak" ka približavanju Srbije Uniji, ali su neki tražili objašnjenje kako će Beograd do članstva srediti odnose s Kosovom.
Đelić je podvukao da vlasti u Beogradu vide dijalog s Prištinom kao "proces koji će dovesti do pomirenja kroz istorijski kompromis između Srba i Albanaca" i da su spremne da razgovaraju o svemu, ali da Srbija neće priznati jednostrano proglašenju nezavisnost u Prištini. On je dodao da Srbija, međutim, ne želi da Kosovo "ostane zamrznut sukob".
On je pozdravio učešće Euleksa u istrazi o optužbama o trgovini organima na Kosovu, ali je podsetio da su svi slučajevi ratnih zločina u bivšoj Jugoslaviji do sada bili predmet rada institucija koje su imale mandat Saveta bezbednosti UN i ocenio da bi to trebalo da bude slučaj i u ovom pitanju.
Potpredsednik Vlade Srbije je istako odlučnost Beograda da očuva režim putopvanja državljana Srbije u EU bez viza, i da smanji broj ilegalnih imigranata i azilanata. On je poslanike EP informisao i o reformi pravosuđa, borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, reformi izbornog zakonodavstva i zakonu o restituciji.
Đelić je rekao da ekonomska kriza prolazi, ali da su nezaposlenost i inflacija i dalje visoki u Srbiji. "Očekujemo da će realan rast bruto domaćeg proizvoda porasti za 3% u ovoj godini, najviše zahvaljujući rastu izvoza, tako da se dostigne porast od 31% u prvom kvartalu ove godine u odnosu na isto razdoblje prošle godine", rekao je on.
Izvor: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
