Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Srbiji preporuka za status kandidata, datum pregovora moguć uslovno
|
|
|
|
|
Objavljeno : 11.10.2011. |
|
|
|
|
|
|
Zemlje Zapadnog Balkana 12. oktobra očekuju izveštaje o napretku ka EU i odluke o daljim koracima. Očekivanja u regionu su vrlo neujednačena. Dok Hrvatska, koja je okončala višegodišnje pregovore o pristupanju, čeka i zvanično pozitivno mišljenje Komisije o članstvu, neke zemlje, poput Bosne i Hercegovine, ne očekuju u skorije vreme nove korake u pristupanju, pre svega zbog političke situacije u zemlji. Srbija će, prema diplomatskim izvorima iz Brisela, dobiti preporuku za status kandidata. Datum pregovora moraće da se razmotri naknadno, a uz odgovarajući napredak u popravljanju odnosa Beograda i Prištine to bi moglo da se dogodi u narednim mesecima.
Budući da konačnu odluku o statusu kandidata donosi Savet EU u decembru, tada bi, uz vidan napredak po pitanju odnosa sa Kosovom, mogao biti i utvrđen datum pregovora. Taj napredak treba da dovede do "sređivanja odnosa" Srbije i Kosova, tako da to doprinese regionalnoj saradnji i stabilnosti - nužnoj za EU, i utre put konačnom rešenju pitanja Kosova kada se Srbija približi prijemu u EU.
Usaglašavanje izveštaja je i trajalo gotovo do poslednjeg časa zbog potrebe da se pažljivo prati razvoj situacije na Kosovu i naznake o obnavljanju dijaloga Beograd-Priština.
Neke zemlje, poput Nemačke i Velike Britanije, traže da se uspostavi stabilan proces sređivanja odnosa Beograda i Prištine i spremne su da time uslove ne samo odobravanje pregovora o članstvu, već, u izvesnoj meri, i sam status kandidata. Dodatni argument o značaju ove teme za EU predstavlja i nedavna izjava visoke predstavnice EU Ketrin Ešton da je "zabrinuta zbog onoga što se dešava na Kosovu, čak možda i više nego zbog palestinsko-izraelskog spora".
Znajući da konačnu odluku o svim preporukama moraju jednoglasno da daju ministri EU 9. decembra, Evropska komisija je krajnje oprezna i želi da sve bude u potpunosti jasno kada se da konačna ocena.
Ipak, većina članica EU podržava odobravanje statusa kandidata.
Izvori u Briselu naveli su da postoje i "razmišljanja ne samo u Evropskoj komisiji" da se možda predloži i neko uslovno davanje datuma pregovora, s tim da Srbija kroz nekoliko meseci dokaže da je ostvaren bitan napredak u odnosima s Kosovom. Evropska komisija bi procenila napredak i izvestila Savet ministara, pa bi i datum pregovora mogao da se utvrdi ne čekajući redovan rok u decembru 2012.
Kad je Srbija u pitanju, priznavanje nezavisnosti Kosova nije zvaničan uslov i ne može ni biti zato što pet članica EU ne priznaje Kosovo. Među uslovima za dobijanje statusa kandidata je "sređivanje odnosa" s Prištinom i "dobra regionalna i susedska saradnja", objasnili su izvori u EU.
U ovom trenutku dobra strana je to da na severu Kosova nema nasilja, ali problem predstavlja prekid dijaloga, kao i činjenica da rešenje spora oko prelaza na severu Kosova nije na vidiku.
U EU žele da se postepeno otkloni opasnost od ponavljanja problema kakve je u Uniju doneo podeljeni Kipar. Posrednik Evropske unije u razgovorima o tehničkim pitanjima između Prištine i Beograda Robert Kuper 11. oktobra je za portal KosovaTime.com ocenio da dijalog ima budućnost i da ga treba nastaviti, ali nije precizirao kada se to može dogoditi.
U prilog Srbiji su veliki konkretni rezultati u reformama, uključujući reformu pravosuđa, sistemske zakone, borbu protiv organizovanog kriminala, napori u suzbijanju korupcije i potpunu saradnju s Haškim sudom.
File u Beogradu nakon objavljivanja mišljenja
Mišljenje o Srbiji biće objavljeno u okviru redovnog Paketa o proširenju.
Prema informacijama na portalima evropskih institucija, evropski komesar za proširenje će paket proširenja predstaviti odboru Evropskog parlamenta za inostrane poslove u 12.30, a nakon toga će u 14.00 održati konferenciju za novinare.
File će u danima nakon objavljivanja paketa proširenja doći i u Srbiju, gde će boraviti 13. i 14, sastati se sa srpskim vlastima i učestvovati na sastanku Igmanske inicijative, potvrđeno je EurAktivu u Filevoj službi za odnose sa javnošću.
Paket proširenja, osim mišljenja i analitičkog izveštaja o Srbiji, sadrži i strateški dokument o proširenju, zvanično povoljno mišljenje o članstvu Hrvatske i izveštaje o napretku o ostalim zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima - Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Albaniji, kao i Turskoj i Islandu.
Strateški dokument sadrži kkratak pregled napretka u prethodnih 12 meseci, kao i osnovne informacije o politici proširenja EU.
Hrvatska najdalje odmakla, BiH na začelju
Prema oceni agencije AFP, balkanske zemlje bez velikih iluzija čekaju objavljivanje mišljenja Evropske komisije o spremnosti za pristupanje Uniji, svesne da u vreme ekonomskih previranja prioritet EU nije proširenje.
Međutim, očekivanja se ipak razlikuju u zavisnosti od postignutih rezultata i najava iz Brisela.
Kada je reč o Hrvatskoj, jedinoj zemlji Zapadnog Balkana koja će u narednim godinama pristupiti EU, uz povoljno mišljenje o članstvu biće predočeno da "zeleno svetlo" za članstvo u Uniji ima jedino Hrvatska, iako uz dvogodišnji "mehanizam nadzora" nad dovršetkom reformi, prenose upućeni izvori Bete u EU.
Optimizam vlada i u Crnoj Gori - godinu dana nakon dodele statusa kandidata očekuju preporuku za početak pregovora. "Otvaranje pregovora sa EU bio bi snažan podsticaj za dalji rad vlade u pravcu snaženja kapaciteta i sveukupnog razvoja društva", poručio je nedavno crnogorski premijer koji će predstavljanje izveštaja o napretku dočekati u Vašingtonu gde boravi u zvaničnoj poseti.
Crnoj Gori je prošle godine za utvrđivanje datuma pregovora postavljeno sedam uslova, koji se odnose na depolitizaciju pravosuđa, reformu javne uprave, jačanje vladavine prava, konkretne rezulate u suzbijanju korupcije i organizovanog kriminala. Iz Brisela je poslednjih dana u više navrata saopšteno da je Crna Gora "uradila dosta" u poslednjih godinu dana na planu reformi i zakonskog okvira, te da može očekivati pozitvnu odluku Evropske komisije.
Ukazano je, međutim i da "ima još puno posla", te da su ključni izazovi korupcija i organizovani kriminal, pa se od Podgorice traže konkretni rezultati na tom planu.
Pojedini mediji, koji su imali uvida u nacrt mišljenja Evropske komisije, ukazuju da najnovije ocene Brisela neće biti pozitivne kada je reč o ekonomiji, oblasti koja je u senci važne priče o korupciji i sudstvu. Zemlja se suočava sa rastom duga koji iznosi 45% BDP-a, rastom inflacije, padom zarada, te nelikvidnošću privrede.
Na važnost ekonomskih pitanja u pregovaračkom procesu ukazao je nedavno i diplomata jedne od država članica EU, slovački ambasador František Lipka koji smatra da je "ekonomija veći problem od korupcije i organizovanog kriminala".
Očekivanja Srbije će, prema oceni AFP-a, biti delimično ispunjena, mada su vlasti, koje su nakon izručenja preostalih haških optuzenika očekivale mnogo, "morale da smanje ambicije" i odustanu od datuma pregovora. Ta agencija, pored Kosova, kao dodatan razlog navodi i otkazivanje Parade ponosa.
U Srbiji i Crnoj Gori pada i popularnost EU među građanima.
Razočaranje preovlađuje u Albaniji i Bosni i Hercegovini koje su u "totalnoj političkoj blokadi".
Albanija, koja je prošle godine dobila negativan odgovor iz Brisela na zahtev za kandidaturu, ni ove godine ne može da očekuje dobre vesti, ocenjuju analitičari, jer još nije rešena dugotrajna politička kriza vlasti i opozicije koja ne priznaje izborne rezultate 2009.
U Bosni, navodi agencija, situacija je takođe blokirana, jer Muslimani, Hrvati i Srbi još nisu uspeli da se dogovore o sastavu centralne vlade od izbora iz oktobra 2010. BiH je jedina zemlja regiona koja još nije ni pokušala da dobije status kandidata za članstvo.
AFP još podseća da se Makedonija, kandidat za članstvo od 2005. nada da će dobiti datum za otvaranje pregovora. Makedonija je i proteklih godina dobijala preporuke Evropske komisije da počne pregovore, ali nije dobila datum zbog bloakde Grčke sa kojom je u sporu oko imena države. Taj spor, kako ocenjuje AFP, i dalje je na mrtvoj tački.
Kosovo koje formalno još nije počelo proces evropskih integracija, nada se da će Brisel predložiti da se ukinu vize za njegove građane, pošto je to, kako navodi Frans pres, još jedina zemlja u regionu koja nema tu povlasticu.
Izvor: S.V. i Beta
Povezani sadržaj
|
|
|