Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 EK: Unaprediti kontrolu nad administrativnom linijom sa Kosovom
|
|
|
|
Objavljeno : 17.10.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Nedovoljno efikasna kontrola nad administrativnom linijom sa Kosovom, mali broj presuda u domenu organizovanog kriminala i nedovoljni kapaciteti za sprovođenje složenih, pre svega finansijskih istraga neki su od nedostataka koje bi Srbija trebalo da otkloni, proističe iz ovogodišnjeg izveštaja Evropske komisije o Srbiji. Srbija je uspostavila opšti pravni i institucionalni okvir u oblasti pravde, slobode i bezbednosti, ali je potrebno da efikasno primeni zakone i politike i da unapredi kapacitete i saradnju među nadležnim institucijama i službama, ocenjuje se u izveštaju.
Komisija je ocenila da će biti potrebni dodatni napori kako bi Srbija ratifikovala međunarodne instrumente i zakonodavstvo u popunosti uskladila sa pravnom tekovinom EU u oblasti pravde, slobode i bezbednosti. U izveštaju se ocenjuje da je Srbija "preduzela značajne napore kako bi uskladila svoje zakone sa pravnom tekovinom EU u srednjeročnom periodu".
Oblast pravde, slobode i bezbednosti obuhvaćena je u izveštaju Poglavljem 24 koje bi, prema novom pristupu Evropske komisije u pregovorima o članstvu, trebalo da se otvara na početku pregovora, a zatvara na kraju. To poglavlje se odnosi na politiku o migracijama, kontrolu granice, borbu protiv organizovanog kriminala, trgovine drogom i ljudima, borbu protiv pranja novca i terorizma, kao i policijsku, pravosudnu i carinsku saradnju.
U izveštaju se kao razlog za zabinutost navodi upravljanje administrativnom linijom sa Kosovom. "Nadzor i kontrola duž administrativne linije sa Kosovom mora se unaprediti, posebno kao odgovor na bezbednosne izazove i način borbe protiv međunarodne ilegalne trgovine", navodi se u izveštaju.
Dodaje se da administrativnu liniju kontrolišu regularna policija i žandarmerija, a ne granična policija i da nedovoljna obučenost i "popustljivost pri kontroli lokalnih meštana srpskog porekla slabe sveukupnu kontrolu". "U toj oblasti potrebno je organizovati i efikasno primeniti praktičnu prekograničnu komunikaciju i saradnju", navodi se u dokumentu Evropske komisije.
Potrebna efikasnija borba protiv organizovanog kriminala
Background Evropska komisija objavila je 12. oktobra Mišljenje o spremnosti Srbije za status kandidata, u kojem je preporučila zemljama članicama da Srbiji dodele status kandidata, a da se pregovori otvore čim se ostvari vidan napredak u šest tačaka saradnje Beograda i Prištine. Mišljenje je objavljeno u okviru takozvanog Paketa proširenja, koji sadrži izveštaje o napretku zemalja koje teže članstvu u EU, ali i strategiju proširenja u narednom periodu. Prema toj strategiji Komisije, poglavlja 23 - pravosuđe i osnovna prava i 24 - pravda, sloboda i bezbednost posebno su teška za usklađivanje sa standardima EU, pa će dobiti poseban značaj u pregovorima - otvaraće se na početku pregovora, a zatvarati na samom kraju. Budući da pregovori po pravilu traju više od pet godina, to će omogućiti da kandidati za članstvo u što većoj meri primene evropske standarde.
Evropska komisija je ocenila da Srbija ima institucionalni okvir koji joj uopšte uzev omogućava efikasnu borbu protiv organizovanog kriminala, ali da je organizovani kriminal i dalje "razlog za ozbiljnu zabrinutost". U Srbiji je pokrenuto više krivičnih istraga u vezi sa organizovanim kriminalom, ali one retko kada i rezultiraju donošenjem presuda, dodaje se u izveštaju i ocenjuje da se moraju unaprediti kapaciteti za istraživanje složenih, posebno finansijskih istraga.
Evropska komisija je upozorila i da neke službe, pre svega jedinica za zaštitu svedoka, nemaju dovoljno osoblja, sredstava i adekvatne prostorije, kao i da se mora unaprediti saradnja, razmena i protok informacija među nadležnim institucijama i službama. Problem je i u tome što ne postoji centralizovan sistem obaveštavanja o kriminalu a statistički podaci nisu dovoljno usklađeni. Kao problem se izdvaja i oslanjanje na policiju i bezbednosne obaveštajne agencije u sprovođenju posebnih istražnih mera u krivičnim istragama, što nije u skladu sa evropskim standardima.
Komisija je ocenila da je u Srbiji uspostavljen dobar okvir za policijsku saradnju i borbu protiv organizovanog krimnala. Novi Krivični zakonik, usvojen u septembru 2011, pruža nadležnim institucijama i službama odgovarajuća oruđa za istragu organizovanog kriminala, uključujući posebne istražne mere, ali postoji zabrinutost da proceduralne zaštitne odredbe nisu dovoljne.
Saradnja nadležnih vlasti u otkrivanju, zapleni i postupanju sa zaplenjenom imovinom je unapređenja, ali su konkretni rezultati u zapleni imovine i dalje ograničeni, navodi se u izveštaju i dodaje da prodaja privremeno oduzete imovine koja nije izložena neposrednom riziku od propadanja izaziva zabirnutost. Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom, takođe, nema dovoljno prostora za skladištenje a potrebno je i da unapredi evidenciju podataka kako bi se uskladila sa standardima o bezbednosti, dostupnosti i zaštiti osetljivih podataka.
Srbija je uspostavila pravni i institucionalni okvir za saradnju u borbi protiv trgovine drogama ali preko njene teritorije i dalje vodi jedan od glavnih puteva za trgovinu drogom na Balkanu. Srpske vlasti su između oktobra 2010. i avgusta 2011. zaplenile 1,9 tona droge, što je 0,7 tona više u odnosu na 2009. ali velike količine droge i dalje nisu uništene uz obrazloženje da bi to moglo da ugrozi životnu sredinu, navodi se u izveštaju i ukazuje na slabosti u nadzoru granice sa BiH, Hrvatskom, Makedonijom i Crnom Gorom i administrativne linije sa Kosovom.
Policija i granična policija moraju biti u potpunosti povezane sa centralnom bazom podata o trgovini drogom, navodi se u izveštaju i dodaje da se nedostatak sredstava negativno odražava na efikasnu primenu preventivnih politika u oblasti borbe protiv droge.
Srbija je uspostavila pravni i institucionalni okvir za borbu protiv pranja novca, ali je potrebno postići bolje rezultate u toj oblasti. Broj otkrivenih sumnjivih transakcija je i dalje mali i mora se unaprediti prijavljivanje takvih slučajeva posebno van bankarskog sektora. Potrebno je poboljšati analitičke kapacitete Uprave za sprečavanje pranja novca i upostaviti efikasan sistem za nadzor transakcija u gotovom novcu. Broj presuda je i dalje mali zbog čega vlasti moraju da unaprede kapacitete za vođenje slučajeva pranja novca.
U Srbiji se čine koraci u borbi protiv trgovine ljudima i zaštiti dece od seksualne zloupotrebe. Srbija je, međutim, i dalje zemlja porekla i tranzita, kao i odredište u trgovini ljudima. Potrebni su dalji napori kako bi se osigurala puna primena politika u toj oblasti, a poseban mehanizam nadzora još nije uspostavljen, navodi se u izveštaju.
Evropska komisija je ocenila i da se strategija i akcioni plan za borbu protiv trgovine ljudima moraju unaprediti kako bi se uskladili sa novim tendencijama i unapredila saradnja nadležnih institucija i agencija. Potrebna je bolja zaštita žrtava, što podrazumeva i pružanje pomoći ili skloništa i mogućnosti za ponovno uključivanje u društvu. Potrebna je i bolja saradnja sa civilnim sektorom.
Srbija preduzima korake u usklađivanju zakonodavstva sa međunarodnim normama u borbi protiv terorizma, uključujući finansiranje terorizma. Nedostaju, međutim, nacionalna baza podataka i efikasnija razmena informacija, a potebno je dodatno unaprediti organizaciju na unutrašnjem planu i saradnju.
Neophodna efikasnija kontrola granice
U oblasti kontrole granice Srbija čini korake na uspostavljanju efikasne granične kontrole i nadzora, a saradnja sa drugim zemljama regiona je unapređena na tom planu. Strategija o integrisanom upravljanju granicom mora da se, međutim, unapredi. Infrastruktura na graničnim prelazima je i dalje neujednačena, a ni svi prelazi nemaju pristup centralnoj bazi podataka Ministarstva unutrašnjih poslova. Potrebna je modernizacija opreme i infrasturkture, kao i unapređenje ogranzacije i rada granične policije.
U izveštaju se podseća da sa BiH i Hrvatskom još nije završena demarkacija granice.
U izveštaju Evropske komisije navodi se da se, nakon odlučnih mera srpskih vlasti koje su uključivale kampanju za povećanje svesti javnosti, istrage o nelgalnoj promeni boravišta uz pomoć korumpiranih zvaničnika i pojačanu kontrolu granice, broj građana Srbije koji su neosnovano tražili azil u zemljama EU smanjio do septembra 2011. ali da se zatim povećao. "U toku su napori da se reši to pitanje", navodi se u izveštaju i podseća da je EU uspostavila mehanizam nadzora kako bi se sprečile zloupotrebe bezviznog režima.
U izveštaju se ocenjuje da se primena Sporazuma o readmisiji EU i Srbije koji je stupio na snagu u januaru 2008. odvija bez većih smetnji. U dokumentu se navodi da je na osnovu tog sporazuma vraćeno oko 4.377 osoba u 2009 i 3.979 u 2010, kao i da ih je najviše vraćeno iz Nemačke, Švajcarske i Švedske. Podseća se da je Srbija sklopila sporazume o readmisiji sa 10 članica EU.
Srbija je preduzela i korake na usklađivanju vizne politike i vrsta viza sa evropskim standardima, ali je potrebno da unapredi administrativne kapacitete i osnaži postojeće mehanizme kontrole u toj oblasti.
Srbija ulaže napore da politiku o migracijama uskladi sa standardima EU usvajanjem više strategija u vezi sa upravljanjem migracijama, borbom protiv ilegalne migracije i rešavanjem pitanja izbeglica i interno raseljenih osoba i reintegracijom povratnika. Međutim, primena strategija u oblasti migracija mora biti efikasnija i koherentnija, navodi se u izveštaju i dodaje da su ograničena sredstva i nedovoljni kapaciteti i koordinacija među nadležnim telima i dalje glavni izazovi u toj oblasti.
Srbija, takođe, mora da uloži dodatne napore kako bi obezbedila potpuno usklađivanje sa pravnom tekovinom EU u oblasti leglanih migracijama, posebno kada je reč o pravu na okupljanje članova porodice, dugoročnom boravištu i uslovima za prijem stranih državljanja zbog studija.
Neophodno je i da Srbija unapredi kapacitete i praksu u oblasti azila, iako za to postoji odgovarajuća pravni okvir. Broj stranih državljana koji traže azil u Srbiji raste od 2008. ali je broj i kvalitet odluka vrlo nizak. U 2010. podneta su 522 zahteva za azil u Srbija a obavljena su samo 58 razgovora i donete odluke o odbacivanju 28 zahteva.
Procedure i sredstva za proveru bezbednih zemljama porekla tražilaca azila i lista bezbednih trećih zemalja nisu u potpunosi u skladu sa evorpskim standardima. Različiti migratorni tokovi i nedovoljno efikasni mehanizi za utvrđivanje zasnovanosti zahteva za azil, kao i male mogućnosti za zaštitu azilanata i njihovu integraciju u Srbiju, utiču na povećanje tranzita migranata ka EU.
Srbija je uglavnom uspostavila pravni okvir za međunarodnu pravosudnu saradnju u građanskim i krivičnim slučajevima, ali izazov i dalje predstavja primena zakona. Neophodni su i koraci kako bi se obezbedila efikasna saradnja sa anecijom EU za jačanjem saradnje u oblasti pravde, sloboda i bezbednosti Eurodžast (Eurojust).
Srbija unapređuje i saradnju sa drugim zemljama u oblasti carine. Potrebno je da uskladi zakone sa zakonima EU u upotrebi tehnologije u carinske svrhe i da ratifikuje i primeni Konvenciju "Napulj II" o uzajamnoj pomoći i saradnji među carinskim upravama.
Napisala: Maja Poznatov
Foto: Evropska komisija
Linkovi
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
