Srbija će kada pristupi EU morati da prekine sporazume o slobodnoj trgovini sa trećim zemljama, uključujući i Rusiju. To će Srbiji biti od koristi jer će u okviru trgovinskog bloka od pola milijarde ljudi imati bolji položaj za izlazak na strana tržišta, ocenio je savetnik direktorke Kancelarije za evropske integracije Vladimir Ateljević na predstavljanju priručnika o usklađivanju trgovinskog sistema Srbije sa EU. To je četvrti priručnik o evropskim politikama koji izdaje Evropski pokret u Srbiji u saradnji sa Slovačkom agencijom za međunarodnu razvojnu pomoć.

"Trgovinski sporazumi koje je zaključila Srbija prestaju da važe danom prijema u EU, a na snagu stupaju sporazumi gde su EU ili njene države članice ugovorna strana. To je najvažniji element politike EU u domenu spoljnotrgovinskih sporazuma", rekao je Ateljević.

Kako je ocenio, to će Srbiji doneti koristi jer će u trgovinskim pregovorima nastupati kao deo trgovinskog bloka koji je u ovom trenutku vodeći u svetu, što omogućava povoljniji pristup stranim tržištima. "Nije isto ako vi pregovarate sa trećim državama ili tržištima kao tržište od 7,5 ili 10 miliona potrošača i ako to činite u ime trgovinskog bloka EU od pola milijarde potrošača i koja je u ovom trenutku i pored svetske ekonomske krize najveći izvoznik u svetu", kazao je Ateljević. Dodao je da EU u ovom trenutku ostvaruje najveći udeo u svetskoj trgovinskoj razmeni.

Trgovina je, kako je na predstavljanju priručnika Evropskog pokreta u Srbiji kazala potpredsednica te organizacije Tanja Miščević, jedna od retkih oblasti u kojima institucije EU imaju potpunu nadležnost, i jedna od oblasti od koje su evropske integracije i počele.

Da bi Srbija pristupila EU, jedna od obaveza je potpuno usklađivanje trgovinskog sistema sa Unijom kako bi mogla da postane deo zajedničkog tržišta. Vodič Trgovina pruža pregled osnovnih propisa i mera koje su učinjene i koje su tek pred Srbijom. Autori su, kako je kazala Miščević, mladi stručnjaci koji su učestvovali u pregovorima o stabilizaciji i pridruživanju sa EU i na kojima će, kako je navela, počivati budući razgovori i pregovori sa EU - Vladimir Ateljević, Vladimir Međak i Zoran Sretić, koji rade u Kancelariji za evropske integracije.

Vodič je fokusiran na tri oblasti - slobodno kretanje robe, konkurencija i zaštita potrošača. To su oblasti koje Srbija treba da uskladi što pre i zbog toga što je Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju predviđeno stvaranje zone slobodne trgovine s EU od 1. januara 2014. godine.

Reč je o oblastima u kojima, prema oceni Evropske komisije, Srbija treba da uloži dodatne napore da bi se, srednjeročno gledano, uskladila sa standardima EU.

Među posebnim pitanjima kojima će Srbija morati da se pozabavi su usklađivanje državne pomoći za investicije, unapređenje zaštite potrošača, kao i izgradnja sistema sertifikacije i akreditacije koji će omogućiti nezavisnu proveru usaglašenosti proizvoda sa potrebnim standardima.

Autor S.V.

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Građani EU nedovoljno obavešteni o jedinstvenom tržištu
  
• 

  Vesti

  : EU: Bilateralna trgovinska pitanja mogu da ugroze integraciju regiona
  
• 

  Vesti

  : Pojednostavljivanje trgovine sa EU
  
• 

  Vesti

  : Novi korak u pristupanju Srbije STO