Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Veći izgledi za podršku kandidaturi Srbije
|
|
|
|
Objavljeno : 05.12.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Posle dogovora koji su Beograd i Priština postigli o prelazima na Kosovu donekle su porasli izgledi za dodeljivanje statusa kandidata Srbiji, što je prošle nedelje bilo dovedeno u pitanje, pošto je Berlin stavio do znanja da Srbija ne ispunjava uslove za to. Ostaje, međutim, da se vidi da li će Berlin, ali i Beč i London, zauzeti stav da je u dijalogu ostvaren dovoljan napredak za dodeljivanje statusa kandidata, a potrebno je i da se situacija na severu Kosova smiri do 9. decembra. U Beogradu vlada umereni optimizam u pogledu kandidature.
Nakon višenedeljne neizvesnosti i špekulacija o izgledima Srbije da napreduje u integracijama i uslovima za to nedoumice bi trebalo da budu otklonjene na sastanku ministara spoljnih poslova EU 5. decembra, ali će konačna odluka biti doneta na samitu EU 9. decembra, pa se može zaključiti da do tada postoji prostor za uobličavanje odluke.
Ministri će 5. decembra razmotriti napredak u evropskim integracijama zemalja Zapadnog Balkana, uključujući i Srbiju, odnosno izjasniti o preporukama i ocenama Evropske komisije o svakoj zemlji kanditatu i potencijalnom kandidatu za članstvo u EU.
Oni bi mogli da nakon postizanja dogovora o prelazima preporuče liderima Unije da 9. decembra dodele status kandidata Srbiji. Od Nemačke, Austrije i Velike Britanije će, međutim, kako smatraju evropski diplomatski zvaničnici u Briselu, zavisiti u kojoj meri će biti uvažen neosporan bitan napredak u dijalogu Beograda i Prištine. Berlin je posebno izročito taj napredak, uz uklanjanje barikada na severu Kosova, postavio kao preduslov za odobravanje kandidature Srbiji.
Posrednik EU Rober Kuper (Cooper) je odmah 2. decembra, čim je utanačen sporazum o prelazima Beograd-Priština, o tome obavestio ambasadore stalne predstavnike članica EU koji su u Briselu raspravljali o kandidaturi Srbije, zasad neizvesnom odobravanju datuma pregovora o članstvu s Crnom Gorom, i razvoju na Balkanu.
Izjave srpskog predsednika Borisa Tadića su veoma dobro primljene, naročito poruka i objašnjenje Srbima na severu Kosova zašto sada treba ukloniti prepreke za delovanje Kfora i Euleksa.
Background Srbija je zahtev za članstvo u EU podnela 22. decembra 2009. godine, a Evropska komisija je 12. oktobra 2011. objavila mišljenje o tomzahtevu, preporučivši dodeljivanje statusa kandidata Srbiji uz očekivanje da Beograd obnovi dijalog sa Prištinom i primeni do sada postignute sporazume u dijalogu.
Uzlazna putanja u rešavanju praktičnih pitanja u okviru dijaloga Beograda i Prištine prekinuta je u julu 2011. Tada su planirani razgovori o carinskim prelazima otkazani zbog povećnih tenzija, pošto su kosovske vlasti zabranile uvoz robe iz Srbije. Priština je uputila predstavnike carinskih i policijskih službi na prelaze na severu Kosova. Izbili su neredi, kontrolu nad prelazima je preuzeo Kfor, a kosovski Srbi su postavili blokade na putevima ka prelazima. Razgovori su nastavljeni tokom jeseni a najnovija runda je vođena o kontroli nad administrativnim prelazima i predstavljanju Kosova na regionalnim skupovima.
Odluka o davanju statusa kandidata donosi se jednoglasno, odnosno moraju je podržati sve članice EU.
Pažnju je u evropskim krugovima privukao i Tadićev zaključak da do kraja nepopustljiv stav Nemačke oko statusa kandidata Srbiji, uprkos nespornom velikom napretku Srbije u reformama i sada sređivanju odnosa s Prištinom, mogao bi da ugrozi odnose Beograda i Berlina koji su posle teških napora stabilizovani protekle decenije.
Velika većina ministara inostranih poslova EU, uključujući zajedno s Nemačkom vrlo uticajnu Francusku, na zasedanju uoči vikenda su izneli argumente u prilog odobravanju kandidature Beograda, naglašavajući da su na putu da se ispune i uslovi koje je spominjao Berlin. To je da srpski predsednik Tadić pozove kosovske Srbe da napuste barikade, da dođe do dogovora Beograd-Priština o prelazima na Kosovu, i da se njihovi odnosi usmere ka daljem sređivanju.
Evropski komesar za proširenje Štefan File je najavio da će, ukoliko bude napretka u dijalogu Beograda i Prištine, uputiti pismo šefovima diplomatije Unije s ciljem da dodatno snažnije obrazloži već u oktobru dat predlog da se Srbiji odobri kandidatura za članstvo u EU.
Šef pregovaračkog tima Beograda Borislav Stefanović je 3. decembra u Briselu zaokružio dogovor o prelazima i napredak oko regionalnog predstavljanja Prištine, naglasivši da će "sada biti mnogo teže da neko kaže da Srbija nije zrela da napravi još jedan evropski korak". On je ocenio da su sporazumom ojačani izgledi za dalji napredak Srbije u evropskim integracijama.
Evropski diplomati i zvaničnici u okruženju visoke predstavnice EU Ketrin Ešton, navode, međutim, da sada zaista treba videti koji će biti stav Nemačke ne samo na ministarskom sastanku, već i na susretu lidera EU. Nemačka kancelarka Angela Merkel je, ne čekajući da se obistine najave da će biti postignut od Berlina traženi ključni dogovor Beograda i Prištine, samo dan-dva pre toga izjavila da "Srbija zasad ne ispunjava uslove za kandidaturu za članstvo u EU".
Umereni optimizam i odnosi s Nemačkom
Nakon postizanja dogovora Beograda i Prištine, predsednik Srbije Boris Tadić izrazio umereni optimizam u vezi sa šansama Srbije da dobije status kandidata na samitu EU. Tadić je 3. decembra posle međunarodnog skupa Socijaldemokratske partije Nemačke u Berlinu ukazao da se "stvari menjaju iz sekunde u sekund" i da su "među evropskim političarima stvari moguće i promenljive do 9. decembra".
Govoreći o odnosima Nemačke i Srbije, Tadić je rekao da Berlin treba da uzme u obzir "ogromne potencijale" dve zemlje i činjenicu da bez stabilne i evropske Srbije nema stabilnosti u jugoistočnoj Evropi. Na pitanje da li strahuje da bi tvrd stav Nemačke kad je reč o davanje statusa kandidata Srbiji mogao da ugrozi odnose Beograda i Berlina koji su posle teških napora stabilizovani protekle decenije, Tadić je rekao da "nemačka politika treba da uzme u obzir i tu činjenicu".
Predsednik Srbije je pozvao kosovske Srbe da prihvate sporazum o upravljanju administrativnim prelazima koji su postigli pregovarački timovi Beograda i Prištine.
Do 9. decembra, kad konačan stav o tome treba da daju šefovi država ili vlada EU, nužno je da se stanje na Kosovu dalje smiri.
Predstavnici kosovskih Srba, međutim, smatraju da ovim dogovorom nisu stvoreni uslovi za uklanjanje barikada jer je predviđeno prisustvo kosovske carine i pogranične policije na administrativnim prelazima Jarinje i Brnjak zbog čega su upravo i počeli protest. Istovremeno, opozicione stranke u Beogradu optužuju vlasti da su sporazumom sa Prištinom priznale Kosovo, što su predstavnici vlasti demantovali.
Šef pregovaračkog tima Beorgada Borislav Stefanović izjavio je 4. decembra da dogovorom nisu uspostavljene međudržavne granice, jer nema graničnog kamena, državnih zastava i carinika koji pregledaju pasoše. On je naveo da će carinske poslove u ime Kosova sprovoditi Euleks, da će kosovski carinci biti "carinski svedoci", a da će carinske poslove Srbije sprovodiće službenici Ministarstva finansija.
Stefanović je rekao da će se sporazum postepeno sprovoditi, pošto ga usvoje državni organi, Vlada i Skupština Srbije, i naveo da ne postoji jasan vremenski okvir, ali da će se Beograd truditi da sporazum bude primenjen što pre.
Na osnovu sporazuma koji su delegacije Prištine i Beograda postigle u Briselu, prelazi za Prištinu predstavljaju granice a za Beograd administrativne prelaze.
Izvor: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
