Nezaposlenost u Srbiji viša je od 22%, a među ugroženim grupama, poput osoba sa invaliditetom i nekvalifikovane radne snage, ona je neuporedivo viša. Jedno od rešenja za njih su socijalna preduzeća, čiji cilj je da podstaknu zapošljavanje socijalno ugroženih grupa i pruže im pomoć. Međutim, dok ih u EU ima dva miliona, što je ukupno 10% firmi, sa 6% zaposlenih i 100 miliona korisnika usluga, u Srbiji se ta mogućnost ne koristi dovoljno. Projekat Mreža za razvoj socijalnog preduzetništva, koji finansira EU, sprovodi se sa ciljem da se taj koncept promoviše i unapredi u osam zemalja, kako EU tako i drugih zemalja.

Na skupu u okviru tog projekta pomoćnik ministra rada i socijalne politike Radmila Bukumirić Katić ocenila je da su u Srbiji u pogledu socijalnog preduzetništva ostvareni "minimalni" rezultati. U Srbiji ima 15.000 socijalnih preduzeća u najširem smislu te reči uključujući i nevladine organizacije, udruženja i zadruge.

Bukumirić Katić je dodala da u Srbiji nema pravnog okvira koji bi regulisao celu oblast socijalnih preduzeća. Kako je navela, ta aktivnost se ipak može razvijati na osnovu sadašnjih zakona i strategija a u planu je i donošenje krovnog zakona. Međutim, kako je istakla, neki postojeći propisi omogućavaju pokretanje takvih aktivnosti, a to su zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa ivalditetom, kao i zakoni o zadrugama i udruženjima i Zakon o javno privatnom partnerstvu koji je nedavno usvojen.

Kao poseban izazov za Srbiju istakla je potrebu da se socijalnom ekonomijom obuhvate sve kategorije kojima je ona potrebna. Za sada su, kako je navela, počele aktivnosti pružanja socijalnih usluga socjano ugroženima, pout starih, i proizvodnja robe i usluga uz zapošljavanje teško zapošljivih kategorija.

Pomoćnik ministra ekonomije i regionalnog razvoja Ljiljana Džuver rekla je da je nezaposlenost visoka, a da je malo novca za aktivne mere zapošljavanja. Ona je ukazala na značaj socijalnog preduzetništva, budući da ono omogućava da se osobama kojima je teško da se izbore na tržištu rada omogući zaposlenje, pa samim tim i ekonomska nezavisnost i uključivanje u društvo. Kao teško zapošljive kategorije navela je mlade, osobe bez kvalifikacije ili sa niskim kvalifikacijama i neadekvatnim znanjima, žene, zatim dugoročno nezaposlene, Rome i osobe sa invaliditetom.

Džuver je rekla da je predlog zakona o zadrugama kojim se uređuje i socijalno zadrugarstvo poslat skupštini na usvajanje, kao i da je planirano donošenje posebnih propisa o socijalnom zadrugarstvu.

Prioritet ministarstva biće razvijanje kapaciteta lokalne administracije kako bi se prepoznale potrebe lokalnog tržišta rada i razvoj mera za osobe koje je teško zaposliti,, najavila je ona.

Direktor sektora zapošljavanja u Nacionalnoj službi za zapošljavanje (NSZ) Natalija Radoja rekla je da se socijalno preduzetništvo može razvijati i u poslovnim centrima Nacionalne službe za zapošljavanje, kao i da je planirano uvođenje centara za socijalnu rehabilitaciju u kojima će se podsticati razvoj tih preduzeća. Kako je navela, ta institucija planira i da socijalno preduzetništvo uključi u svoje obuke.

Skup je organizovan u okviru projekta Mreža za razvoj socijalnog preduzetništva koji finansira EU i sprovodi se u osam zemalja Evrope. Cilj skupa bio je da se razmene iskustva korisna za razvoj socijalnog preduzetništva u Srbiji. To je, kako je rečeno na konferenciji, Srbiji veoma potrebno, na šta ukazuju, pored visoke stope nezaposlenosti, problemi dugotrajne nezaposlenost, nezaposlenosti žena koje su isključene sa tržišta rada, otpuštanja radnika zog privatizacije, kao i potreba pružanja usluga starima.

Izvor: EurActiv.rs

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Više novca, manje procedura za socijalna preduzeća
  
• 

  Vesti

  : Firma u kojoj svi imaju šansu
  
• 

  Vesti

  : Nezaposlenost i siromaštvo izazovi i za EU