Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Novi model rasta i uz domaće snage
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 01.04.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Zapadni Balkan može ostvariti nužni model ekonomskog rasta i stabilnosti kroz otklanjanje praznina u sektorskim reformama, sistem finansiranja i domaćom valutom, jačanje izvoznih kapaciteta i bolje uslove poslovanja, kao i dovršetak tranzicije. To suštinski znači da i nije potreban neki "novi model rasta", već temeljita "popravka" sadašnjeg razvojnog okvira, ocenio je glavni ekonomista Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) Piter Sanfi (Peter Sanfey).
Sanfi je 31. marta na skupu u Briselu o usaglašavanju razvoja i ekonomskog oporavka Zapadnog Balkana sa strategijom Evropske unije do 2020. godine ukazao na nužnost regionalne tržišne integracije, ugrađivanje Zapadnog Balkana u finansijski sistem Zapada, kao i političko uključivanje u EU.
Jedan od ključnih činilaca za novi, postojani rast je, po njegovoj oceni, da se unapređenje izvozne proizvodnje temelji na istraživanju i razvoju, odnosno inovacijama.
Skup regionalnih organizacija, EU, svetskih banaka i ustanova o Zapadnom Balkanu, organizovao Regionalni savet za saradnju (RCC) na Zapadnom Balkanu.
Na skupu je naglašeno da se uklapanje regiona u strategiju EU 2020. može postići tako što bi evropske i svetske finansijske organizacije finansirale naročito infrastrukturne regionale projekte na Zapadnom Balkanu, uz nove zamisli i preustrojstvo sadašnjih fondova EU za podršku reformama koje vode region ka članstvu u EU.
Cilj Strategije EU 2020. je održiv privredni rast, očuvanje prirodne sredine, svetska konkurentnost i posebno otvaranje miliona novih radnih mesta.
Direktorka Regionalnog ureda za Evropu i Zajednicu nezavisnih država Razvojnog programa UN Kori Udovički je naglasila da je za zaokret bitna saradnja u regionalnoj zoni slobodne trgovine CEFTA, jer to znači veće tržište, privlačenje investicija, postizanje bolje konkurentnosti, informativne tehnologije i znanja, uz obučenost menadžera i stručnjaka.
Korupcija, slaba infrastruktura i obrazovanost, obučenost poslovnog sloja i radne snage su takođe sistemske boljke regiona koje mogu biti otklonjene i, tako, doprineti cilju postojanog, novog modela rasta, usklađenog s dugoročnom strategijom EU.
Direktor i koordinator za jugoistočnu Evropu u Svetskoj banci Džejn Armitidž (Jane Armitage) je ukazala na slične nedostatke i načine da se podstakne novi, postojani rast ekonomija zemalja Zapadnog Balkana, a posebno je naglasila nužnost dogradnje snažne energetske mreže i osavremenjivanja i izgradnje nove regionalne saobraćajne infrastrukture - puteva, železnica, rečnih plovidbenih puteva i luka.
Ona je, pored ostalog, ukazala na to da će uklapanje regiona u ciljeve Strategije EU 2020. zahtevati investicije od 2 do 25 milijardi evra u idućih deset godina samo za dogradnju energetske infrastrukture, a predočila je i da se, radi očuvanja prirodne sredine, moraju temeljito preustrojiti i osavremeniti i sistemi vodovoda i otpadnih voda.
Mnogi učesnici u raspravi su se saglasili s ocenama Regionalne antikorupcione inicijative da je za političku i ekonomsku stabilizaciju regiona nužna čvrsta vladavina zakona.
Glavni ekonomista EBRD je posebno ukazao na tri ključne potrebe za model rasta usaglašen evropskoj strategiji, rekavši da su to suzbijanje korupcije, poboljšanje obrazovanja i obučenosti, kao i "dobra vladavina" ustanova vlasti, uz sposobnost delotvornog ubiranja poreza.
Zaključak većine izlaganja na skupu je bio da se uz kombinaciju kejnezijanskog modela (dominacija privatnog sektora uz važnu ulogu vlade i javnog sektora) i Strategije EU 2020. može postepeno zapadnobalkanski region postaviti na "postojane tračnice rasta", s tim da ključne investicije moraju uvek dovesti do rasta konkurentnosti.
Regionalna zona slobodne trgovine CEFTA je, po opštem mišljenju, glavni okvir za nužno usaglašavanje privrednih politika zemalja regiona, uz dalje otvaranje granica, uključujući osetljivi sektor usluga.
Na skupu su date i procene da će privredni rast zemalja šireg područja Balkana u ovoj godini biti veći i da će se ceo region izvući iz stagnacije ili slabog privrednog oporavka.
Tako se predviđa da bi Makedonija do kraja godine trebalo da zabeleži rast bruto društvenog proizvoda (BDP) od 3,2%, Crna Gora 3,1%, Srbija 3%, Albanija i Bugarska po 2,6%, Bosna i Hercegovina 2,2%. Hrvatska bi, posle prošlogodišnjeg smanjenja BDP od 1,3%, u ovoj godini ponovo ostvarila porast od 2%, Rumunija bi trebalo da ima rast BDP od 1,1%, a Moldavija 4,5%.
Izvor: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
