Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Dužnička kriza u središtu predsedavanja Danske EU
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 01.01.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Danska 1. januara preuzima šestomesečno predsedavanje EU od Poljske u jeku dužničke krize u zoni evra i neslaganja oko načina za njeno suzbijanje. To će biti prioritet i glavni izazov za dansko predsedavanje EU, a Kopenhagen je najavio će uložiti napore da u rešavanju krize učestvuju sve članice EU. Pored suzbijanja krize, prioritet Danske, koja po sedmi put predsedava Unijom, biće i pregovori o višegodišnjem budžetu EU i dalji razvoj jedinstvenog tržišta, ali i ulaganje u zelene tehnologije i podsticanje energetske efikasnosti kao način da se podstakne rast i otvore nova radna mesta.
Kao predsedavajuća zemlja, Danska će se naći na prvoj liniji u borbi protiv krize, ali postoji opasnost da, kao i ostalih deset zemalja EU koje nisu u zoni evra, bude potisnuta. "Savršeno dobro znam da 17 članica zone evra moraju da donesu neke odluke među sobom", rekla je danska premijerka Hele Torning-Smit (Helle Thorning-Schmidt) ali je dodala da je u interesu i Nemačke i Francuske da se očuva jedinstvo 27 članica i da se sve članice konsultuju o odlukama koje ih se tiču.
Ona je istakla da će Kopenhagen nastojati da bude most između 17 članica evro zone i ostatka EU kako se ne bi stvorio jaz između zone evra i ostalih članica EU.
Otežavajuća okolnost je to što je autoritet predsedavajuće zemlje umanjen uvođenjem funkcije predsednika Evropskog saveta Lisabonskim ugovorom, kao i odluka Velike Britanije da ne prihvati izmene ugovora o EU u cilju suzbijanja krize, čime se ta zemlja izolovala u odnosu na druge članice EU.
Danski ministar za evropske poslove Nikolaj Vamen (Nicolai Wammen) rekao je da bi želeo da Britanije ostane "vrlo aktivan član evropske porodice" i da je potrebno pronaći "konkretna rešenja za konrketne proleme".
Prioriteti danskog predsedavanja su označeni kao "odgovorna", "dinamična", "zelena" i "bezbedna" Evropa.
U pogledu proširenja Danska će, kako se navodi u programu predsedavanja, "nastaviti politiku zasnovanu na postignutim rezultatima kao osnovi za dalji napredak". U prvoj polovini danskog predsedavanja ministri EU u februaru a zatim i lideri EU u martu će ponovo razmotriti zahtev Srbije za davanje statusa kandidata. Njihova odluka će zavisiti od napretka koji je Srbija ostvarila u normalizaciji odnosa sa Prištinom.
Pred kraj danskog predsedavanja, u junu ministri i lideri EU treba da odluče o otvaranju pregovora sa Crnom Gorom, što će zavisiti od napretka koji je ostvarila u primeni reformi, posebno kada je reč o vladavini zakona i osnovnim pravima i borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije.
Odgovorna Evropa
Background Danska je pristupila EU, odnono tadašnjoj Evropskoj zajednici 1973. godine. Danci su odbacili Ugovor iz Mastrihta o evro zoni na referendumu 1992, a Kopenhagen je potpisao 1993. sporazum koji je isključivo učešće Danske u zajedničkim politikama u oblastima poput odbrane i jedinstvene valute.
Ovo je sedmi put da Danska predsedava EU od 1973. Danska će predsedavati Unijom u prvoj polovini 2012, a u drugoj polovini će predsedavajuća zemlja biti Kipar.
Predsedavanje Danske je deo takozvanog trojnog predsedavanja koji se odnosi na period od 18 meseci. Poljska, Danska i Kipar utvrdili su zajednički program predsedavanja od 1. jula 2011. do 31. decembra 2012, ali on ne zamenjuje nacionalne programe. Svaka predsedavajuća zemlja utvrđuje svoje prioritete za šestomesečni period, a zajednički program treba da obezbedi opšti okvir i bolju koordinaciju i doslednost.
U okviru borbe protiv krize, Kopenhagen će raditi na primeni odluka koje su lideri EU donosili tokom 2011. u pogledu jačanja fiskalne discipline i ekonomske stabilnosti. "Delovi Evrope su bili neodgovorni na ekonomskom planu, što je naškodilo našem zajedničkom projektu. Potrebno nam je više odgovornosti u Evropi", rekao je Vamen i dodao da se Evropa suočava sa malim stopama rasta i da zaostaje u svetu po konkurentnosti.
Danska će takođe posredovati u prevazilaženju neslaganja, kojih po običaju ima puno, oko novog višegodišnjeg budžeta EU za period od 2014-2020. Taj prioritet i suzbijanje dužničke krize Danska je nazvala "odgovornom Evropom".
Stav Danske je da budžet EU ključno sredstvo za finansiranje zajedničkih politika kako bi se omogućili rast, konukentnost i otvaranje novih radnih mesta, ali i da istovremeno mora da odražava sveukupne napore za konsolidaciju budžeta u EU i članicama.
Cilj Danske je da se napreduje o pregovorima o budžetu kako bi do kraja 2012. mogao da se postigne sporazum. Predsednica danske vlade istakla je povodom toga da je koordinacija i usaglašavanje "danski specijalitet".
Dinamična Evropa
Ovaj prioritet obuhvata jačanje jedinstvenog tržista, razvoj panevropske infrastrukture i podsticanje istraživanja i inovacija. U tom se danski program nastavlja na program svog prethodnika, Poljske. Sledeća godina je upravo godina u kojoj se obeležava 20. godišnjica jedinstvenog tržišdta, a težište tokom danskog predsedavanja će biti na primeni više evropskih propisa, poput direktive o javnim nabavkama.
Danska, takođe, smatra da su efikasne transevropske infrasturkturne mreže ključne za funkcionisanje jedinstvneog tržišta, kretanje ljudi i dobara i za ekonomsko, socijalno i teritorijalno povezivanje i usaglašavanje EU.
Tokom danskog predsedavanja važno mesto će imati pregovori o fondu Povežimo Evropu za ulaganja u infrastrukturu.
Danska će raditi i na otvaranju novih trgovinskih mogućnosti za evropske kompanije i kroz Svestku trgovinsku organizaciju i kroz bilateralne sporazume, izmedju ostalog, sa Japanom, Indijom, Kanadom i Tunisom.
Zelena Evropa
Stav Danske je da ekonomski rast i zaštita životne sredine moraju ići uporedo. Kopenhagen smatra da deo odgovora na krizu leži u ulaganjima u energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije.
"Svakim evrom uloženim u energetsku efikasnost obezbeđuju se evropska radna mesta. Svaki potrošeni evro na uvoz nafte odlazi iz Evrope", rekao je danski ministar za klimu, energetiku i građevinarstvo Martin Lidegard.
U cilju ostvarivanja uštede energije od 20% do 2020. Kopenhagen će raditi na usvajanju predloga nove direktive o energetskoj efikasnosti. Radiće i na uspostavljanju dugoročne strategije do 2050. u oblasti energetike i suzbijanju klimatskih promena.
Druga važna pitanja za Kopnhagen su razvoj energetske infrastrukture, kao i pripreme za konferenciju UN o održivom razvoju u Rio de Žaneiru.
Bezbedna Evropa
Prioritet Danske će biti unapređenje kontrole granice EU i bolje upravljanje migracijama. Ovaj prioritet se odnosi na migratorne pritiske kojima je izložena Evropa i borbu protiv međunarodnog organizovanog kriminala.
Cilj Kopenhagena će biti da se konačno dovrši zajednički evropski sistema azila pre kraja 2012.
Danska će raditi i na jačanju šengenskog sistema.
Danska imigraciona politika je jedna od najrestriktivnijih u Evropi. Takvu politiku je usvojila prethodna konzervativna vlada pod pritiskom koalicionog partnera nacionalističke Danske narodne partije. Nova vlada levog centra ju je tek delimično razmotrila nakon izbora u septembru.
Izvor: EurActiv.rs i AFP
Foto: Beta-AP
Linkovi
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
