Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Komisija produžila krizna pravila za banke
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 02.12.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska komisija je dopunila i produžila set privremenih mera za kontrolu državne pomoći kako bi osigurala finansijsku podršku bankama koje trpe udar dužničke krize. Glavne mere sastoje se od preporuka kako država članica bolje da se obezbedi u slučaju da odluči da dokapitalizuje banku kroz instrumente za koje naknada nije unapred poznata, kao što je kupovina običnih akcija banke. Revidirana metodologija predvidela je da banke plate proviziju državi za dobijenu garanciju shodno riziku banke, a ne celog bankarskog tržišta. Komisija je predvidela i da se pravila o provizijama proširuju na garancije za međubankarske pozajmice. Poenta mera je da se smanje rizici za državu koja odobrava pomoć ali i za sistem javnih finansija kako te članice tako i cele EU. Najnovoji jesenji izveštaj Komisije o državnoj pomoći pokazuju da je obim nacionalne podrške finansijskom sektoru od oktobra 2008. do kraja 2010. iznosio 1.600 milijardi evra što je 13% BDP Evropske unije.
Komisija je 30. novembra usvojila četiri seta neobavezujućih predloga koji su usklađeni sa pravilima osnivačkog ugovora o državnoj pomoći u oblasti garancija, dokapitalizacije, otpisa duga i restrukturiranja. Tim predlozima se produžava paket mera koji je već jednom obnovljen u decembru 2010.
Naime, prvi krizni paket mera za banke usvojen je 2008. i 2009. godine. Paket je sadržao četiri paketa mera - za bankarske garancije, dokapitalizaciju, otpis dugova i restukturiranje. Pravila su dva puta dopunjavanja. Prvi put u julu 2010. kada su provizije za garancije povećane kako bi bolje odražavale rizik korisnika garancije i smanjile zavisnost banaka od ovog instrumenta koji nosi ogroman rizik po javne finansije.
Drugi put u decembru prošle godine primena kriznih mera je produžena za još godinu dana, sa dopunom da sve banke koje dobijaju pomoć moraju da naprave planove restrukturiranja bez obzira na obim finansijske podrške koju dobijaju od države.
Novim predlogom mera Komisija je predvidela da injekcije kapitala koje države ubacuju u banke budu u formi akcija. Budući da se naknada za akcije isplaćuje u formi dividende i kapitalne dobiti koje su po definiciji nesigurne, komisija je predvidela moguće garancije za državu.
Država bi trebalo da kupi paket akcija banke uz određeni popust u odnosu na poslenju cenu akcija. Cena po kojoj će država kupiti akcije banke u poteškoćama zavisiće i od veličine injekcije kapitala u odnosu na kapital banke i da li akcije nose upravljačko pravo.
Kad je reč o hibridnim instrumentima kroz koje država stiče udeo u banci, takve hartije bi trebalo da sadrže "mehanizam alternativnog kupona za nadoknadu". U slučaju da banka ne može vlasniku hartije za kratko vreme da plati prinos u kešu, taj mehanizam bi omogućio isplatu u akcijama banke.
Komisija je takođe revidirala vodič o provizijama koje banka mora da plati za dobijenu garanciju kako bi se osiguralo da banke dobiju minimalnu neophodnu pomoć države, a da banke koje traže pomoć budu demotivisane da traže više novca nego što im je realno potrebno. Komisija je predvidela i minimalne provizije za garancije na obveznice banaka sa rokom dospeća od jedne do pet godina.
Obavezni planovi restrukturiranja
Background Obim nacionalne podrške finansijskom sektoru od oktobra 2008. do kraja 2010. iznosio je 1.600 milijardi evra što je 13% BDP Evropske unije, pokazao je jesenji izveštaj Evropske komisije.
Prema izveštaju Komisije, 1.199 milijardi evra ili 10% BDP iznosile su bankarske garancije. Za dokapitalizaciju banaka izdvojeno je 409 milijardi evra ili 3% BDP. Tri zemlje dobile su gotovo 60% ukupno odobrene državne pomoći: na Irsku otpada četvrtina novca, na Veliku Britaniju 18%, a na Nemačku 15%.
Podrška javnom sektoru na bazi privremenih kriznih mera iznosila je 11,7 milijardi evra u 2010. što je pad od gotovo 50% u odnosu na 2009. Komisija, medjutim, ne predlaže da Privremeni okvir mera u krizi postane okvir za pravila o državnoj pomoći u regularnim vremenima. Na primer, garancije za izvozne kredite još uvek su na snazi, ali je subvencija od 500 hiljada evra po kompaniji u 2010. zamenjena uobičajenim iznosom predviđenim za minimalnu državnu pomoć.
Ukupna nekrizna pomoć ostala je stabilna na 73.8 milijardi evra ili 0.6% BDP. Fokus je pomeren na horizontalne ciljeve koji unose manje distorzija na tržištu kao što su pomoć za istraživanje ili inovacije i zaštitu životne sredine.
Podaci pokazuju da je na kraju juna 2011. blizu 82% ili oko 12 milijardi evra nedozvoljene državne pomoći otplaćeno državi. To je značajan napredak u poređenju sa 2004. kada su korisnici nedozvoljene državne pomoći državi vratili samo 25%.
"Pogoršanje tenzija na tržištu obveznica povećalo je ponovo pritisak na banke u EU, opravdavajući potrebu za jačanjem kriznih pravila, naročito paketa pomoći koji je Savet usvojio u oktobru" rekao je potpredsednik Komisije zadužen za politiku konkurentnosti Hoakin Almunja (Joaquín Almunia). On je dodao da će Komisija nastaviti da insistira na restrukturiranju banaka i čišćenju bilansa, kako bi se razbio začarani krug između dužničke krize i slabog finansijskog sektora.
Komisija će takođe tražiti od članica da revidiraju prethodno odobrene planove za sve banke koje primaju državnu pomoć, bez obzira da li pomoć potiče iz nacionalnih ili evropskih izvora.
Komisija će definisati i uslove pod kojima je neophodno restrukturiranje banaka uzimajući u obzir sledeće elemente: da li je nedostatak kapitala suštinski povezan sa krizom duga, injekcije državnog kapitala ograničene su na iznose koji su neophodni da se pokrije gubitak banke nastao isključivo po osnovu vlasništva nad obveznicama država u finansijskim teškoćama, ali inače imaju održivo poslovanje i ako analiza pokaže da se banka nije preterano isložila riziku kroz svoj portfolio obveznica.
Banke koje nisu dobile državnu podršku u obliku dokapitalizacije ili nekog drugog oblika učešća u kapitalu, ali su dobile garancije države, ne moraju da predstave planove restrukturiranja.
Međutim, veliki korisnici državnih garancija će i nadalje biti u obavezi da Komisiji dostavljaju izveštaje o svom poslovanju.
Izvor: EurActiv.rs
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
