Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Prodaja ćerki jedino rešenje za zapadne banke
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 10.01.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Suočene sa zahtevom evropskih zvaničnika da se dokapitalizuju do polovine godine za više od 100 milijardi evra, zapadne banke imaju samo jedno rešenje: da prodaju imovinu koja je uglavnom u inostranstvu, i to u istočnoj Evropi. Komentator vodećeg belgijskog biznis magazina Trendovi-Tendencije (Trends-Tendances) Amid Faljaoui istakao je nedavno da banke nemaju izbora, i da će proces prodaje aktive biti još bolniji u centralnoj Evropi. Od 16 zapadnih banaka koje posluju u istočnoj Evropi, čak 12 mora da se dokapitalizuje. Belgijski komentator je procenio da tri četvrtine bankarske aktive u centralnoj Evropi pripada zapadnim bankama, zbog čega je glavno pitanje za ove zemlje kako će finansirati privredu kada se zapadne banke budu povukle uz što manje buke.
On ocenjuje da zapadne banke nisu oduševljene zvog potencijalne prodaje u regionu centralno-istočne Evrope (CIE), ali ih vlade primoravaju da ponovo uspostave finansijsku stabilnost. Evropski zvaničnici su u oktobru 2011. istakli da će banke morati najpre same da se potrude da poboljšaju kapitalne pozicije prikupljanjem novca na tržištu, traženjem partnera, i tek na kraju im kao mogućnost ostaje korišćenje evropskih fondova.
Međutim, analitičari su odmah upozorili da interesovanje za nove emisije akcija banaka neće biti veliko, zbog čega se kao rešenje nameće prodaja franšiza po centralnoj, istočnoj i jugoistočnoj Evropi. Nepoverenje investitora u akcije banaka potvrdilo se 9. januara na berzi u Milanu kada je suspendovana trgovina deonicama Unikredit banke (Unicredit) zbog izuzetne nestabilnosti njihove cene.
Ta banka koja mora svoj kapital da poveća za osam milijardi evra prethodnih dana je izgubila gotovo polovinu tržišne vrednosti nakon što je objavila da prodaje akcije u vrednosti od 7,5 milijardi evra.
Prema pisanju bugarskog Dnevnika, partnera mreže EurAktiv, tri četvrtine kreditnog plasmana zapadnih banaka otpada na centralnu i istočnu Evropu, gde većina zemalja ima samo po jednu značajnu domaću banku. Analitičari Rajfajzen banke procenili su da je bankarska aktiva u centralno-istočnoj Evropi u junu prošle godine iznosila 1.900 milijardi evra (što je 5.5% ukupne aktive u evrozoni).
Strane banke smanjuju investicije
Za neke od zapadnih banka region istočne i centralne Evrope je glavni, ponekad i jedini fokus operacija van domaćeg tržišta. A ako već moraju da smanjuju poslovanje, radije će to uraditi u inostranstvu nego kod kuće.
U tome, prema ocenama konsultantske kuće MekKinzi ( McKinsey) ima ekonomske logike. "U prošloj dekadi...ranjivost regiona je bila veća nego na bilo kom drugom tržištu u razvoju, i većina igrača, uprkos vrlo pogodnim uslovima, nije ostvarila atraktivan povraćaj na uloženo", zaključuje se u izveštaju MekKinzija.
Konkretno na srpskom bankarskom tržištu, već je započeo proces akvizicija i spajanja banaka, ali ne tako uspešno. Belgijska finansijska grupa KBC objavila je još pre tri godine da, između ostalog, prodaje i banku u Srbiji, ali do sada nije bilo kupaca.
Svojevremeno se špekulisalo da i mađarska OTP banka prodaje ćerku-banku u Srbiji, ali je to menadžment demantovao. Prošle godine je započelo povezivanje grčkih banka Alfa i EFG. Hipo banka je najavila da će prodati banku u Srbiji kao deo paketa podružnica u jugoistočnoj Evropi.
Poznavaoci domaćeg bankarskog tržišta tvrde da će u 2012. uslediti kako prodaje banaka, tako i dokapitalizacije.
Razlog je ne samo kriza matica u EU, već i preveliki troškovi banaka, kaoi i preteća recesija zbog koje će srpska preduzeća sve teže vraćati kredite. U predviđanjima o minimalnom rastu BDP-a Srbije u ovoj godini, ekonomisti vide opasnost za bankarski sektor jer će porasti problematični krediti tj. krediti u čijem plaćaju se kasni duže od 90 dana.
Trenutno taj pokazatelj i za privredu i za stanovništvo iznosi 18,8%, ali je problem u tome što je procenat problematičnih kredita za privredu daleko veći i i stalno raste. Problematični krediti rastu i u drugim zemljama istočne i centralne Evrope i kreću se od 5% i Rusiji do više od 12% u Mađarskoj.
Na kraju septembra u Srbiji su poslovale 33 banke sa 29.644 zaposlenih, od kojih je 21 banka bila strana. Najznačajnije banke na srpskom tržištu su italijanske i austrijske banke čije tržišno učešće iznosi 22% i 18%, navodi se u izveštaju Narodne banke Srbije „Kontrola poslovanja banaka“ . Na trećem mestu su grčke banke koje raspolažu sa 16% tržišnog kolača.
Banke se sa rastućim troškovima u odnosu na prihode ostvarene od kamata i bankarskih naknada bore tako što već neko vreme otpuštaju zaposlene i zatvaraju ekspoziture. Od 2009. broj zaposlenih u srpskim bankama konstantno se smanjuje. Za prvih devet meseci prošle godine, 243 bankarska službenika su dobila otkaz, i to najviše u Vojviđanskoj banci, Rajfajzenu i Prokredit i banci.
Pad kreditnih aktivnosti u CIE
Mnoge od stranih banaka, uključujući Unikredit (Unicredit), KBC, Komercbanku (Commerzbank) i Rajfajzen, smanjuju kreditnu aktivnost i u regionu centralno-istočne Evrope.
Recimo, Unikredit je pomerila fokus svojih operacija u centralno-istočnoj Evropi na Poljsku, Rusiju i Češku na račun 16 drugih zemalja u kojima takođe posluje.
Nemačka Komercbanka, čiji se minus procenjuje za 2,9 milijardi evra, objavila je da će zamrznuti kreditne aktivnosti u Češkoj i Slovačkoj.
U međuvremenu, očekuje se da će Sosijete Ženeral (Société Générale) koji mora da se dokapitalizuje za 3,3 milijarde evra , Erste, Rajfajzen i Banka Austrije koja je podružnica Unikredit banke, smanjiti kreditnu aktivnost u centralnoj i istočnoj Evropi.
Bugarska i Rumunija, koje takođe trpe pritiske grčke krize, budući da grčke banke posluju u ovim zemljama, naročito su izložene riziku. Rizik se preliva i na Srbiju.
Zamenik direktora za istraživanje u Evropskoj banci za rekonstrukciju i razvoj Ralf de Has (Ralph De Haas) upozorio je u decembru da će nove regulatorne mere koje uvode pojedine zapadne zemlje dodatno povećati pritisak na tržištima CIE.
Na primer, austrijsko regulatorno telo je naložilo svojim bankama da smanje izloženost u centralnoj, istočnoj i JIE tako da plasmani ne mogu da pređu iznos depozita prikupljenih na lokalnom tržištu.
Rumuni i dalje optimistični
Međutim, neki komentatori su i dalje optimistični. Adrian Vasilesku (Vasilescu), savetnik guvernera Nacionalne banke Rumunije, rekao je za EurActiv: "Nijedna banka nije povukla kapital iz Rumunije, a i zašto bi to radile?" Kako je rekao, rumunska valuta lej je bila najjača u regionu u 2011, a kamatne stope su i dalje pristojne.
"Te banke su uložile milijarde u našu zemlju. Neće se tek tako povući jer su do sada dobro zarađivale", ocenio je Vasilesku.
On smatra da je Rumunija izbegla zapadanje u finansijsku krizu zbog čega je atraktivna za investitore. Kako je rekao za EurAktiv, Rumunija upravo pregovara "sa nekim dobrim zapadnim bankama koje razmatraju potencijal rumunskog ekonomskog okruženja".
Bugarski premijer Bojko Borisov (Boyko Borissov) nedavno je rekao u Briselu da bankama u toj zemlji nije potrebna dokapitalizacija budući da ih zakon koji je donet nakon bankrota Bugarske 1997. obavezuje da kapitalna adekvatnost bude 15%, znatno više nego što zahteva EU.
Mađarska koja trenutno traži novi paket pomoći, jako je zavisna od kredita iz evrozone. Prema pisanju BBC-a, strane banke plasiraju četiri petine kredita u zemlji, a oko polovina tih kredita su prekogranični krediti.
Glavni ekonomista EBRD Erik Berglef (Bergloef) u decembru je predložio da se pokrene nova "Bečka inicijativa" slična onoj iz 2009. koja je sprečila da se zapadne banke povuku iz regiona centralne, istočne i jugoistočne Evrope tako što će zadržati pretkrizni nivo izloženosti u zemljama u ova tri regiona.
"Moramo da osiguramo da podružnice u regionu ne budu diskriminisane", rekao je Berglef.
Izvor: Euractiv.rs i EurActiv.com
Foto: Sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
