Milica Delević, direktorka Kancelarije za evropske integracije
Napredak u odnosima sa Kosovom biće najznačajniji faktor za dobijanje datuma za pregovore. Pored toga, treba se usredsrediti i na reforme u značajnim oblastima poput pravosuđa i poljoprivrede, ali i na dalju izgradnju poverenja sa članicama EU. Očekujem skori početak stvaranja tima za pregovore, mada će za njegovo konačno formiranje biti značajan sastav naredne vlade.
Razgovarala: Smiljana Vukojičić Obradović
Šta Srbija treba da preduzme da bi što pre počela pregovore sa EU?
Ono što je Komisija definisala kao ključni prioritet jeste unapređenje odnosa između Beograda i Prištine i verujem da će se gledati primena dogovorenog, postizanje novih dogovora u oblasti energetike i telekomunikacija i stvaranje mogućnosti i pretpostavki da međunrodna misija Euleks može da obavlja svoj mandat na čitavoj teritoriji Kosova.
Mislim da je važno nastaviti sa komuniciranjem i daljom izgradnjom poverenja i razumevanja sa zemljama članicama EU jer njihov konačni cilj, bez obzira na razlike koje među sobom imaju, ostaje integracija čitavog regiona u EU.
Koji su prioriteti u pogledu reformi?
Mislim da su važne oblasti za koje je Komisija (u Mišljenju o Srbiji iz oktobra 2011) rekla da je potrebno uložiti dodatni napor da bi se u srednjem roku mogle ispuniti obaveze iz članstva, a to su pravosuđe i osnovna prava, pravda i bezbednost, finansijska kontrola, poljoprivreda i ruralni razvoj.
Imamo sada Nacionalni program integracije, on određuje neke prioritete za predstojeći period. Jasno je kako bi dinamika trebalo da izgleda za pocetak pregovora.
Ono što je takođe važno je pripremati strukturu koja će voditi pregovore kada oni počnu.
Evropska komisija je kao jedan od prioriteta utvrdila oblast medija. Kako će se utvrđivati napredak u toj oblasti s obzirom na to da ne postoji pregovaračko poglavlje o njima ni jedinstveni evropski standard?
U mnogim oblastima ne postoji samo jedan model koji se primenjuje u EU. Ali ono što će gledati Evropska komisija jeste da se ne ide ispod određenih standarda i gledaće se kako (oblast) funkcioniše u sklopu različitih mogućnosti koje postoje u EU.
Postoji li neki plan za poboljšanje medijske slike?
Ono što će Evropska komisija želeti da vidi je pre svega primena medijske strategije koja je usvojena prošle godine, ali i kada uđemo u taj proces, ona će želeti da vidi napredak u ovoj oblasti.
U pogledu razjašnjenja ubistava novinara ili napada na novinare, (tražiće se) naravno utvrđivanje odgovornosti za počinjena dela, kao najbolji način sprečavanja da se to ponovi u budućnosti.
Kada očekujete početak pripreme tima za pregovore?
Verujem da će pripreme početi već sada, ali važno je da struktura odražava sa jedne strane pregovaračka poglavlja a sa druge strane strukturu vlade. Što znači da će biti vazno i kako će biti sastavljeni portfelji u sledećoj vladi.
Kada smo radili Nacionalni program integracija Srbije u EU izgradili smo jednu strukturu koja podrazumeva stručnu grupu u kojoj su državni sekretari iz svih ministarstava i podgrupe kojih ima onoliko koliko i pregovaračkih poglavlja. Nju smo koristili i kada smo radili Upitnik (...) tako da je ta struktura do sada već testirana. Neke oblasti ne podrazumevaju samo stručnjake iz jednog ministarstva, nego iz nekoliko ministarstava, neke podrazumevaju stručnjake iz nezavisnih tela, regulatornih tela, privredne komore, organizacija civilnog društva... Naravno, ona će morati da se ojača (...) ali osnovni začetak toga imamo.
Šta će za Srbiju značiti stav Komisije da poglavlja o pravdi i pravosuđu i osnovim pravima treba da budu otvorena tokom celih pregovora?
Mislim da je to jedan formalni pokazatelj da će pažnja Evropske komisije koju smo i ranije osećali ostati usmerena na ove dve oblasti do kraja pregovra. Ta poglavlja su bila u centru pažnje i tokom dijaloga o viznoj liberalizaciji i kasnije.
Stručnjaci već upozoravaju da je u određenim oblastima, poput zaštite životne sredine, potrebno odlagati rokove za primenu evropskih standarda jer Srbija ne može da ih ispuni u roku. Da li se o tome već razmišlja?
Pregovori zapravo i jesu utvrđivanje rokova u kojima će u zakonodavstvu Srbije biti primenjeni evropski standardi. Pre početka pregovora, kao što je bio slučaj i sa SSP, verujem da će vlada usvojiti smernice ili nekakvu pregovaračku platformu koja će pokušati da istakne koji su to prioriteti u određenim oblastima i šta je ono čemu će Srbija težiti u tom pregovorima. Ali jasno je da je ta cilj usklađenost našeg sa evropskim zakonodavstvom.
Status kandidata omogućiće Srbiji da koristi nove komponente pretpristupnih fondova, što znači da će moći da se finansiraju i projekti koji do sada nisu mogli, iz oblasti poljoprivrede, regionalnog razvoja i zapošljavanja. Kako napreduju pripreme za novi način korišćenja fondova, koji je neophodan za korišćenje novih komponenti?
Sticanje statusa kandidata je potreban ali ne i dovoljan uslov da se koriste sve komponente. Taj dovoljan uslov je da Komisija se nakon provere uveri da je Srbija sposobna da sama upravlja ovim sredstvima. Mi smo u tom procesu i taj proces podrazumeva i stručna znanja i angažovanje većeg broja ljudi i što pre budemo završili pre ćemo se kvalifikovati za korišćenje preostalih komponenti.
Koji procenat raspoloživih fondova Srbija iskoristi?
Naša iskorišćenost fondova prelazi 95% i mislim da smo mi među najboljima kada je u pitanju apsorpciona sposobnost.
EurActiv Srbija
Delević: Uskoro pripreme za pregovore sa EU 
