Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Srbija korak bliže EU
|
|
|
|
Objavljeno : 02.03.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Srbija je od 2. marta zvanično kandidat za EU. Tu odluku, koja se očekivala u decembru ali je odložena zbog problema u odnosima Beograda i Prištine, doneli su lideri EU na martovskom samitu. Njihovu odluku je u noći između 1. i 2. marta saopštio predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej. Neizvesnost je, iako u nešto manjoj meri, i ovoga puta lebdela u vazduhu. Rumunija je tražila garancije za status vlaške manjine, a taj problem rešen je potpisivanjem protokola o tom pitanju. Status kandidata ne pruža nikakve rokove za dalje korake u pridruživanju, što najbolje ilustruju primeri zemalja koje su već prošle ovu stepenicu - Makedonije, Crne Gore i Hrvatske.
Van Rompej je na konferenciji za novinare, posle završnog prvog dana samita lidera EU, istakao da je to "značajno dostignuće i rezultat napora obe strane u dijalogu između Beograda i Prištine".
"Nadam se da će to ohrabriti Srbiju da učini dalje napore da ispuni politička i ekonomske merila za članstvo u EU", rekao je Van Rompej. "Ja se takođe nadam da će Beograd i dalje podržavati regionalnu saradnju i dobre susedske odnose na zapadnom Balkanu", dodao je predsednik Evropskog saveta.
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo takođe je pozdravio odluku da se Srbiji dodeli status kandidata za članstvo u EU.
"Ja sam pre dva dana razgovarao ovde sa predsednikom (Srbije Borisom) Tadićem i rekao da će taj problem biti rešen. Smatram da je to jako dobra odluka jer pokazuje da EU ostaje i dalje vrlo privlačna. Mi ćemo iduće godine pozdraviti ulazak u članstvo nove države. I drugi će pristupiti istom tom veoma važnom projektu slobode, odgovornosti i solidarnosti", rekao je Barozo.
Špekulisalo se da je Rrumunija vezivala podršku Srbiji za zeleno svetlo za njen ulazak u šengensku zonu. Barozo je, međutim, to demantovao, rekavši da to "ni u jednom trenutku" nije dovođeno u vezu.
Bugarska i Rumunija su dobile odobrenje za ulazak u šengensku zonu, ali će konačna odluka biti doneta u septembru kada se ispune svi tenički i drugi uslovi za to.
Protokol o pravima Vlaha
Glavna prepreka za saglasnost svih zemlaja članica za status kandidata bio je zahtev Rumunije da Srbija pruži garancije o poboljšanju statusa rumunske manjine.
U Briselu je 1. marta potpisan protokol o pravima rumunske manjine, pa je Rumunija odustala od protivljenja, javili su rumunski elektronski mediji.
Prema navodima izveštača TV Realitatea iz Brisela, na potpisivanju tog protokola mnogo se radilo u noći između 29. februara i 1. marta, kao i tokom dana 1. marta.
Prema saznanjima dopsnika agncije Beta u Briselu, ambasadori Rumunije i Srbije pri EU potpisali su dokument koji se odnosi na prava rumunske manjine u Srbiji. To je usaglašen zapisnik sa poslednje sednice Mešovitog srpsko-rumunskog komiteta, održane decembra 2011. godine.
Rumunska delegacija u Briselu je, kako prenose rumunski mediji, imala više zahteva nego što je sadržano u protokolu, među kojima je bilo i uključivanje Evropske komisije i visokog predstavnika OEBS za nacionalne manjine u nadgledanje napora Srbije u poštovanju principa zaštite manjina u skladu sa standardima EU.
Rumunska opozicija kritikovala je protivljenje Bukurešta kandidaturi Srbije na sastanku u Briselu u utorak, kao nekorektno prema susednoj zemlji sa kojom ima prijateljske odnose.
Rumunska javnost do kasno u utorak nije bila ni obaveštena o stavu svoje vlade prema Srbiji. Prva vest je objavljena iz francuskih izvora, dok je ministar spoljnih poslova Kristijan Diakonesku izjavio stranim izveštačima da Rumunija nije blokirala Srbiju, već je tražila "normalne garancije".
Evropske diplomate u Briselu izrazile su zadovoljstvo zbog postizanja sporazuma, dodavši da veruju da je time otklonjena i poslednja prepreka da lideri EU večeras prihvate preporuku sa ministarskog sastanka i Srbiji odbore status kandidata za članstvo u EU.
Dug put do EU
Srbija je ovom odlukom načinila mali korak na dugom putu ka EU. Sada je čeka zapravo najteži deo - da ispuni uslove za otvaranje pregovora, i nakon toga ih uspešno vodi i završi za više od 30 poglavlja.
Za otvaranje pregovora utvrđeni su jasni kriterijumi u pogledu normalizacije odnosa između Beograda i Prištine još u oktobru u Mišljenju Evropske komisije o Srbiji. Prioritet u kojem se napredak traži su "dalji koraci da se uspostave normalni odnosi sa Kosovom u skladu sa uslovima procesa stabilizacije i pridruživanja, i to potpunim poštovanjem načela inkluzivne regionalne saradnje; puno poštovanje odredbi Ugovora o energetskoj zajednici; pronalaženje rešenja za telekomunikacije i međusobno priznavanje diploma; nastavkom iskrene primene svih postignutih sporazuma; i aktivna saradnja sa Euleksom da bi se omogućilo funkcionisanje na svim delovima Kosova". Manji deo toga zemlje članice su zatražile i kao uslov za status kandidata, pa je tako postignut sporazum o regionalnom predstavljanju Kosova.
Evropska komisija može u bilo kom trenutku tokom godine proveriti da li su uslovi ispunjeni i preporučiti Savetu da utvrdi datum za pregovore, koji su ključan korak na putu ka članstvu.
Pregovori su najzahtevniji segment integracija, koji će od Srbije tražiti velike napore ne samo u prilagođavanju propisa evropskim, već i na primeni. Oni su i značajna prekretnica, jer se mogu shvatiti kao garancija da će zemlja zaista postati članica EU. To je do sada dovedeno u pitanje u slučaju Turske, koja je specifična kako zbog svog geografskog položaja, tako i zbog veličine zbog koje u EU postoji strah od njene moguće uloge u slučaju pristupanja.
Pregovori počinju "skriningom" (screening), odnosno analitičkim pregledom i ocenom usklađenosti zakonodavstva zemlje kandidata s pravnom tekovinom EU. Svrha tog procesa je da se utvrde razlike između EU i zemlje kandidata u svakom od 35 poglavlja pregovora, budući da se zakoni moraju u potpunosti usaglasiti do pristupanja.
Nakon skrininga, Evropska komisija pravi izveštaj na osnovu kojeg ministri odobravaju otvaranje pregovora.
Pregovori se vode i zatvaraju za svako poglavlje posebno, pri čemu je i za zatvaranje svakog poglavlja potrebno odobrenje zemalja članica. Do konačnog okončanja pregovora sva poglavlja se, u slučaju potrebe, mogu ponovo otvoriti, što se često i dešava.
Hrvatska je pregovore počela 2005. godine, a završila ovog leta, što znači da su oni trajali oko šest godina, pa se ne može očekivati ni da u slučaju Srbije traju kraće.
Prilikom otvaranja poglavlja, Hrvatska je morala da ispuni unapred utvrđena merila (benchmarks), pa se može pretpostaviti da će se tako postupati i u slučaju Srbije i da će Unija biti dosledna u zahtevu da se svi standardi primene, pogotovo s obzirom na iskustvo sa prijemom Rumunije i Bugarske.
Te dve zemlje nisu u potpunosti ispunile uslove pre pristupanja u oblasti borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala i reforme pravosuđa, pa je na njih primenjen mehanizam nadzora nakon pristupanja. Zbog toga EU insistira na ispunjavanju svih kriterijuma pre prijema neke zemlje. Hrvatska će, iako je okončala pregovore, do planiranog prijema 2013. biti pod nadzorom kako bi se obezbedilo ostvarivanje kriterijuma.
Izvor: Beta i EurActiv.rs
Stavovi
Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da je dodeljivanje Srbiji statusa kandidata za članstvo u EU najava dolaska boljih dana i istakao da je to veliko ostvarenje, mada ne i epohalno. "Epohalno će biti kada Srbija pređe začaranu granicu i uđe u EU sa mogućnošću da koristi sve potencijale i fondove. Srbija je nedvosmisleno na dobrom putu, reforme u svim domenima društva se odvijaju na dobar način - pravosuđe, privreda i ljudska prava i slobode", rekao je Tadić na konferenciji za novinare u Predsedništvu Srbije u Beogradu.
"Uslovi za datum početka pregovora jesu nastavak dijaloga o rešavanju problema na Kosovu u oblastima energetike i telekomunikacija i funkcionisanje Euleksa i Kfora na celoj teritoriji Kosova. Srbija je privržena ostvarenju tih ciljeva, a uslov je i nastavak unapređenja saradnje i poverenja sa zemljama EU", rekao je Tadić. On je ocenio da je u atmosferi poverenja lakše rešavati i probleme u tehničkom dijalogu, a to je nedovoljno vidljiv rezultat kandidature, i dodao da je Srbija značajno unapredila odnose s kljucnim zemljama EU posle završetka saradnje s Haškim tribunalom.
Bivši potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Božidar Đelić izjavio je da je pred Srbijom "trnovit put" ka Evropskoj uniji i da pre leta mora da pokuša da reši preostala pitanja sa Prištinom kako bi Evropska komisija preporučila početak pregovora. "Pre leta moramo da pokušamo da rešimo dva preostala pitanja sa Prištinom - telekomunikacije i energetiku jer se time zaokružuje sve ono što je EK u mišljenju iz oktobra rekla da je potrebno da bi preporučila početak pregovora", rekao je Đelić.
Đelić, koji je podneo ostavku nakon odlaganja odluke o statusu u decembru prošle godine, ukazao je da to iskustvo pokazuje da će neke države verovatno hteti da dodaju "još neki uslov", i najverovatnije u vezi sa Kosovom. "Što se ranije deklarišu, crno na belo, utoliko bolje", istakao je Đelić za Večernje novosti.
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
