Kasirka u supermarketu prosipa deo soka, seče nogavicu pantalona i kida glavu lutki, potom ženi kupcu daje ostatak robe i pruža joj račun. Takvim promotivnim spotom, sa porukom "ne dobijate 100%", Evropska komisija širi svest o potrebi da se izjednače prava muškaraca i žena, koje i dalje zarađuju manje. Taj problem postoji i u Srbiji, koja je sticanjem statusa kandidata dobila mogućnost da u većoj meri nego do sada koristi evropski program Progres koji se između ostalog koristi za unapređenje rodne ravnopravnosti. Na debati o ženama 8. marta, šef Delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer pozvao je sve aktere u Srbiji da koriste taj program, ali i sve druge mogućnosti, da bi se izjednačio položaj muškaraca i žena.
Srbija već ima pravo da učestvuje u ograničenom broju aktivnosti programa Progres, osnovanog 2007. godine za unapređenje politike EU u zapošljavanju, socijalnoj inkluziji i zaštiti, uslova na radu, borbi protiv diskriminacije i ravnopravnosti polova, ali joj status kandidata otvara veće mogućnosti. Budžet je 743,25 miliona evra za period od 2007. do 2013, a 116 miliona evra za ovu godinu.
"Međutim, ne mora se to čekati, ima i drugih stvari koje je moguće raditi", rekao je Dežer na skupu u organizaciji EU info centra i nevladine organizacije Medijski edukativni centar.
"Ni nakon čitavog veka borbe za ženska prava, situacija u tom domenu nije blistava", ocenio je Dežer.
Zaaposlenost među ženama u EU iznosi 45%, a među muškarcima između 55 i 60%, pri čemu žene zarađuju manje između 16 i 20% manje od muškaraca, naveo je Dežer, uz napomenu da je i u Srbiji slična situacija.
Drugi još bolniji problem je porodično nasilje nad ženama, koje postoji i u EU i u Srbiji, gde su prošle godine ubijene 44 žene.
"Ti podaci iziskuju odlučan odgovor", rekao je Dežer.
On je istakao da EU u Srbiji podržava programe ženskog preduzetništva, smanjenje nezaposlenosti među ženama i obuke za zanate, kao i borbe protiv nasilja nad ženama. EU je, da bi otklonila sve nedostatke u ravnopravnosti žena uvela rodnu dimenziju u sve politike EU.
Dežer je ukazao i na problem uvreženih stereotipa, koje je još jednom razotkrilo nedavno istraživanje sprovedeno u obdaništima u Francuskoj. Prikazane su slike medveda, od kojih jedan čita novine a drugi je u kuhinji. "Šta mislite, koji je bio muškog a koji ženskog roda", zapitao je Dežer.
Napredak u toj oblasti je ipak vidljiv, i to ne samo u prethodnim decenijama, već i u prethodnim godinama. Pre samo nekoliko godina, kako je istakao Dežer, nije bilo zamislivo da spoljni poslovi budu i u SAD i EU povereni ženama.
Na skupu je emitovan i spot Evropske komisije o nejednakim primanjima muškaraca i žena.
Novinarka Vesna Perić Zimonjić rekla je da je potrebno insistirati na obrazovanju žena, kako bi mogle da se izbore sa problemima na koje mogu da naiđu - poput uznemiravanja na poslu i diskriminacije.
U Srbiji, kako je istakla, postoje procedure, ombudsman, propisi o ženskim pravima, ali se žene, pogotovo u manjim mestima, plaše da u svojoj borbi za prava idu do kraja jer se plaše reakcje u svojim sredinama.
EurActiv Srbija
Za Srbiju novi fond za ravnopravnost žena 
