Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Balfur: EU očekuje konkretne mere od naredne vlade
|
|
|
|
Objavljeno : 09.05.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Roza Balfur (Rosa Balfour), viša analitičarka briselskog Centra za evropsku politiku (EPC)
Napredak Srbije ka EU zavisiće u velikoj meri od Kosova. Međutim, naredna vlada Srbije će morati da se angažuje u oblastima koje su za budućnost zemlje značajnije od statusa Kosova, poput velike nezaposlenosti i modernizacije društva. Verujem da će nova vlada biti proevropska, budući da se većina stranaka opredelila za EU. EU će, međutim, tražiti od vlade Srbije konkretne korake, a ne samo deklarativnu posvećenost EU. EU je značajan podsticaj za prevazilaženje sporova na Zapadnom Balkanu. U osnovi evropskih integracija i leži pomirenje i očuvanje mira, što se u Zapadnoj Evropi, u kojoj mir vlada već više od šest decenija, lako zaboravlja.
Razgovarala: Smiljana Vukojičić Obradović
Dan Evrope je prilika da se podseti da je u početku cilj evropskih integracija bilo pomirenje posle Drugog svetskog rata i očuvanje mira. Da li i dalje postoji dovoljna svest o tome?
Deveti maj je Dan Evrope, dan kada se slave dostignuća u povezivanju evropskog kontinenta na zgarištu Drugog svetskog rata i Hladnog rata. Mnogi, a posebno mlade generacije, danas nisu svesni da je mir na kontinentu osnovni motiv za stvaranje Evropske unije, ali to ostaje najmoćnija logika i za integraciju i za proširenje.
Mnogi ljudi su tokom više od šest decenija mira u Zapadnoj Evropi zaboravili zašto EU postoji, ali ta logika je i dalje važeća u delovima Evrope u kojima je bilo sukoba u bližoj prošlosti. Tokom prethodnih nekoliko godina politički akteri na Zapadnom Balkanu su sve bliži širem konsenzusu o potrebi evropskih integracija, iako je ritam postizanja tog konsenzusa i dalje spor.
Da li se preostali sukobi u regionu mogu rešiti kroz evropske integracije?
Za Balkan nema alternative integraciji sa ostatkom Evrope, a pristupanje im je najveći spoljni podsticaj da reše sporove preostale nakon raspada nekadašnje Jugoslavije. Ti sporovi će morati da se reše pre pristupanja EU da bi se izbeglo da bilateralne nesuglasice sa jednom zemljom blokiraju proces pristupanja, kao i da se ti sporovi ne 'uvoze' u EU, čime bi se blokirao komplikovani proces donošenja odluka u EU.
Pitanje Kosova je najsloženiji problem za Srbiju na putu ka EU. Kada će morati da se nađe konačno rešenje? Da li vidite neki način za rešenje tog problema?
Nerešeni status Kosova i dalje je jedna od najtežih oblasti, ali je tokom prethodne godine mnogo postignuto kroz dijalog uz podršku EU. Želja dve strane da pronađu rešenje mogla bi da se poveća ukoliko bi napredovale ka EU, tako da će morati paralelno da se vode ta dva koloseka. Jedino moguće rešenje spora biće ono koje prihvate obe strane. Samo to će doprineti da se prevaziđe podela u EU o državnosti Kosova.
Koja su ostala goruća pitanja u evropskim integracijama?
Srbija i naredna vlada moraće da se fokusiraju na pitanja koja su u stvari mnogo značajnija za budućnost zemlje od nezavisnosti Kosova - sve veća nezaposlenost, uticaj krize na ekonomski rast, modernizacija države i društva. Ukoliko vlada ne rešava probleme koji muče društvo neće imati svetlu budućnost, sa ili bez Kosova, sa ili bez EU.
Da li mislite da ovogodišnji izbori u Srbiji mogu da utiču na put ka EU? Kako biste ocenili posvećenost srpske političke elite evropskim integracijama?
Dosadašnji izborni rezultati pokazuju da nijedna pojedinačna partija nema značajnu prednost i da će sledeća vlada biti koaliciona. Budući da je većina stranaka izrazila opredeljenje za evropske integracije, verovatno je da će naredna vlada nastaviti da radi na ispunjavanju ciljeva koji vode ka EU.
Naravno, ostaje da se vidi koliko će sve stranke biti ozbiljno posvećene ispunjavanju tih ciljeva u realnosti. EU traži efikasniju posvećenost, ne samo na rečima već i na delu.
Činjenica da radikali nisu ušli u parlament pokazuje da se narod okreće od naajekstremnijih oblika nacionalizma.
Da li vidite ceo region kao deo EU u bliskoj budućnosti?
Izgledi proširenja i dalje su solidni, iako se čini da neke članice nisu baš raspoložene, posebno od kada je ekonomska kriza snažno pogodila Evropu. Taj proces će, međutim, biti neravnomeran, jer će zemlje napredovati individualno a ne kao grupe, i iziskivaće vreme.
Verovatno je da će Crna Gora početi pregovore sa EU u drugoj polovini 2012. godine, ali nije realno očekivati pridruživanje pre 2020. godine. Kada je reč o Srbiji, napredak će biti povezan sa dijalogom sa Prištinom. Značajno je da se proces ne zaustavlja.
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
