Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Kosovo ne sme da ugrozi put ka EU
|
|
|
|
Objavljeno : 21.12.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Nakon odlaganja odluke EU o dodeli statusa kandidata za nekoliko meseci u Srbiji se postavilo pitanje budućnosti evropskih integracija zemlje i održivosti sadašnje politike vlade "i Kosovo i EU". Da bi doprineo toj debati, novoosnovani Centar za spoljnu politiku organizovao je 21. decembra skup o odnosima Srbije i EU, na kojem su reč dobili i predstavnici države i ugledni stručnjaci i društveni aktivisti. Nije se ni moglo očekivati da se na skupu ove vrste pronađe rešenje za prevazilaženje prepreke sa kojom se Srbija suočila na putu ka EU. Ipak, zajednički imenitelj svih izlaganja je snažna podrška evropskom putu Srbije, u najmanju ruku zbog toga što taj put vodi preko reformi za unapređenje društva.
U pogledu toga šta Srbija treba da preduzme da bi što pre napravila korak napred u evropskim integracijama najkonkretniji odgovor dala je direktorka Kancelarije za evropske integracije Milica Delević. Ona je uputila na zaključke sastanka lidera EU, koji su se, kako je istakla, već pojavljivali i u ranijim dokumentima i prema tome nisu ništa novo.
Kako je istakla, u pogledu Kosova se treba usmeriti ne na status, budući da oko toga ni zemlje članice EU nisu postigle dogovor, već na konkretne zahteve oko koji h se svi slažu, a to su protok robe, saradnja, reforme i funkcionisanje Euleksa na celoj teritoriji Kosova. "Ne bih rekla da to znači državnost Kosova", rekla je Delević. Ona je iznela svoj utisak da se u Srbiji "pravi dihotomija" ili oružani otpor, ako to ne onda je reč o implicitnom priznanju".
Delević je istakla takođe da problemi koje Srbija rešava kao uslov na putu ka EU nisu nastali zbog EU i da bi trebalo da se reše nezavisno od tog puta.
Direktorka Kancelarije za evropske integracije istakla je takođe da odlaganje neke odluke uprkos preporuci Evropske komisije nije nikakav izuzetak u EU. "Ovo nije prvi put da je Evropski savet odstupio od mišljenja Evropske komisije u pozitivnom ili negativnom smislu", rekal je Delević.
Ona je takođe istakla da Srbija od početka evropskih integracija ukazuje na neke svoje "specifičnosti", na primer tada u odnosima sa Crnom Gorom, a kasnije i u drugim pitanjima. "Mislim da je EU danas manje spremna da uvažava specifičnosti, ali i da očekue da se s vremenom problemi rešavaju", rekla je Delević.
Istakla je da je nastavak reformi i političkih procesa koji će voditi rešenju problema, put koji će Srbiju odvesti do kandidature i dalje ka članstvu u EU.
Podršku evropskim integracijama izrazio je i šef diplomatije Vuk Jeremić. On, međutim, nije jasno odgovorio na pitanje kako Vlada Srbije planira da prevaziđe prepreku koja je pred nju postavljena, a izrazio je sumnju u mogućnost da Srbija dobije status kandidata u martu ove godine, što se najavljuje kao rok. "Kada sam pre šest do sedam meseci rekao da sam suzdržan (po pitanju mogućnosti da Srbija dobije status kandidata i datum za pregovore) bio sam ptica zlostlutnica. Pokazalo se, nažalost, da sam imao razlog za to. Možda sada treba biti još suzdržaniji" prema mogućnosti dobijanja statusa kandidata u martu, rekao je Jeremić.
Pema njegovim rečima, ti rokovi sami po sebi nisu ni bitni, iako se lakše održava motivacija kada oni postoje.
Jeremić je istakao da vlada Srbije neće menjati svoj stav prema Kosovu, ali nije odgovorio na pitanje kako onda planira da ostvari napredak ka EU. Kako je isakao, 9. decembra je jedna zemlja "srušila konsenzus" o dodeli statusa kandidata Srbiji. Od Srbije je, kako je istakao, traženo da se odrekne Rezolucije 1244 u pogledu regionalnog predstavljanja Kosova. "Naš odgovor je bio 'ne' i tako će se i nasrtaviti u pogledu takvih zahteva", rekao je Jeremić. Oj je dodao da su mu iz nekoliko evropskih zemalja poručili čak da će Srbija pre članstva u EU svakako morati da prizna Kosovo.
Jeremić je izneo stav da Srbija jedino doslednošću može da dođe do toga da se sa njom razgovara. Kako je istakao, da je većina sveta priznala državnost Kosova, Srbiju niko ne bi ni zvao na dijalog koji se vodi u Briselu.
Kada je reč o nastavku evropskih integracija, Jeremić je rekao da Srbija treba da sprovodi reforme da bi se u potpunosti uskladila sa Kriterijumima iz Kopenhagena, ekonomskim i političkim predslovima za pristupanje. "Ako budemo uspešni na tom putu, mislim da će biti moguće zatražiti i članstvo. Ali ono je toliko daleko, ne bih se usudio da predviđam kakvi će stavovi tada biti" ni u Srbiji ni u EU", zaključio je Jeremić.
Jeremić je veliki deo izlaganja posvetio sadašnjem trenutku, kada se u EU, ali i celoj Evropi i drugim delovima sveta, zbivaju promene, sa neizvesnim ishodom.
Direktor beogradske kancelarije fondacije Fridrih Ebert, Mihael Erke rekao je da mu je lično žao što je njegova zemlja, Nemačka, najodgovornija u EU što Srbija nije dobila status kandidata. Erke je, međutim, ukazao da je fonadacija Fridrih Ebert bliska opozicionoj Socijaldemokratskoj partiji u Nemačkoj koja se zalagala da Srbija dobije kandidaturu. On je takođe rekao da nema zamerke samo na ponašanje vlasti Nemačke prema Srbiji, već i prema nekim partnerima u evrop zoni i zrazio je nadu da će se ili taj stav ili stranke na vlasti promeniti.
Nasuprot tezi koja se često zastupa da je EU spoljnopolitički prioritet, direktor Beogradskog centra za ljudska prava Vojin Dimitrijević naglasio je da učlanjenje u EU nije međunarodno, već unutrašnje pitanje. "Mi na tom putu ne uspevamo iz nekih unutrašnjih razloga". rekao je Dimitrijević.
On je posebno ukazao da su protivnici evropskih integracija u Srbiji "iste političke boje", dok su u drugim evropskim zemljama, Francuskoj i Velikoj Britaniji, ih ima i n alevici i na desnici. Ukazao je da je potrebno ispitati i razloge protivljenja, koji, kako je naveo, leže u tome što nekome ne odgovaraju reforme potrebne na putu ka EU.
Kada je reč o pitanju Kosova, Dimitrijević je rekao da se u sagledavanju tog pitanja postoje brojne zablude i anahronizmi. Kao jedni od stvari naveo je strah da će Srbija priznati Kosovo nekim tipom ponašanja jer, kako je istakao, to se ne može učiniti omaškom, mora postojati volja. Dimitrijević je, takođe, naveo da samo priznanje i nema toliko veliki značaj za EU, kao i da EU to ne traži od Srbije ni zbog toga što deo njenih članica nije priznao Kosovo, ugavnom iz svojih unutrasnjih razloga.
Povodom saveta iz Nemačke da se treba ugledati na primer takozvane zapadne i istočne Nemačke posle Drugog svetskog rata, Dimitrijevcih je rekao da je i Savezna Republika Nemačka imala fazu u kojoj je svog istočnog suseda nazivala samo kao "takozvana" DDR, a prekidala je i odnose i uvodila sankcije onima koji je priznaju. "Prolazimo i mi kroz tu fazu", rekao je DImitrijević, dodavši da Srbija nije prekidala odnose, ali je proterala ambasadore dve najmanje uticajne zemlje.
Dekan privatnog Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA) Mihailo Crnobrnja ocenio je da je po pitanju Kosova potrebno samo da Srbija prizna realnost - da nema suverenitt na Kosovu, ni policajce, ni valutu, niti bilo šta drugo što odlikuje državu.
Kada je reč o strateškom pravcu Srbije, on je naveo da sa ekonomske tačke gledišta ne postojibolji put od EU. Pre prošlih izbor urađena je analiza trgovine Srbije. Ispostavilo se, kako je naveo da je samo izvoz u Italiju eveći nego u Aziju, Afriku, i južnu i severnu Ameriku zajedno. Te veze su već toliko bliske da će Srbija za nekoliko godina postati i članica carinske unije EU, što će joj otvoriti veliko tržište.
Izvor: EurActiv.rs
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
