Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Sve manje donacija, sve više kredita
|
|
|
|
Objavljeno : 24.04.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Srbija je od 2001. do 2011. godine dobila oko osam milijardi evra razvojne pomoći od čega je iznos bespovratnih sredstava bio 4,1 milijardu evra. Kako je rečeno na seminaru o međunarodnoj razvojnoj pomoći u Srbiji, struktura pomoći se menja - u početku su razvojnu pomoć manje činili takozvani meki krediti, odnosno krediti povoljniji od tržišnih, a više bespovratna pomoć. Sada se taj trend preokrenuo u korist mekih kredita. U 2011. je tako od 1,1 milijardi evra razvojne pomoći koju je Srbija dobila 370 miliona bila bespovratna pomoć, a preko 600 miliona meki krediti.
U proteklih 10 godina u okviru razvojne pomoći je bilo manje direktne dodele novca, a više tehničke pomoći.
Na pitanje da li se očekuje smanjenje razvojne pomoći Srbiji zbog ekonomske krize, predstavnica Kancelarije za evropske integracije Ana Ilić rekla je da nema pravila. "Zavisi od partnera do partnera. U narednih nekoliko godina će svakako bilateralni donatori biti tu u velikoj meri, ali nam na duže staze definitivno ostaje EU kao najznačajnija u smislu bespovratnih sredstava, a ovo ostalo će biti mnogo više zajmovi", kazala je Ilić.
Neki donatori, poput Švedske i Norveške, ne planiraju da smanje iznos pomoći u narednim godinama, dok će neki zbog krize smanjiti davanja, ocenila je Ilić. Podsetila je da su se neki donatori, poput Kanade, već povukli.
Background Srbija ima oko 30 razvojnih partnera, uključujući EU, koja je registrovana kao jedan partner. Pored EU kao celine, pojedine zemlje članice su registrovane kao pojedinačni izvor pomoći. Pored evropskih partnera, tu su i Japan, SAD, Kina, Rusija.
Razvojna pomoć ređe podrazumeva investiranje, a češće pomoć u robi, uslugama ili radovima.
Ilić je istakla da smanjenje pomoći zbog krize generalno gledano nije uočljivo, ali da raste učešće kredita, a smanjuje se učešće pomoći.
Na seminaru je rečeno da je Kancelarija za eropske integracije od jula 2010. nadležna za planiranje i korišćenje evropskih fondova, donacija i razvojne pomoći iz inostranstva.
EU ima najznačajniju ulogu u pogledu bespovratnih sredstava, jer ona čine više od 50% pomoći koju pruža, rečeno je na seminaru, uz napomenu da je za period od 2007. do 2013. godine za Srbiju je predviđena 1,4 milijarda evra pretpristupne pomoći IPA, koja je bespovratna.
EU sredstva kanališe kroz program IPA namenjen određenoj zemlji, višekorisnički IPA koji ima regionalni karakter, odnosno više zemalja mora da učestvuje u projektu. Srbija takođe može da koristi novac određenih programa za sprovođenje politika EU, poput Okvirnog programa 7 za nauku i istraživanje.
Nemačka je jedan od najveći bilateralnih donatora Srbiji, koja je u 2011. godini izdvojila 122 miliona evra razvojne pomoći za Srbiju. Zahvaljujući podsticajnim zajmovima iz Nemačke razvojne banke (KfW), ta pomoć je dostigla i 137 miliona evra. Procene su da će u 2012. ta pomoć iznositi 64 miliona evra.
Predstavnica Kancelarije za evropske integracije Stefana Lilić ocenila je da je na izdvajanje nemačke pomoći Srbiji za ovu godinu sigurno uticala kriza. Međutim, kako je navela, nije isključeno da se tokom godine izdvoje i dodatna sredstva kroz zaebne projekte ili programe.
Na seminaru je predstavljen i ISDAKON, informaciona baza podataka svih donacija. Seminar su organizovali Kancelarija za evropske integracije, Švedska agencija za međunarodni razvoj (SIDA) i grupa IMG.
Decentralizovani sistem za fondove EU u 2013.
Nakon dobijanja statusa kandidata u martu Srbija je dobila pravo da koristi i preostale tri od pet komponenti IPA, ali da bi to mogla da učini mora da osposobi svoju administraciju za rukovođenje tom pomoći, odnosno da uspostavi decentralizovani sistem za upravljanje fondovima EU. Uspostavljanje tog sistema, kako je rečeno na seminaru, očekuje se polovinom ili krajem 2013.
Kako je rekla Mirjana Nožić iz Ministarstva finansija, takav sistem podrazumeva specifične procedure za javne nabavke, upravljanje projektom i plaćanje, kao i vrlo mnogo nivoa kontrole, jer se mora opravdati svaki potrošeni evro.
Nožićeva je rekla da je 2007. počeo proces uvođenja decentralizovanog sistema, što je podrazumevalo osnivanje institucija u vladi i imenovanje osoba koje će u tom sistemu imati određenu ulogu, poput nacionalnog koorodinatora za IPA. Na tu dužnost je imenovana direktorka Kancelarije za evropske integracije Milica Delević.
Mirjana Nožić je dodala da su zatim u 2009. realizovani projekti podrške u obuci i procedurama za pripremu projekata. Prema njenim rečima, svaki zaposleni koji će se baviti tim poslovima morao je da poruči 7.000 stranica procedura, a to znanje će biti i proveravano.
Kada je taj proces završen, pozvan je nezavisni revizor, odnosno revizorska kuća Diloit i Tuš (Deloitte&Touche) koja je u proteklih par meseci uradila reviziju celog sistema koji su srpske vlasti postavile, i dostavila izveštaj.
Nožićeva je rekla da bi vlasti Srbije trebalo da "ceo paket", odnosno procedure i revizorski izveštaj, pošalju Evropskoj komisiji u junu, čime će zatražiti akreditaciju za sistem, a nakon toga bi Srbiju trebalo da posete predstavnici Komisije. Ona je dodala da očekuje da će sredinom ili krajem 2013. Srbija dobiti akreditaciju, odnosno da će joj u nadležnost biti prebačeno upravljanje sredstvima i da će moći sama da sprovodi projekte.
Nožićeva je rekla da decentralizovano upravljanje ne znači da će Srbija dobiti više para već da će sredstva kojima sada rukovodi Delagacija EU za projekte u Srbiji samo preći u nadležnost Vlade Srbije.
Međutim, kako je naglasila, suština je u bitno drugačijem odnosu prema tim sredstvima u odnosu na sadašnji sistem. "To je kao da imate džeparac ili da sami zarađujete, kada ste sami odgovorni za svaki element. Ukoliko nešto loše uradite, nećete to naplatiti EU već ćete morati da iz svog džepa dopunite razliku", rekla je Nožićeva.
Korišćenje pretpristupnih fondova i osposobljavanje za upravljanje tim sredstvima treba da pripremi Srbiju i za korišćenje fondova EU koje će moći da koristi po pristupanju Uniji, poput kohezionog Evropskog fonda za reigonalni razvoj (ERDF), i strukturnih fondova - Evropskog socijalnog fonda (ESF) i Evropskog poljoprivrenog fonda za ruralni razvoj (EARD), rečeno je na seminaru.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
