Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Potrebna borba protiv diskriminacije u doba krize
|
|
|
|
Objavljeno : 31.05.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
Zamenica generalnog sekretara Saveta Evrope, Moud de Bur-Bukikio (Maud de Boer-Buquicchio)
Nadamo se da će Srbija ubrzo potpisati Konvenciju o nasilju nad ženama, koja bi trebalo da omogući bolju zaštitu žena od nasilja, kako u Srbiji tako i u drugim zemljama. Rešenja za upravljanje internetom trebalo bi tražiti u okviru vrednosti Saveta Evrope - uz najveća moguća prava i najmanja ograničenja. Posebnu pažnju treba posvetiti zaštiti dece. Za borbu protiv isključenosti dela stanovništva iz internet tehnologija potrebno je zajedničko angažovanje vlasti i privrede. Savet Evrope smatra da je hapšenje Mladića ključan korak za pomirenje u regionu.
Savet Evrope je 11. maja otvorio potpisivanje Konvencije o prevenciji i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici. Koje novine donosi ta konvencija i sta očekujete od nje?
Očekujemo da zemlje koje su sedele za stolom prilikom utvrđivanja konvencije budu spremne da je potpišu, ratifikuju i, pre svega, primene odredbe tog teksta.
Konvencija o nasilju nad ženama je veoma obuhvatan tekst koji se bavi i nasiljem u porodici i drugim oblicima nasilja nad ženama, poput ženskog obrezivanja, ranih venčanja i proganjanja. Ona nudi i rešenja za prevenciju, zaštitu žrtava u smislu SOS linija i sigurnih kuća i, naravno, pravno gonjenje počinilaca. U tom smislu nudi veliki broj proceduralnih mehanizama koji olakšavaju gonjenje i omogućavaju ga. To je između ostalog preporuka zemljama članica da produže rokove za pokretanje postupaka, jer bi to moglo da bude prepreka za pravno gonjenje, kao i da se omogući tužilaštvu da reaguje iako se nasilje ne odigra pod neposrednom jurisdikcijom te zemlje.
Kombinacija prevencije, pravnog gonjenja i zaštitnih mehanizama će promeniti situaciju za žene u Srbiji, kao i u drugim zemljama članicama Saveta Evrope i nadam se da će Srbija tu konvenciju ubrzo potpisati, ratifikovati i primeniti.
Stručnjaci upozoravaju da je doba krize plodno tle za porast netolerancije i diskriminacije. Šta se može učiniti da bi se to sprečilo?
Činjenica da je zemlja u teškoj ekonomskoj i finansijskoj situaciji, što u pogledu nezaposlenosti posebno pogađa mlade ljude, a u Srbiji je koliko znam stopa nezaposlenosti u porastu, imaće negativan efekat za stvaranje više diskriminacije i netolerancije jer se veruje da posebno migranti i manjine uzimaju retka radna mesta koja su na rasplaganju mladim ljudima. To je nešto što populistički političari vole da koriste da bi diskriminisali manjine i Savet Evrope želi s tim da se suoči. Zbog toga je generalni sekretar Saveta Evrope pitao grupu ljudi da razmotri pitanje zajedničkog života u 21. veku. Mnoge istaknute ličnosti, među kojima i (predsednica beogradskog Fonda za političku izuzetnost) Sonja Liht, dale su predloge kako da se to pitanje reši. Rezultat je veliki broj preporuka, praktičnih predloga za promovisanje tolerancije i smanjenje diskriminatornog ponašanja, koje na žalost postoji u Srbiji kao i u drugim zemljama članicama.
Hapšenje Ratka Mladića je jednoglasno pohvaljeno na međunarodnoj sceni. Da li je značaj hapšenja umanjen time što se toliko dugo čekalo?
To nije moj stav. To je značajan događaj koji Srbiji i međunarodnoj zajednici omogućava da se zajedno okrenu ka budućnosti Srbije. Taj značajan korak utire put za pomirenje koje je u toku i daje mu odlučujući doprinos. Nije na meni da procenjujem uslove pod kojima se krio i kako je moguće da se krio.
Mislim da je značajno u ovom trenutku razmišljati i o žrtvama ratnih zločina koji su se dogodili i mislim da je ovo i za njih značajan razvoj.
Moramo čekati izvrešenje pravde u Hagu, ali u svakom slučaju za međunarodnu pravdu to je značajan razvoj i ja to pozdravljam i Savet Evrope to snažno podržava.
Srbija kaska za većinom evropskih zemalja po upotrebi interneta, a i u okviru Srbije postoji taj "digitalni jaz" između bogatih i siromašnih i između gradskog i seoskog stanovništva. Da li je taj problem moguće rešiti dok se ne ojača privreda?
Background Zamenica generalnog sekretara Saveta Evrope u Beogradu je boravila da bi učestvovala na skupu Evropskog dijaloga o upravljanju internetom (EuroDig). Ona je prva žena koja je imenovana za zamenika generalnog sekretara te panevropske organizacije, a ovo joj je drugi mandat.
Konvenciju o prevenciji i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilju u porodici do 31. maja je potpisalo 13 od 47 članica Saveta Evrope. To su Austrija, Finska, Francuska, Nemačka, Grčka, Island, Luksemburg, Crna Gora, Portugalija, Slovačka, Španija, Švedska, Turska. Nemačka je jedina zemlja koja je taj tekst i ratifikovala. Konvencija će stupiti na snagu kada je ratifikuje 10 zemalja, od čega najmanje 8 članica Saveta Evrope. Konvenciju mogu prihvatiti i zemlje koje nisu članice.
Za smanjivanje digitalnog jaza značajan je zakonski okvir, ali potrebno je ulagati i mislim da bi vlada trebalo da se pozabavi time, da garantuje da može da se popuni digitalni jaz. Kombinacija angažovanja vlade i poslovnih krugova mogla bi da pomogne da se taj problem reši. Ne znam šta se dešava u tom pogledu u zakonodavstvu, ali neke zemlje su uspostavile legalno pravo na internet. Ubacivanje prava na internet u zakon je značajna dimenzija. To jeste (učinio) manji deo zemalja, ali voleli bismo da vidimo da se to razvija.
Koji način predlažete za sprečavanje zloupotreba na internetu bez ugrožavanja sloboda?
Razvijamo strategiju za zemlje članice za godine pred nama u kojoj ćemo osmisliti način da rešimo te probleme. Smatram da ta pitanja treba da se reše vodeći računa o tome da se vrednosti koje promoviše i brani Savet Evrope primenjuju i onlajn i oflajn. To u praksi znači da u definisanju upravljanja internetom treba obezbediti najviši stepen slobode i prava i najniži stepen ograničenja.
Upotreba interneta nosi sa sobom veliki rizik od otkrivanja i zloupotebe podataka koje korisnici ostavljaju, a ne moraju ni biti svesni mogućih posledica. Korisnik bi trebalo da bude zaštićen od zloupotreba, a jedna od strašnih oblika zloupotrebe odnosi se na decu. Zaštita dece je veliki problem. Kroz korišćenje interneta mogu biti izloženi štetnom sadržaju, pedofilskoj pornografiji, namamljivanju na polne odnose, uznemiravanje. Posebna zabrinutost postoji za decu i time se Savet Evrope.
Nema jednostavnog rešenja za sve to. Kada je reč o dečjoj pornografiji, najznačajnija stvar je da se štetan sadržaj može ukloniti. Mi promovišemo da se štetan sadržaj može izbrisati na izvoru.
Razgovarala: Smiljana Vukojičić Obradović
Linkovi
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
