Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 S&P snizio kreditni rejting Srbije
|
|
|
|
Objavljeno : 07.08.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Rejting agencija Standard i Purs (Standard&Poor's, S&P) snizila je 7. avgusta rejting dugoročnog državnog duga Srbije u stranoj i domaćoj valuti za jedan stepen, na BB minus sa negativnim izgledima. Iako je ministar ekonomije i finansija Mlađan Dinkić ocenio da je snižavanje opravdano zbog lošeg stanja javnih finansija, za šta je odgovorna prethodna vlada, Standard i Purs je na "optuženičku klupu" stavio novu vladu. Jedan od osnovnih razloga je promena zakona o Narodnoj banci Srbije, koja bi, kako se navodi, mogla da vodi ka "politizaciji" monetarne politike. Pored toga, problem je i u tome što nije izvesno da će održive javne finansije biti među prioritetima nove vlade, kao ni da će u roku na koji je ova rejting kuća računala biti nastavljeni pregovori sa Međunarodnim monetarnim fondom.
"Snižavanje kreditnog rejtinga je odraz našeg stava da nova vlada Srbije nije uspela da brzo usvoji mere za promovisanje poverenja u monetarni režim i povratak postizborne fiskalne stabilnosti", navodi se u oceni S&P-a. To, kako se navodi, dodatno pogoršava unutrašnje i spoljne pritiske na privredu.
Background Dugoročne državne hartije Srbije i ranije su bile u kategoriji špekulativnih, odnosno rizičnih ulaganja, a sada su dodatno pala u toj kategoriji. Obveznica kategorije BB je najpouzdanija u kategoriji špekulativnih, ali postoji opasnost da bi loše okolnosti, poslovne, finansijske ili ekonomske, mogle da ugroze kapacitet zemlje da izmiri obaveze koje nosi hartija. Kreditni rejting, u principu, utiče na troškove zaduživanja države.
Javni dug u Srbiji je krajem 2011. godine premašio zakonsku granicu od 45% bruto domaćeg proizvoda, a prema proceni Fiskalnog saveta do kraja godine bi mogao da dostigne 55%. Iako se u evro zoni javni dug do 60% smatra prihvatljivim, stav stručnjaka, poput Svetske banke, je da zemlje sa manje razvijenim privredama i nestabilnijim sistemima, u koje spada i Srbija, sebi ne bi trebalo da dozvole taj nivo zaduženosti.
Fiskalni savet je u maju ove godine procenio da bi ove godine budžetski deficit mogao da iznosi i 6,2%, u odnosu na inicijalno planiranih 4,25% i preporučio je uštede od jedne milijarde evra u 2012. i 2013. godini i dodatnih 1,1 ili 1,2 u 2014. i 2015. godini da bi se sprečilo zapadanje Srbije u dužničku krizu. Među merama koje je predložio Fiskalni savet su zamrzavanje plata i penzija i povećanje poreza na dodatu vrednost na 22%. Sa takvim konceptom složili su se i stručnjaci Svetske banke, a svi su ukazali da je potrebno da se te mere sprovedu što pre jer svaki dan odlaganja zemlji nameće velike troškove.
Međutim, u vladajućoj koaliciji su još pre formiranja vlade najavili da zamrzavanja plata i penzija ne može biti. Pored toga, prvi zakoni koji su usvojeni, po hitnom postupku, nisu se odnosili na štednju već na kontrolu službi bezbednosti i povećanje skupštinske kontrole u Narodnoj banci Srbije i izbor novih guvernera.
Uprkos tome što je tokom mandata prethodne vlade povećan javni dug, Srbija se za razliku od drugih zemalja u regionu mogla pohvaliti povećanjem kreditnog rejtinga tokom krize. Agencija za utvrđivanje rejtinga Fič (Fitch Ratings) je u novembru 2010. poboljšala izglede rejtinga Srbije (BB minus) na stabilne.
Kao poseban problem navode se izmene zakona o Narodnoj banci Srbije. U S&P-u očekuju da bi one mogle dodatno da ugroze i devizni kurs i devizne rezerve, i da time podstaknu na inflaciju.
"Pored toga, sve više smo zabrinuti da nova vlada neće biti spremna da u situaciji recesije i veoma visoke nezaposlenosti uvrsti održive javne finansije i balansirani privredni rast među prioritete", istakli su analitičari rejting agencije. Izbor politika nove vlade mogao bi da odloži pregovore sa Međunarodnim monetarnim fondom, koji bi trebalo Srbiji da pruži smernice za poboljšanje situacije, ali i finansijsku podršku, navodi se u izveštaju.
Negativna okolnost je i što su u Standard i Pursu računali da će sastavljanje vlade i ponovni početak pregovora sa Međunarodnim monetarnim fondom ići brže. Ističe se da je od izbora do formiranja vlade prošlo skoro tri meseca.
Prethodna vlada je pre izbora popustila kontrolu nad javnim rashodima, zbog čega je u februaru ove godine suspendovan stend-baj aranžman sa Srbijom, ističe se u saopštenju S&P-a. Kako se navodi, penzije i plate povećane su 15% za godinu dana, subvencije za 90% a rashodi za kamate za 36%.
"Zabrinuti smo da vlada, bez stend-baj aranžmana kao ograničenja za politike, neće usvojiti reforme za povećanje fleksibilnosti privrede i smanjivanje visokih rashoda, koji dominiraju budžetom", navodi se.
Izneta je procena da će budžetski deficit ove godine biti 6% bruto domaćeg proizvoda, a da će se javni dug do kraja godine povećati na 55% u poređenju sa 42% u 2011. godine. Povećanje javnog duga je posledica smanjenja vrednosti dinara. Izneto je i očekivanje da će deficit tekućeg plaćanja ostati visok, na 8% bruto domaćeg proizvoda. On je u prvih pet meseci povećan za 30%, ali se očekuje izvesno smanjenje spoljnotrgovinskog deficita u drugoj polovini godine kada počne proizvodnja Fijat automobila.
Očekuje se, takođe, dalje smanjenje deviznih rezervi za finansiranje tekućeg računa, za koji će biti potrebno skoro tri milijarde evra u ovoj godini. Ove godine do sada je prodato 1,3 milijarde evra, odnosno 11% deviznih rezervi da bi se odbranio dinar, čija vrednost je od početka godine opala za 16% u odnosu na dolar.
Procenjuje se da je su bruto potrebe za zaduživanjem, uključujući tekući račun, kratkoročni dug i amortizaciju dugoročnog duga, više od osam milijardi evra.
Direktne strane investicije će, prema proceni S&P-a biti na nivou od 1% bruto domaćeg proizvoda. U prvih pet meseci ove godine zabeležen je odliv investicija od 200 miliona evra.
Postoje i naznake o odlivu kapitala u prvoj polovini godine. Uzrok je delimično u odluci NBS-a da poveća udeo dinarskih rezervi, ali i u tome što matične banke ne žele ili ne mogu da daju novca lokalnim podružnicama.
Izvor: EurActiv.rs i Beta
Foto: Beta
Stavovi
Ministar finansija i privrede Srbije Mlađan Dinkić izjavio je da je smanjenje kreditnog rejtinga potpuno opravdano i očekivano jer Srbije ima rekordan budžetski deficit i javni dug od 55% bruto domaćeg proizvoda. Dinkić je novinarima kazao da je taj haos u javnim finansijama napravila prethodna vlada i da je zadatak nove vlade da to popravi.
On je najavio da će Ministarstvo finansija i privrede pripremiti plan fiskalne konsolidacije čiji će prvi detalji javnosti biti predstavljeni 8. avgusta, a u Skupštini Srbije će se naći u septembru.
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
