 Ekonomski deo mandata odlazeće vlade Mirka Cvetkovića obeležila je visoka nezaposlenost, rekordna inflacija u regionu i brzo zaduživanje. Srbija je gotovo sve vreme imala aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) kojim se obavezala da će sprovesti strukturne reforme, giljotinu propisa i otpustiti višak administracije, ali se skoro ništa nije ostvarilo zbog prirode koalicije, ali i činjenice da Srbiji nije bio potreban sav novac iz aranžmana. Cvetkovićev kabinet pokolenjima ostavlja novih 160 kilometara auto-puta i nekoliko mostova među kojima je najznačajniji most na Adi, prvi u Beogradu posle 40 godina. Ova vlada je privukla više investicija nego druge zemlje, ali i "ispratila" sa tržišta nekad vodećeg srpskog izvoznika - američkog proizvođača čelika Ju Es Stil Srbija (U.S. Steel) iz Smedereva. Novoj vladi Cvetković "predaje" Srbiju na 95. mestu od 142 zemlje, gledano po nivou konkurentnosti.
Stopa nezaposlenosti u mandatu Mirka Cvetkovića porasla je 10 procentnih poena: sa 14.7% prema podacima Ankete o radnoj snazi u oktobru 2008. na 24,4% tri godine kasnije. U istom periodu broj zaposlenih je smanjen za pola miliona, sa 2,64 na 2,14 miliona zaposlenih starosti 15 do 64 godine.
Odlazeća vlada biće zapamćena i po zaduživanju zemlje. Javni dug na kraju 2008. iznosio je 8,78 milijardi evra ili 29,2% BDP da bi do kraja 2011. narastao na 14,47 milijardi ili 45,2% BDP.
Uz veće trošenje u predizbornoj kampanji dug je na kraju maja dostigao 50% BDP-a čime je prekršeno fiskalno pravilo po kome javni dug maksimalno može da bude 45% BDP-a.
Odlazeća vlada biće zapamćena i po rekordnoj inflaciji u krizi. Inflacija je u 2009. je bila relativno niska i iznosila je 6,6% što je bilo skoro na donjoj granici ciljanog koridora NBS za tu godinu 6 – 10 %.
Već sledeće 2010. godine došlo je do pogoršanja makroekonomske stabilnosti. Inflacija je do kraja godine probila gornji ciljani koridor od 8 % i iznosila visokih 10,3%. Po visini inflacije Srbija je u 2010. bila rekorder u Evropi. U 2011. inflacija je iznosila 7%
Cvetkovićeva vlada se sve vreme borila i sa depresijacijom domaće valute, koja je odgovarala izvoznicima, ali je pogoršala položaj građana koji su se zaduživali u evrima.
Prosečan kurs dinara u 2009. kretao se oko 94 dinara za evro. Naredne godine kurs je u proseku iznosio 103, a 2011. skoro 102 dinara.
Poređenje sa regionom i EU
Vlada je uspela da 2011. prvi put emituje dinarsku hartiju na međunarodnom finansijskom tržištu što se u okolnostima ubrzanog zaduživanja ipak može smatrati malim uspehom. Naime, uspešna emisija je potvrda poverenja investitora u zemlju i ekonomsku politiku koju je vodila Vlada Srbije. Reč je o desetogodišnjim hartijama vrednosti milijardu dolara. Potražnja je bila duplo veća od ponude, ali je godišnja kamata iznosila 7,25%, što je nivo koji se smatra dosta visokim jer su zemlje EU na tom nivou bile prinuđene da traže pomoć.
Vlada se na početku krize hvalila da je deficit Srbije daleko manji nego u zemljama u regionu i Evropi, što je i tačno. Razlog je, između ostalog, i to što je je Srbija imala manji pad BDP od drugih zemalja. Srbija je u 2009. imala negativni privredni rast od 3,5%, naredne godine skroman rast od 1% BDP, a u 2011. rast od 1,6%. Ali, već u godinama nakon krize dobar deo tih istih zemalja je uspeo da smanji deficit, dok je deficit Srbije bio visok, između 4% i 5% BDP-a.
Za razliku od drugih zemalja u regionu, pa i u EU, Vlada se takođe može pohvaliti povećanjem kreditnog rejtinga u krizi. Agencija za utvrđivanje rejtinga Fič (Fitch Ratings) je u novembru 2010. poboljšala izglede rejtinga Srbije (BB minus) na stabilne.
Ovaj mandat obeležila je saradnja sa MMF. Najpre je Srbija krajem 2008. sklopila sa ovom institucijom manje obavezujući aranžman iz predostrožnosti koji je ubrzo pretvoren u stand-baj aranžman u iznosu 2,9 milijardi evra, koji podrazumeva određene obaveze i potrebu za povlačenjem novca. Srbija je od toga povukla 1,52 milijarde evra. Aranžman je završen u aprilu 2011. ali je u oktobru sklopljen drugi aranžman iz predostrožnosti u iznosu 1,1 milijarda evra.
Taj aranžman je zamrznut u februaru ove godine, neposredno pred početak kampanje za parlamentarne i predsedničke izbore.
Iako se Vlada aranžmanom iz 2009. obavezala da će uz mere štednje započeti strukturne reforme, to je izostalo. Iz perspektive MMF-a, razlog zbog kojeg strukturne reforme nisu sprovedene je političke prirode. U aranžman iz 2009. je ušla “ideološki raznovrsna koalicija stranaka, zbog čega je vlastima bilo teško da održavaju fiskalnu disciplinu i da sprovedu strukturne reforme”, ocenio je MMF u izveštaju koji se bavi revizijom svih programa MMF-a u Srbiji.
Vlada je gotovo sve vreme mandata sprovodila plan za ekonomsku stabilnost sa antikriznim merama čiji je cilj bio očuvanje radnih mesta. Najupečatljiviji deo tog paketa su bili takozvani „Dinkićevi krediti“ ili subvencionisani potrošački krediti za kupovinu domaćih proizvoda i za likvidnost privrede pod povoljnim uslovima.
Specifičnost tih kredita je bila što su bili jako povoljni i odobravali su se u dinarima po kamati koja je bila niža od inflacije. Međutim, efekti tih mera su bili kratkog daha i bez uticaja na povećanje proizvodnje na srednji rok jer je potrošnja gurala uvoz.
Efekat bi bio sasvim drugačiji da je vlada odlučila značajnije da pogura investicije u infrastrukturu, ali se to nije dogodilo. Recimo, u odnosu na 2008. kapitalni izdaci u 2009. beleže dramatičan pad i to po realnoj stopi od 53%.
Izdvajanja za kapitalna ulaganja su se nešto povećala u 2010. godini i zatim u 2011. To je, ipak, prema oceni autora Kvartalnog monitora i dalje nedovoljno od željenog nivoa ulaganja zemlje koja pretenduje da ima modernu infrastuktruru.
Kapitalni izdaci u 2010. godini iznosili su oko 3,5% BDP-a što je znatno manje od 5% koliko se procenjuje da je neophodan nivo javnih investicija u državi koja modernizuje infrastrukturu.
Takođe, računica pokazuje da su kapitalni rashodi u 2010. za oko jedan procentni poen BDP-a manji od fiskalnog deficita, što znači da se zaduživanje države za jedan procentni poen koristi za tekuću potrošnju. Od početka 2009. do kraja 2010. država je za tekuću potrošnju iskoristila dve trećine sredstava prikupljenih zaduživanjem, a samo jednu trećinu na investicije.
Važni ugovori
U prvoj godini vladavine, Cvetkovićeva vlada potpisala je sa Rusijom ugovor o prodaji Naftne industrije Srbije (NIS) Gaspromu za 400 miliona evra i sporazum o izgradnji gasovoda Južni tok i završetku skladišta gasa Banatski dvor. Prodaja NIS-a nije prošla bez skandala: kao bomba je odjeknulo u javnosti saopštenje novog vlasnika da je „zlatna koka“ među srpskim javnim preduzećima NIS u 2008. zabeležio gubitak od tri miliajrde dinara, a ne dobit kako je tvrdilo srpsko ministarstvo finansija.
Tokom celog mandata bila je aktuelna priča o ruskom kreditu od milijardu dolara koji su sprski i ruski predsednici Tadić i Medvedev dogovorili u oktobru 2009. Petinu tog iznosa Srbija je povukla polovinom 2010. za finansiranje deficita budžeta Srbije, sa kamatom od 3,6% godišnje.
Preostalih 800 miliona dolara koji je trebalo da budu iskorišćeni za infrastrukturne projekte Srbija nije nikad povukla jer, kako se nekoliko puta čulo od ruskog ambasadora u Beogradu Aleksandra Konuzina, nije spremila projekte.
Ova priča je ponovo aktuelizovana pre nekoliko nedelja prilikom susreta novog predsednika Srbije i Rusije Tomislava Nikolića i Vladimira Putina. U prvoj godini rada vlade, u Srbiji je počela da radi prva ruska banka - Moskovska banka.
Kao svoje najveće dostignuće, Cvetkovićev kabinat je navodio dovođenje Fijata u Srbiju i ugovor o zajedničkom ulaganju od 700 miliona evra u fabriku automobila Zastava u Kragujevcu. Proizvodnja (sklapanje) Fijatovog automobila "punto" u kragujevačkoj fabrici počela je krajem marta i dostigla je 15.000 automobila u 2009.
Ova Vlada nije dočekala da isprati silazak sa trake prvog Fiata 500L proizvedenog u bivšoj Zastavi čiji je početak proizvodnje zasad najavljen za jul 2012. I ugovor sa Fijatom prošao je uz skandal jer javnost nije imala uvid u ceo ugovor čiji je značajan deo strana zatamnjen.
Cvetkovićevom kabinetu se ne može osporiti da su u krizi privukli više investicija nego druge zemlje, mada je stručna javnost često kritikovala vladinu politiku prevelikih subvencija za otvaranje novih radnih mesta.
U periodu 2009-2012 strane direktne investicije su iznosile oko 4,2 milijarde evra s tim da je ovom rezultatu najviše doprinela prodaja trgovinskog lanca Maksi.
To je oko 50% manje nego u periodu 2006-2008, ali u tom periodu nije bilo većih grinfild investicija, odnosno novih projekata, niti ulaganja u proizvonju za izvoz, dok je u krizi povećano ulaganje u prerađivačku industriju, podaci su najnovije studije Strane direktne investicije u Srbiji 2001-2011. Biznis Info grupe.
Najupečatljivije preuzimanje u vreme Cvekovićeve vlade bez sumnje je Delta Maksi. Belgijska kompanija Delez (Delhaize) krajem jula 2011. preuzela ovaj srpski trgovinski lanac u vlasništvu najveće srpske kompanije Delta čiji je vlasnik Miroslav Mišković. Delez je za Maksi platio 932,5 miliona evra, uključujući i dug od 300 miliona evra dobavljačima.Veruje se da se prodaja trgovinskog lanca koji zahvata 50% trgovine u Srbiji nije mogla dogoditi bez političke pozadine.
Konkurentnost na niskom nivou
Vlada na odlasku nije uspela da poboljša konkurentnost, što je bio jedan od zacrtanih ciljeva. Prema poslednjem Globalnom indeksu konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma za 2011-2012, Cvetkovićev kabinet novoj vladi predaje zemlju sa ocenom 3,9 od 7 što je dovoljno za 95. mesto od 142 zemlje.
U prethodnom izveštaju Srbija je bila 96. od 139 zemalja sa ocenom 3,8. Ista ocena je u izveštaju 2009-2010 bila dovoljna za 93. mesto od 133 zemlje. U Izveštaju 2008-2009. Srbija je bila 84. od 134 zemlje.
Poslovna udruženja ocenila su da je pozitivno što je vlada pokrenula niz inicijativa čiji je cilj trebalo da bude poboljšanje poslovne i investicione klime. Problem je što ništa od tih akcija, među kojima je i sveobuhvatna reforma propisa ili čuvena „giljotina“, nije dovršeno do kraja, objavio je Savet stranih investitora u poslednjoj Beloj knjizi.
Za Giljotinu propisa je i sam premijer Cvetković rekao da "nije dala rezultate kakve je očekivao", ali da je važno da je u mandatu te vlade "uočen prvi put problem koji treba da se reši".
Infrastruktura
Cvetkovićeva vlada ostavlja iza sebe 160 kilometara auto puta i nekoliko mostova, među kojima je najznačajniji most na Adi.
Novi most na Adi, koji spaja čukaričku i novobeogradsku obalu Save, otvoren je za saobraćaj u prošloj novogodišnjoj noći, ali će radovi na prilaznim petljama biti nastavljeni i tokom 2012. godine. Prvobitna ugovorena vrednost radova na mostu i prilazima bila je oko 160 miliona evra.
U 2011. godini je počela i gradnja novog mosta preko Dunava koji će povezati beogradsko naselje Borču i Zemun. Most gradi kineska kompanija CRBC, ugovorena vrednost radova je 170 miliona evra, a trebalo bi da bude završen u oktobru 2014. godine.
U oktobru 2011. u saobraćaj je pušten i most preko Dunava kod Beške, nakon tri godine gradnje.
Predstavnici vlada Srbije i Francuske i Grada Beograda potpisali su 2011. memorandum o namerama za gradnju metroa u Beogradu. Vrednost projekta procenjena je na milijardu evra, a Grad Beograd i francuska kompanija Alstom potpisale su i preliminarni sporazum po kojem će ta kompanija graditi prvu liniju metroa sa 25 stanica.
Neuspele privatizacije i ugovori
Polovinom decembra 2008. koncesionar autoputa Horgoš-Požega jednostrano je raskinuo ugovor o koncesiji, nakon višemesečnog natezanja sa Vladom Srbije na koji način će biti prekinut sporazum o koncesiji.
Tokom mandata propali su tenderi za nekoliko velikih preduzeća, kao što su Jat ervejz, Rudarsko-topioničarski basen "Bor", Industrija motora i traktora i Jat tehnika.
Svakako najzanimljivija neuspela prodaja je Telekom Srbije. U 2010. Vlada je raspisala tender za prodaju Telekoma Srbije na koji se prijavilo sedam zainteresovanih kupaca. Početna cena za 51% akcija procenjena je na 1,4 miljarde evra, a kompanija je procenjena na 2,43 milijarde evra.
Međutim, pokušaj prodaje većinskog udela u srpskoj telekomunikacionoj kompaniji je propao. Na tenderu je jedini ponuđač Telekom Austrija ponudio 950 miliona evra za 51% akcija Telekoma Srbije, čime vlada nije bila zadovoljna. Nakon toga, krajem 2011. Upravni odbor Telekoma Srbije odlučio je da otkupi 20% akcija od grčke kompanije OTE za 380 miliona evra, čime je svih 100 % akcija prešlo u državnom vlasništvu.
Država je takođe postala i vlasnik smederevske železare Ju Es Stil Srbija (US Steel Serbia) koju je otkupila od američkog Ju Es Stila za samo jedan dolar.
Važni zakoni i obmane građana
U mandatu Mirka Cvetkovića Državna revizorska institucija (DRI) je krajem 2009. objavila prvi revizorski izveštaj, a odnosio se na kontrolu završnog računa budžeta za 2008. godinu. Taj izveštaj je izazvao brojne reakcije budžetskih korisnika koji su bili obuhvaćeni kontrolom, kao i javnosti, jer su državni revizori utvrdili brojne nepravilnosti u trošenju novca iz državne kase, a najveći deo se odnosio na javne nabavke, skapanje ugovora o honorarnom radu i troškove reprezentacije.
Početkom proleća 2009. pokrenuto je više ozbiljno organizovanih lokalnih radničkih protesta i štrajkova u više kompanija. U nekoliko slučajeva bilo je i samopovređivanja radnika u znak protesta. Radnici "1. maja" iz Lapova u drugoj polovini 2009. više puta su blokirali međunarodnu prugu Beograd-Bar.
U najveće obmane ove Vlade spada svakako podela besplatnih akcija koje će, kako je obećano u kampanji 2008. vredeti 1.000 evra. Nije se dogodilo ni da se više oporezuju bogati građani i of-šor kompanije koje posluju u Srbiji.
U 2010. usledila je i ozbiljna nestašica mleka. Komisija za zaštitu konkurencije utvrdila je zloupotrebu dominantnog položaja Mlekare iz Subotice i Industrije mleka i mlečnih proizvoda Imlek Beograd u otkupu sirovog mleka u Srbiji, a farmeri su bili nezadovljni malim subvencijama od države.
Donet je i Zakon o zaštiti potrošača u Srbiji koji će omogućiti zaštitu potrošača od nepoštenog poslovanja i obmanjivanja trgovaca.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Beta
 Povezani sadržaj
|
EurActiv Srbija
