Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Smanjenje nezaposlenosti i duga prioritet za Srbiju
|
|
|
|
Objavljeno : 05.06.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Region jugoistočne Evrope u ovoj godini očekuje smanjen privredni rast, ali i borba sa javnim dugom koji u nekim zemljama, uključujući Srbiju, dostiže zabrinjavajući nivo, navodi se u redovnom ekonomskom izveštaju Svetske banke o Srbiji, Crnoj Gori, Kosovu, Makedoniji, Albaniji i Bosni i Hercegovini, koji je predstavljen 5. juna. U Svetskoj banci poručuju da smanjenje duga i deficita mora biti prioritet za novu vladu Srbije. Međutim, glavni ekonomista Svetske banke za Srbiju Lazar Šestović je u prioritete ubrojao i mere za smanjenje nezaposlenosti, koja je na najvišem nivou u prethodnih 15 godina koliko se sprovodi anketa o radnoj snazi.
Šestović je, kao i šef tima za izveštaj Željko Bogetić, podržao mere koje je predložio Fiskalni savet, a koje podrazumevaju povećanje poreza na dodatu vrednost na 22% i zamrzavanje plata i penzija. Kako je istakao, vlada bi mogla da predloži i druge mere, ali cilj mora biti da se javni dug snizi na 45% bruto domaćeg proizvoda, koliko je i propisano u Srbiji.
"Poruka je vrlo jednostavna: što pre počnu (mere štednje), to bolje. Svaki dan koji prođe, skupo nas košta", rekao je glavni ekonomista Svetske banke za Srbiju Lazar Šestović. Kako je naveo, u prvih nekoliko meseci ove godine zabeleženo je znacajno povecanje budžetskog deficita, pa bi bilo poželjno da se paket mera štednje usvoji u julu, kako bi pozitivni efekti mogli da se osete u poslednja četiri meseca 2012. godine.
"Suština je da se javni dug svede na zakonom propisanih 45%", naveo je on, dodavši da mere mogu biti "agresivnije", uz rezultat na kraći rok, ili manje agresivne, u narednih nekoliko godina.
Potrebno je smanjivanje budžetskog deficita što pre, jer to, kako je istakao, vodi do manje potrebe za zaduživanjem, manjih troškova zaduživanja, ali i povećava kredibilnost države za investitore.
Na predstavljanju izveštaja rečeno je da bi javni dug u jugoistočnoj Evropi trebalo da bude znatno niži od 60% BDP, koliko je predviđeno kriterijumima iz Mastrihta za članice evro zone, odnosno da bi trebalo da bude oko 40% BDP.
Na kraju 2011. godine Srbija je sa javnim dugom od 45,8% BDP bila treća u regionu po nivou zaduženosti, dok su najzaduženije Albanija sa 58,4% BDP i Crna Gora sa 56,9%. Manje zadužene od Srbije su Bosna i Hercegovina sa javnim dugom od 39,1 odsto BDP, ali ni ona nije u "sigornoj zoni" s obzirom na ograničenja u institucionalnim kapacitetima i mogućnostima zaduživanja, dok su samo Kosovo i Makedonija bolji po tom pokazatelju i imaju dug kojim je lakše upravljati.
Šef tima koji je pisao izveštaj Željko Bogetić rekao je da su u Srbiji, kao i u Crnoj Gori, državne garancije jedan od problema za javni dug i da će morati da se spreči snažan rast takvih obaveza. Za kontrolu javnog duga u regionu koji obuhvata Srbiju, Crnu Goru, Makedoniju, Albaniju, Kosovo i Bosnu i Hercegovinu potrebna je i kontrola plata i penzija, ali i finansijska disciplina i rešavanje problema neizmirenih obaveza javnog sektora.
"Dobra vest" je solidno stanje finansijskog sektora u regionu, uprkos relativno visokom udelu problematičnih kredita od oko 15 odsto, naveo je Bogetić, dodavši da je taj procenat sada ili stabilan ili u padu. Depoziti banaka su se vratili na nivo pre krize, ali rast kredita nije, navodi se u izveštaju Svetske banke.
Za Srbiju je prognoziran rast bruto domaćeg proizvoda od 0,5% ove i 3% naredne godine. Međutim, kako se navodi u izveštaju, privredni rast ne utiče u velikoj meri na smanjenje nezaposlenosti. Na 1 procentni poen rasta, nezaposlenost se smanjuje za 0,2 procentna poena, što znači da bi bilo potrebno pet godina snažnog rasta od pet odsto da bi nezaposlenost opala za pet procentnih poena.
Od 2008. izgubljeno 560.000 radnih mesta
Kako se podseća u izveštaju, u novembru prošle godine nezaposlenost je dostigla 23,7%, što je najviši nivo u proteklih 15 godina, od kada se sprovodi anketa o radnoj snazi. Stopa zaposlenosti u Srbiji je, kako se navodi, prema anketi o radnoj snazi pala na 35,3 procenta u novembru 2011, što znači da je od 2008. izgubljeno 560.000 radnih mesta, dok je u između aprila i novembra 2011. izgubljeno 57.000 radnih mesta, navodi se u izveštaju.
Prema oceni Šestovića, mere za smanjenje nezaposlenosti trebalo bi da budu jedan od prioriteta za narednu vladu, a za to će biti potreban složeni paket mera.
Za kreiranje radnih mesta potrebno je rešiti osnovna pitanja koja se tiču poslovnog okruženja, na primer osnivanje preduzeća, procedure za plaćanje poreza, kao i troškovi izdavanja dozvola, naveo je Šestović, dodavši da je u tom pogledu bilo napretka početkom prošle decenije, ali da poslovanje opet postaje komplikovanije i skuplje.
Kada je reč o ponudi radne snage, naveo je on, problem je što obrazovni sistem ne odgovara zahtevima poslodavaca, pa su potrebne ozbiljne reforme, a najveći problem je u srednjem stručnom obrazovanju koje ne pruža potrebna znanja.
Poerd toga, radno zakonodavstvo, koje uključuje i zakone ali i kolektivne ugovore, otežava situaciju jer unosi nefleksibilnost kako za primanje tako i za otpuštanje radnika.
"Ima puno posla u toj oblasti i smatram da bi to mogao biti jedan od prioriteta za sledeću vladu", naveo je Šestović, dodavši da je potreban veliki napor, a da se rezultati mogu očekivati za godinu, dve ili više.
Šestović je naveo i da su izdvajanja za aktivne mere zapošljavanja do kraja 2011. godine bile oko 0,1 odsto bruto domaćeg proizvoda, što je četiri puta manje nego u EU, a u 2012. godini su dodatno smanjena za oko 40 odsto. To je po njegovoj oceni "neodgovorna politika", pogotovo kada se uzme u obzir teška situacija nezaposlenosti među mladima, iako te mer kako je istakao imaju ograničeni efekat.
Nezaposlenost sa sobom vuče i siromaštvo, koje je u jugoistočnoj Evropi znatno veće nego u ostatku Evrope i pogađa oko 25 odsto stanovništva, po čemu se Srbija približila Turskoj, naveo je šef tima koji je pisao izveštaj Željko Bogetić, dodavši da je i srednja klasa postala podložnija siromašenju. Kako je naveo, ekonomska situacija bila bi još lošija da nema doznaka, koje iznose oko 10% bruto domaćeg prozivoda.
Izvor: EurActiv.rs
Ilustracija: Svetska banka
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
