Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Dvotrećinska podrška članstvu u EU na Kosovu
|
|
|
|
Objavljeno : 08.08.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Ako bi na Kosovu sada bio organizovan referendum o članstvu u Evropskoj uniji, 72% građana bi glasalo za ulazak u Uniju, pokazalo je istraživanje Ministarstva za evropske integracije i Kancelarije EU na Kosovu. Visoka podrška karakteristična je za zemlje u kojima proces pristupanja, koji podrazumeva bolne reforme, još nije uzeo maha. U prethodne dve godine povećan je procenat građana Kosova koji misle da su evropske integracije Kosova povezane sa odnosima Srbije i Kosova. U Srbiji novo istraživanje za jun još nije predstavljeno, a prema prethodnom istraživanju iz decembra 2011. godine, tek svaki drugi građanin- 51% - bi se izjasnio za EU.
Oko 90% ispitanika na Kosovu smatra da je važno jačati veze s EU, a više od 70% vidi integraciju u EU kao moguće rešenje problema u privredi, poljoprivredi, putovanjima, korupciji i za stvaranje sigurnije budućnosti za mlade i socijalnog blagostanja.
Background Evropska unija je u više navrata potvrdila da je budućnost Kosova u njenim redovima u skladu sa evropskom perspektivom Zapadnog Balkana. Kosovo pod Rezolucijom SB UN 1244 je obuhvaćeno procesom stabilizacije i pridruživanja koji je EU pokrenula 2000. godine za zemlje Zapadnog Balkana, pa sa EU vodi politički i tehnički dijalog i dobija pomoć EU, ali nema ugovorni odnos sa Unijom.
Evropski komesar za proširenje Štefan File zvanično je uručio 27. marta kosovskim vlastima dokument o početku izrade studije izvodljivosti. Studija treba da utvrdi u kojoj meri je Kosovo usklađeno sa standardima EU na ekonomskom, političkom i zakonodavnom planu, kao i korake koje mora da preduzme da bi bilo spremno za pokretanje pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju. Pokretanje izrade studije izvodljivosti je omogućio dogovor Beograda i Prištine o regionalnom predstavljanju Kosova.
Kosovo, takođe, još nije dobilo ni viznu liberalizaciju sa EU, a takozvanu mapu puta za viznu liberalizaciju, koja sadrži spisak potrebnih reformi, dobilo je u junu 2012.
Članice EU nisu jednoglasne oko statusa Kosova - pet članica ne priznaje Kosovo kao nezavisnu državu - Slovačka, Grčka, Rumunija, Kipar i Španija.
Međutim, smanjen je procenat onih koji smatraju da će EU pomoći Kosovu da se izbori sasadašnjim problemima.
Tokom maja i juna ispitano je 1.500 građana svih nacionalnosti koji su bili podeljeni prema polu, nivou obrazovanja, prihodima i mestu stanovanja.
Procenat ispitanika koji bi podržali pristupanje EU sličan je kao i pre dve godine, kada je rađeno prethodno istraživanje. Od tada je udeo onih koji su protiv pristupanja povećan sa 8 na 10%, a onih koji nemaju stav smanjen sa 10 na 8%.
Od tada je sa 53 na 57% povećan udeo isiptanika koji smatraju da bi od članstva u EU imali lične koristi.
U odnosu na 2010. udeo građana Kosova koji smatraju da su evropske integracije i odnosi Kosova i Srbije "veoma povezani" povećan je sa 17 na 23%.
Od 2010. za pet puta je smanjen procenat osoba koje smatraju da imaju "dosta dobro znanje" o EU, ali je smanjen i procenat onih koji smatraju da ne znaju ništa, sa 8 na 3%.
Više od 70% ispitanika dalo je tačan odgovor na pitanje o broju članica EU, dok je pre dve godine na to pitanje znalo da odgovori 49% ispitanika. Povećan je i procenat građana koji znaju da je Žoze Manuel Barozo (Jose Barroso) predsednik Evropske komisije sa 41 na 49%,
Prema ovogodišnjem istraživanju, na Kosovu najveće poverenje uživaju novinari i zvaničnici EU, dok je značajno smanjeno poverenje u nevladine organizacije.
Televizija je najrasprostranjeniji način dobijanja informacija o EU, njenoj politici i institucijama, a korišćenje interneta kao izvora informisanja je značajno povećano u odnosu na ispitivanje iz 2010. godine.
Izvor: Beta i EurActiv.rs
Ilustracija: Kancelarija EU na Kosovu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
