Mere vlade Srbije za rešavanje krize polako dobijaju jasnije obrise. Iz predloga rebalansa budžeta vidi se da vlada veći efekat očekuje od povećanja prihoda - 73,1 milijardu dinara za 2012. i 2013. godinu nego od smanjenja rashoda - 53,2 milijarde dinara. Najveći pojedinačni efekat očekuje se od povećanja PDV-a. Javnost je, pored jasnije slike o planiranim uštedama, dobila i uvid u spisak 75 taksi i drugih parafiskalnih nameta za firme i građane čije ukidanje se planira. Ipak, nedostatak novca će u prvi mah morati da se reši povećanim zaduživanjem da bi se sve državne obaveze podmirile, pa je u predlog budžeta unet i novi plan o budžetskoj podršci od Rusije.

Deficit će ove godine porasti za 79 milijardi dinara na 203,6 milijarde, odnosno 6,2% bruto domaćeg proizvoda. U predlogu se međutim navodi da bi bez najavljenih mera uštede deficit bio viši za dodatnih 26,2 milijarde dinara.

Najveći deo ušteda - malo više od 25% - doći će od povećanja poreza na dodatu vrednost (PDV) sa 18 na 20%, u ukupnom iznosu od 6,7 milijardi dinara i akciza na cigarete i naftne derivate - 6,8 milijardi dinara. Pored toga, na osnovu većih akciza prihodi od PDV-a biće viši za dodatnu milijardu dinara. Od povećanja poreza na dohodak dodatni planirani prihod je 2,2 milijarde dinara.

Na planu ušteda, efekat bi trebalo da ima ograničenje rasta plata u javnom sektoru - 3,7 milijardi dinara i ubacivanje prihoda indirektnih budžetskih korisnika, poput ustanova kulture i škole, u budžetske tokove - tri milijarde dinara.

U narednoj godini, sve ove mere imaće veće efekte budući da će se primenjivati tokom cele godine. Tako se od ušteda od PDV-a očekuje 33,8 milijardi dinara dodatnog prihoda, a ukupni dodatni prihod od svih mera iznosiće 56,4 milijarde dinara. U to je uračunat i efekat povećanja poreza na dobit preduzeća sledeće godine sa 10 na 12%, što se u evropskim okvirima i dalje smatra veoma niskom stopom.

Do kraja 2013, ukupno povećanje prihoda na osnovu najavljenih mera iznosiće 73,1 milijardu dinara, smanjenje rashoda 53,2 milijarde dinara, što znači da će ukupne uštede iznositi 120,4 milijarde dinara, odnosno oko milijardu evra.

Vlada, međutim, još nije iznela procenu ušteda koje će ostvariti od tri mere koje najavljuje kao značajne - smanjenja najvećih plata u javnom sektoru, ukidanja nepotrebnih agencija i državnih ustanova i od ušteda u javnim nabavkama.

Takođe, smanjenje plata u javnom sektoru, što je predložio Fiskalni savet u maju ove godine kao jedan od načina za smanjenje deficita, u vladi odbacuju kao neprihvatljivo, a najavljeno je i da do okončanja krize neće biti otpuštanja.

U Srbiji su plate u javnom sektoru znatno više nego u privatnom, prema nekim procenama za oko 40%, a javni sektor je isuviše glomazan, pa privreda ne može da ga izdržava. Zato ekonomisti, poput Vladimira Gligorova iz Bečkog instituta za međunarodne ekonomske odnose, ali i međunarodne institucije poput Svetske banke, već dugo ukazuju da je za dugoročni oporavak finansija potrebno smanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru.

Povećano zaduživanje

S obzirom na povećanje deficita, biće neophodno i dodatno zaduživanje kako bi se namirile potrebe. U predlog budžeta zato je, pored ruskog kredita za infrastrukturu, uneta i garancija toj zemlji za podršku budžetu Srbije do milijardu dolara, mada se povodom posete predsednika Srbije Rusiji pominjali pregovori o znatno manjem iznosu kredita.

Povećana je i garancija Ministarstvu finansija i privrede za zaduživanje za programsku podršku budžetu za 200 miliona dolara na 500 miliona.

Istovremeno, maksimalni plan za emitovanje evroobveznica, odnosno zaduživanje na međunarodnom tržištu, smanjen je za 400 miliona dolara - na milijardu dolara.

Nije planirana budžetska podrška EU. Zvaničan zahtev za budžetsku podršku EU nije podnet, a iz Delegacije EU se početkom leta moglo čuti da je u trenutnim okolnostima u Evropi teško očekivati da bi mogla biti odobrena.

Kamata za zaduživanje Srbije na tržištu kreće se oko 7%, što se smatra neodrživo visokom stopom. Španija je, na primer, pomoć za banke odlučila da zatraži kada je stopa zaduživanja premašila 7%.

Suzbijanje sive ekonomije

Nova vlada najavila je i pojačanu borbu protiv sive ekonomije. U Srbiji nije prvi put da se ovako nešto najavljuje, što je i logično s obzirom na to da neregistrovane firme predstavljaju problem i državi, zbog manjih poreskih prihoda, ali i drugim preduzećima, koja kao legalna imaju veće izdatke.

Ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić, koji je na čelu Ministarstva ekonomije bio i u prethodnoj vladi, najavio je da će od početka 2013. godine za otkrivanje nelegalnih firmi biti zadužena Poreska uprava i poreska policija. To će, prema njegovim rečima, biti velika promena, budući da je do sada za to bilo zaduženo nekoliko stotina tržišnih inspektora, a od januara će biti 7.000 poreskih policajaca.

Prema Dinkićevoj najavi, kazna neće biti zatvaranje, već zaplena robe i naplata poreza od 20%.

Kako je rekao, firme neće biti kažnjavane retroaktivno, a onima koji rade bez registracije ponuđeno je da se prijave, plate paušalni porez od 10% i uđu u legalne tokove.

Kako je najavio Dinkić, suzbijanje sive ekonomije može imati veliki efekat na privredu. "Prema procenama koje je radilo Ministarstvo finansija, bruto domaći proizvod bi se povećao najmanje 20% ako bi se u legalne tokove uključile sve firme koje nezakonito posluju", rekao je on.

Podrška privredi

Nova vlada odlučila je i da izađe u susret nekim zahtevima privrede za unapređenje poslovnih prilika.

Jedna od značajnih odluka je u ukidanje neporeskih nameta, poput raznih administrativnih taksi. Na ovaj veliki problem ukazala je Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) u okviru Projekta za bolje uslove poslovanja (BEP).

U istraživanju BEP-a predstavljenom u aprilu ove godine pobrojano je 370 nameta, a od samo 77 koje prolaze kroz budžetski sistem privreda je državi uplatila 730 miliona evra.

Zamerka privrednika bila je da je deo tih taksi neosnovan, jer zauzvrat ne dobijaju nikakvu uslugu, kao i da lokalne samouprave i agencije imaju mogućnost da ih menjaju, što narušava predvidivost.

Država je za sada najavila ukidanje 130 takvih parafiskalnih nameta, a predlog je usvojen za ukidanje njih 75, od kojih se veliki deo odnosi na preduzeća, ali se neki odnose i na građane.

Prema navodima Vlade Srbije, preduzetnici i mala preduzeća će samo od ukidanja firmarina i taksi za isticanje reklama imati uštede do 200.000 dinara godišnje.

Vlada je kao primer taksi kojima će rasteretiti građane navela predloženo ukidanje komunalne takse za držanje i korišćenje čamaca, sojenica i drugih objekata na vodi. Iz tarifnika su izbrisane i takse na držanje kućnih i egzotičnih životinja, kao i taksa za držanje muzičkih uređaja i priređivanje muzičkog programa u ugostiteljskim objektima.

Građani će već od 1. oktobra imati manje troškove za registraciju automobila, koja će, u zavisnosti od grada do grada biti od 2.000 do 4.000 dinara jeftinija, zbog ukidanja nekoliko republičkih i smanjivanjem lokalnih taksi. Registracija vozila biće jednostavnija i plaćaće se samo jednom uplatnicom, u odnosu na sadašnjih 12.

Iako to jesu značajni izdaci kojih će privreda biti rasterećena, za sada nema plana za poboljšanje situacije sa građevinskim dozvolama, čiji troškovi i složena procedura su jedna od teškoća na koje se privrednici najčešće žale, kao i "teg" koji pogoršava poziciju Srbije na listama konkurentnosti i uslova poslovanja.

Izvor: Beta i EurActiv.rs

Foto: sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Vlada usvojila prve mere štednje
  
• 

  Vesti

  : Nova vlada povećava PDV na 20%
  
• 

  Vesti

  : Cvetkovićeva vlada: nedovoljne reforme, povećan javni dug
  
• 

  Vesti

  : Smanjenje nezaposlenosti i duga prioritet za Srbiju