Nova vlada Srbije je, mesec i po dana nakon preuzimanja dužnosti, usvojila predlog rebalansa budžeta i mera koje bi trebalo da omoguće uštede veće od milijarde evra ove i naredne godine i smanjenje budžetskog deficita. Među merama koje su objavljene 10. septembra je povećanje poreza na dodatu vrednost sa 18% na 20% od oktobra. Za sada, međutim, nije u potpunosti jasno kako nove vlasti planiraju da reše goruće probleme - nedostatak novca u budžetu, smanjeni priliv deviza i narastajući javni dug, pogotovo s obzirom na obećanja da penzije i plate u javnom sektoru neće biti smanjivane i da neće biti otpuštanja u javnom sektoru. Kako je saopšteno nakon sednice Vlade Srbije, do kraja godine je potrebno 1,5 milijardi evra za podmirivanje potreba države, a novac će se pronaći zaduživanjem.
Mere usvojene uz rebalans bi trebalo da omogući smanjenje budžetskog deficita sa sadašnjih 7,1% bruto domaćeg proizvoda na 6,7%.
Ministar finansija Mlađan Dinkić izjavio je na konferenciji za novinare da primena programa treba da donese uštedu od 26 milijardi dinara u poslednjem kvartalu ove godine i 120 milijardi dinara u narednoj godini.
On je rekao da je Vlada usvojila izmene zakona za uvođenje reda u javne finansije i da bi taj paket trebalo sledeće sedmice da se nađe pred poslanicima na usvajanju. Za sada je obznanio samo neke od njih, među kojima je povećanje poreza na dodatu vrednost sa 18 na 20%. Dobra vest za građane je da će osnovna stopa za namirnice ostati 8%.
Kada je o PDV-u reč, vlada je izašla u susret i zahtevu privrednika koji se bore sa nelikvidnošću da se PDV plati tek kada firme naplate robu. Tu mogućnost će od 1. januara 2013. imati mala i srednja preduzeća.
Prema pisanju medija, odlučeno je i da se povećaju akcize na duvan.
Kada je reč o uštedama, najavljeno je i da će se smanjiti previsoke plate u agencijama i javnim preduzećima, gde najviša plata ne može biti veća od 162.000 dinara bez minulog rada. Iz vlade su ranije najavljivali ukidanje velikog broja državnih agencija i tela koja nisu neophodna, ali nije izneta procena ušteda koje će se na taj način ostvariti.
Privredi i građanima trebalo bi "da olakša život" odluka vlade da se ukine oko 130 parafiskalnih nameta i taksi, čime bi trebalo da se poveća jednostavnost i predvidivost poreskog sistema. Za sada nije objavljeno kada će se oni ukinuti, da li će deo njih biti zamenjen nekim drugim, predvidljivijim pa samim tim i prihvatljivijim nametima, i kakvi efekti se očekuju od te mere.
Ambiciozan plan, mere se još čekaju
Iz za sada objavljenih mera se još nije u potpunosti jasno na koji način će se sprečiti dužnička kriza koja preti Srbiji. Prema ranijoj izjavi premijera Srbije Ivice Dačića, ove sedmice se može očekivati usvajanje dodatnih antikriznih mera, a predviđene uštede od oko milijardu evra će se ostvariti u jednakoj meri dodatnim prihodima i smanjenjem rashodima.
Taj plan je dosta ambiciozan, s obzirom na to da je Fiskalni savet u merama koje je predložio u maju ove godine za uštedu od milijardi evra u 2012. i 2013. predložio i zamrzavanje plata i penzija u javnom sektoru i povećanje poreza na dodatu vrednost od 22%. Mere koje je vlada do sada objavila su dosta blaže, pošto će PDV biti povećan na 20%, a iako je najavljeno da će rast plata i penzija biti manji od planiranog, zamrzavanje se, barem za sada, ne pojavljuje kao mogućnost. Sa druge strane, najavljeno je da će naredne sedmice početi isplata prve rate pomoći za najugroženije penzionere čija primanja su ispod 15.000 dinara.
Plan za povećanje prihoda za sada nije iznet. U tom pogledu, novoj vladi ne ide u prilog loša ekonomska situacija - prema podacima Narodne banke Srbije, u prvom tromesečju ove godine zabeležen je pad BDP-a od 1,3%, a u drugom tromsečju 0,6%. Zabeležen je i neto odliv stranih investicija od 150,5 miliona evra u prvih šest meseci ove godine.
Otplata kamata skuplja od agrarnog budžeta
Dodatno pitanje za Srbiju je zaduživanje, koje će joj biti potrebno. Dinkić je nakon sednice vlade rekao da će Srbiji do kraja godine biti potrebno 1,5 milijardi evra i da će taj novac dobiti zaduživanjem na domaćem i stranom tržištu. Kako je naveo, početkom oktobra je planirana emisija evroobveznica u iznosu od 750 miliona dolara.
Srbija se zadužuje po dosta visokoj stopi od oko 7%, što je stopa koja se generalno gledano smatra neodrživom i na kojoj su neke evropske zemlje odlučile da traže pomoć.
Pored toga, planiran je kredit od oko 300 miliona dolara od Rusije, odnosno prenamena dela kredita od 800 miliona dolara za železničku infrastrukturu, kao i zaduživanje na domaćem tržištu. Ove najave kose se sa izjavom premijera Ivice Dačića da će zaduživanje Srbije biti išključivo "razvojno".
Teškim uslovima zaduživanja doprinosi i kreditni rejting Srbije, koji je u rangu špekulativnog. Rejting agencija Standard end Purz (S&P) u avgustu je snizila kreditni rejting zemlje sa BB na BB-, a razlog je bilo nepoverenje u spremnost nove vlade da uspostavi održive javne finansije i zbog strepnji da će izmene zakona o NBS urušiti nezavisnost te institucije. Međutim, i pre toga rejting je bio u kategoriji špekulativnog, što znači da se smatra da su obveznice Srbije rizične.
Obnova pregovora o aranžmanu sa MMF-om, koja bi mogla da poveća poverenje stranih investitora u Srbiju, ali i da joj pruži sigurnost stavljanjem novca na raspolaganje za slučaj potrebe, moraće još da sačeka. Naime, 10. septembra je u petodnevnu posetu došla delegacija MMF-a na razgovore sa srpskim zvaničnicima, ali ne da pregovara o kreditnom aranžmanu, već o makroekonomskim izgledima i temama koje u ovoj instituciji izazivaju zabrinutost - izmenama zakona o NBS i fiskalnoj situaciji.
Stanje javnih finansija jeste loše i takvo je nasleđeno od prethodne vlade, tokom koje je i revizija kreditnog aranžmana prekinuta jer vlada nije bila spremna da uoči izbora prihvati obaveze. Međutim, na novoj vladi je da ta pitanja reši.
Pored pada privrede i odliva investicija u prvoj polovini godine, podaci NBS pokazuju i rast javnog duga sa 50,7% na kraju marta na 54,7% na kraju juna, kao i rast budžetskog deficita na 7,2%. Javni dug je posebno veliki problem s obzirom na to da je zakonsko ograničenje duga u Srbiji 45%, što je uveliko premašeno, ali i da se za zemlje u tranziciji poput Srbije dug veći od oko 45% smatra neodrživim. Vlada je objavila da bi mere koje je usvojila trebalo da omoguće prekid rasta javnog duga 2014. godine.
Pored toga, i struktura trgovinske razmene se posle dve godine većeg rasta izvoza nego uvoza ponovo razvija u nepovoljnom pravcu - izvoz je u prvom tromesečju opao za 2,6% a uvoz povećao za 5,5%, dok je u drugom tromesečju situacija poboljšana, ali izvoz i dalje sporije raste od uvoza (5,1% prema 5,8%). To vodi ka većem deficitu, koji treba finansirati.
Kako je rekao Dinkić nakon sednice Vlade Srbije, za pokrivanje budžetskog deficita i otplatu javnog duga ove godine biće potrebno 4,4 milijarde evra, a za plaćanje kamate se troši tri puta više novca nego na kompletan agrarni budžet.
EurActiv Srbija
Vlada usvojila prve mere štednje 
