Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Mere štednje nedovoljne
|
|
|
|
Objavljeno : 13.09.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Mere koje je usvojila Vlada Srbije za sprečavanje dužničke krize nisu dobre jer je njima deficit povećan, a nije predviđena reforma javnog sektora, ocenio je Fiskalni savet. Savet je pozitivno ocenio predloženu poresku reformu i ograničavanje rasta plata i penzija u javnom sektoru. Međutim, za sređivanje finansija potrebno je i smanjenje rashoda, poput subvencija, što Vlada Srbije nije predvidela. Savet se protivi i 13. penziji, kako zbog dodatne potrošnje tako i zbog proizvoljnosti i nedovoljne svrsishodnosti. Pored toga, Savet je ukazao da je potrebno već sada otpočeti reformu javnih rashoda, koja bi uključila i penale za prevremeno penzionisanje i otpuštanja u javnom sektoru jer je potrebno neko vreme da te mere u potpunosti daju efekat. Fiskalni savet je doveo u pitanje i procenu ušteda koje će doneti mere Vlade Srbije, ali i upozorio da je verovatnoća izbijanja dužničke krize velika.
"Prvi odgovor Vlade na alarmantno stanje u javnim finansijama, odnosno rebalans budžeta je neodgovarajući, mada su strukturne mere koje se odnose na poresku politiku i umanjenje rasta penzija i zarada u osnovi dobre", rekao je na konferenciji za novinare predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović.
Svoju ocenu je obrazložio time da je rebalans doneo dodatno povećanje deficita, umesto njegovog smanjenja. To je posledica velikog povećanja rashoda kao što su 13. penzija, subvencije i izdataka za zaposlene, koji prevazilaze uštede koje će se ostvariti ograničenjem rasta penzija i zarada i povećanjem poreza, rekao je Petrović.
Prema njegovim rečima, dalje povećanje rashoda je loše i neodrživo, jer dodatno povećava visok fiskalni deficit i javni dug i to šalje lošu poruku investitorima, Međunarodnom monetarnom fondu i Evropskoj uniji. "Stanje u javnim finansijama je alarmantno iz zahteva odlučne mere fiskalne politike, i prve mesece 2012. godine obeležili su gotovo nekontrolisan rast fiskalnog deficita javnog duga pa je mogućnost izbijanja dužničke krize postala vrlo verovatna", rekao je Petrović.
Uštede ostvarene vladinim merama su, kako je istakao Petrović, veće od povećanja rashoda, što je loš korak. Tako su ukupne uštede 20 milijardi dinara - po sedam od povećanja PDV-a i akiza, dve od povećanja poreza na dohodak građana, četiri od ograničenja povećanja plata i penzija i do dve milijarde uštede od prihoda. Sa druge strane, navode u Savetu, rashodi se povećavaju za 25 milijardi dinara - 10 miliojardi za subvencije i budžetske kredite za privredu, 9,5 za poljoprivredu, 4 milijarde za 13. penziju i 3-4 milijarde izdvajanja za zaposlene u pojedinim ministarstvima.
Fiskalni savet je doveo u pitanje i najavu Vlade Srbije da će deficit u 2013. biti smanjen za milijardu evra, na 4% BDP-a. Fiskalni savet procenio da stvarno nameravano smanjenje deficita u narednoj godini manje za oko 300 miliona, odnosno između 650 i 700 miliona evra.
Nedovoljno odlučne mere
Glavne zamerke Fiskalnog saveta odnose se na nespremnost Vlade Srbije da se uhvati u koštac sa reformom javnih rashoda.
Fiskalni savet je još u maju ove godine upozorio da Srbiji preti realna opasnost od dužzničke krize. Kao izlaz iz takve situacije, Savet je predložio poresku reformu, ograničavanje plata i penzija i odlučne mere za reformu javnog sektora i subvencija. Prve dve preporuke Vlada je usvojila u dovoljnoj meri, ocena je Fiskalnog saveta. Međutim, reforma javnih rashoda nedostaje.
Konkretno, preporuka Fiskalnog saveta bila je da se reformiše sistem subvencija, koji je okarakterisan kao rastrošan, da se smanji broj zaposlenih i javnom sektoru, uvedu penali za prevremeno penzionisanje, ali i ograniči namena i iznos državnih garancija, uspostavi održivi odnos između centralnih i lolkalnh finansija i reformišu agencije, fondovi i uprave sa sopstvenim prihodima.
Od toga je Vlada usvojial samo poslednju stavku. Otpuštanje je odbačeno dok traje kriza, suvencije povećane, a uveden je i program 13. penzije koji je prema oceni Saveta loš.
Ono što je značajno je da program 13. penzija za one koji primaju ispod 15.000 dinara mesečno nije kritikovan samo zbog troškova, već pre svega zbog proizvoljnosti. Naime, navodi se da su njime diskvalifikovani stari bez penzija, koji ne dobijaju penziju, kao i da se ne vodi računa o realnom materijalnom položaju domaćinstva, čiji drugi članovi mogu biri potpuno bez primanja, ali i imati velike penzije.
"U praksi ćemo imati slučajeve de se, recimo penzioner sa 16.000 dinara ne kvalifikuje za ovaj program iako možda izdržava ženu koja nema penziju, a sa druge strane penzionerka sa 14.000 dinara će se kvalifikovati, iako njen muž prima relativno visoku penziju", rekao je član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov.
MMF ne bi prihvatio rebalans
Prema proceni Fiskalnog saveta, konsolidovani deficit države bi bez novih mera vlade do kraja godine mogao da iznosi oko 216 milijardi dinara ili 6,5% BDP-a. Deficit republičkog budžeta u 2012. godini bi bez novih mera vlade iznosio 197 milijardi dinara, a sa rebalansom će porasti na 203 milijarde dinara, rekao je Petrović, podsetivši da je za ovu godinu prvobitno bio planiran deficit od 140 milijardi dinara, što je dogovoreno sa MMF-om.
Jedno od značajnih pitanja za Srbiju je i da li je on "po meri" Međunarodnog monetarnog fonda, od kojeg Srbija očekuje pregovore o kreditu.
Predsednik Fiskalnog saveta Srbije Pavle Petrović smatra da ovaj rebalans nije osnova za razgovore sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF). "Utisak je da MMF ne bi prihvatio ovakav rebalans kojim se deficit, umesto da se smanji, povećava", kazao je Petrović na konferenciji za štampu.
On je preneo svoj utisak iz razgovora sa MMF-om da je za tu finansijsku instituciju presudan kredibilan srednjeročni plan fiskalne konsolidacije napominjući da to podrazumeva penzijsku reformu i reformu subvencija.
Aranžman sa MMF-om, međutim, nije nebitan za Srbiju.
Naime, kako se navodi u proceni Saveta, odustvo aranžmana sa MMF-om je, uz snižavanje kreditnog rejtinga Srbije, jedan od faktora koji otežavaju zaduživanje Srbije na tržištu. Srbija se zadužuje po dosta visokoj stopi.
Zaduživanje kod stranih vlada, kako se navodi, može da pomogne Srbiji na kratak rok, ali se ne može očekivati da one na duži rok finansiraju javni dug Srbije.
Opasnost od dužniče krize
"Verovatnoća izbijanja krize javnog duga je velika", ocenjuje se u dokumentu Fiskalnog saveta.
Procena Fiskalnog saveta je da bi javni dug Srbije do kraja godine mogao da dostigne, pa i da premaši 60% BDP-a sa sadašnjih 56,5%.
Za finansiranje deficita i otplaćivanje glavnice javnog duga do kraja godine potrebno je obezbediti oko 1,7 milijardi evra, a u 2013. dodatnih četiri do pet milijardi evra. To će kako ocenjuje Fiskalni savet, predstavljati ozbiljan izazov.
Fiskalni savet je upozorio da dužnička kriza, koja nastaje kada investitori procene da država ne može da izmiri dugove, pa prestaju da ulažu u njene hartije, ima teške posledice. Kako se navodi, država tada ne može da pronađe sredstva za finansiranje, što znali da su ugroženi svi elementi društva i javnog sektora - poput zdravstva, socijalne zaštite i obrazovanja, kao i privreda.
"BDP tada po pravilu realno pada za 5-10%, neaposlenost izraženo raste i dolazi do snažne depresijacije domaće valute", ističe se u tekstu Saveta.
Izvor: Beta i EurActiv.rs
Foto: Sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
