Skupština Srbije usvojila je 25. septembra izmene Zakona o budžetskom sistemu, kao i paket finansijskih zakona. Mere koje prate rebalans budžeta bi, prema stavu vlade, trebalo da omoguće kontrolu prihoda svih budžetskih korisnika, koji će biti uključeni u opšti prihod budžeta, ali i da budu prvi korak u uređivanju javnih finansija što bi trebalo Srbiji da omogući da izbegne dužničku krizu. Stručnjaci su mere, koje je vlada usvojila 10. septembra, ocenili kao nedovoljne za sređivanje javnih finansija na duži rok, a Fiskalni savet je vlastima posebno zamerio što su rebalansom budžeta predvideli rast deficita.

Za rebalans budžeta Srbije za 2012, kojim je predviđen ukupni deficit od 203,6 milijardi dinara, ili 6,2% bruto domaćeg proizvoda (BDP), glasalo je 135 poslanika vladajuće većine, 36 je bilo protiv, a 16 poslanika nisu glasali. Prihodi republičkog budžeta za 2012. godinu rebalansom su planirani na 829,6 milijardi dinara, a rashodi na 1.033 milijarde dinara.

Novim pravilima će se smanjiti rast plata i penzija. Jedna od osnovnih zamerki Fiskalnog saveta, kao i dela stručne javnosti, jeste da vlada nije učinila dovoljno za smanjenje izdataka za plate i penzije. Naime, najavljeno je da otpuštanja u javnom sektoru neće biti tokom krize, a nije razmatrano ni smanjenje plata u javnom sektoru.

Sadašnji propisi predviđali su da se plate i penzije usklađuju dva puta godišnje sa inflacijom u prethodnih šest meseci i rastom bruto domaćeg prozivoda (BDP). Izmenama Zakona o penzijskom invalidskom osiguranju predviđeno je da se penzije u oktobru 2012. aprilu 2013. povećaju za po 2%, a da se od oktobra iduće godine primenjuju ranija pravila o usklađivanju sa inflacijom.


Najznačajnije povećanje prihoda vlada očekuje od povećanja poreza na dodatu vrednost i akciza na gorivo i cigarete, pri čemu se veći efekti očekuju u 2013. nego ove godine.

Od 1. oktobra opšta stopa poreza na dodatu vrednost (PDV) biće povećana sa 18 na 20%, a ostaće niža stopa od 8% na osnovne životne namirnice.

Akcize na dizel gorivo biće od 1. oktobra povećane sa 37,07 na 42 dinara po litru, a na cigarete sa 33 na 43 dinara po paklici, utvrđeno je izmenama Zakona o akcizama.

Skupština je usvojila i izmene zakona kojima se ukida 138 parafiskalnih nameta i pojedine javne agencije među kojima su Agencija za energetsku efikasnost, Fond za zaštitu životne sredine i Agencija za hemikalije.

Takođe, biće ukinuta Nacionalna turistička razvojna korporacija, Uprava za igre na sreću i Devizni inspektorat i budžetski fond za finansiranje preventivnih programa za sprečavanje bolesti koje su povezane za konzumiranjem duvanskih proizvoda, a njihova nadležnost biće preneta na ministarstva ili druge državne organe. Agencija za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost i Javno preduzeće Nukelarni objekti Srbije neće biti ugašeni kako je prvobitno bilo predloženo.

To bi, ukoliko je verovati najavama vlasti, trebalo da bude tek početak ukidanja agencija, budući da se govorilo o znatno većem broju nepotrebnih agencija. Zaposleni u tim agencijama će biti prebačeni u nadležna ministarstva i druge institucije.

Najviša zarada u javnom sektoru ograničena je na 162.740 dinara, bez minulog rada.

Usvojene su i izmene Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji koje utvrđuju produženje roka za odlaganje otplate poreskog duga sa 12 na 24 meseca.

Skupština je usvojila i izmene Zakona o budžetskom sistemu koje bi, prema obrazloženju vlade, trebalo da omoguće sveobuhvatnu kontrolu budžetskih sredstava, odnosno sopstvenih prihoda svih budžetskih korisnika, koji će biti uključeni u opšti prihod budžeta.

Izmenama zakona su proširene nadleznosti Uprave za trezor, koja bi ubuduće trebalo da vodi registar svih korisnika javnih sredstava i onih koji su uključeni u sistemu konsolidovanog računa trezora.

Novine u Zakonu o budžetskom sistemu su principi uvođenja poreza, grupisanje naknada, taksi i kazni i prihoda nastalih upotrebom javnih sredstava kao neporeskih prihoda. Definisane su takse i principi utvrđivanja njihovih iznosa, kao i naknada.

Izmenama tog zakona predviđeno je i da se kapitalni izdaci iskazuju u periodu od tri godine, kako bi se bolje pratile investicije koje finansira budžet.

Predloženo je da se Republički zavod za zdravstveno osiguranje ponovo preimenuje u Republički fond za zdravstveno osiguranje.

Vlada ubuduće neće praviti Izveštaj o fiskalnoj strategiji već će donositi Fiskalnu strategiju za naredni srednjoročni period koja će imati dodatak o ostvarenom napretku u fiskalnoj politici.

Izvor: Beta i EurActiv.rs

Foto: Beta

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : D&B snizio kreditni rejting Srbije
  
• 

  Vesti

  : Mere štednje nedovoljne
  
• 

  Vesti

  : Rebalansom budžeta predviđeno zaduživanje