Srbija danas, u pogledu ispunjavanja ekonomskih kriterijuma EU za uspostavljanje tržišne ekonomije, stoji na gotovo istom mestu kao i pre godinu dana, sledi iz Godišnjeg izveštaja o napretku Srbije. Uz opštu ocenu da nije bilo "dodatnog napretka", Komisija je istakla da su za Srbiju glavni izazovi otvaranje novih radnih mesta i siva ekonomija. Ocenjeno je i da su inspekcijske službe velika administrativna prepreka za biznis, kao i nepredvidljivost zakona i nejasna imovinska prava. Komisija preporučuje dalje restrukturiranje privrede i unapređenje poslovnog ambijenta.

Napretka nije bilo u oblasti ekonomske i monetarne politike, dok su amandmani na zakon o Narodne banke Srbije ozbiljno ugrozili nezavisnost centralne banke i u tom smislu su korak nazad u usaglašavanju sa pravnim tekovinama EU. U isto vreme, bankarski sektor ima dovoljno kapitala i likvidan je.

Visok budžetski deficit je glavna prepreka za vođenje efikasne makroekonomske politike, a glavni teret je na monetarnoj politici koja se bori sa visokim stopom evroizacije ekonomije. U izveštaju se navodi da je Srbija u 2011. ostvarila rast od 1,6% BDP, ali je oporavak u prvoj polovini godine bio slab. Nezaposlenost je dostigla 25%, a deficit je još više produbljen u ovoj godini.

Brana od  spoljnih finansijskih rizika koji bi mogli da zaprete u narednom periodu su još uvek velike devizne rezerve i povoljna struktura javnog duga koji je većim delom dugoročni.

Kako je ocenjeno, labava fiskalna politika odnosno veća potrošnja i rastući dug države "vezuju ruke" vlastima u slučaju novih šokova.

Od Srbije se očekuje da uloži više napora u restrukturiranje privrede kao i da se na srednji rok usvoje principi konkurentnosti i tržišni mehanizmi koje promoviše Unija.

Prethodnih godinu dana aktivnosti u energetskom sektoru ocenjene su sa "mali napredak" zbog čega treba raditi na daljem otvaranju tržišta, a prioritet je uključivanje Kosova u regionalnu energetsku mrežu.

Nadležne institucije preuzele su neke korake za brži i lakši ulazak kompanija na tržište.  Akcije su preduzete u cilju unapređenja poslovnom okruženja, naročito u segmentu kompanijskog prava i politika malih i srednjih preduzeća.

Prema oceni Komisije, dobar napredak je ostvaren u oblasti kompanijskog prava, intelektualne svojine, statistike i carinske unije. Međutim, dalji napredak je neophodan u domenu pravosuđa, osnovnih prava, sloboda i bezbednosti, poljoprivrede i ruralnog razvoja, kao i u finansijskoj kontroli.

Srbija bi naročitu pažnju trebalo da posveti unapređenju poslovnog okruženje. Inače dinamični privatni sektor nije napredovao, a mešanje države u privredu je i dalje jako veliko, ocenjeno je u izveštaju.

Srbija je nastavila da donosi propise u skladu sa pravnom tekovinom EU, iako je ta aktivnost usporila tokom izbora.Kako je ocenjeno, Srbija ima kontinuirani napredak u ispunjavanju obaveza preuzetih Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju.

U oblasti slobodnog kretanja roba ostvaren je takođe određeni napredak, mada se navodi da su inspekcijske službe velika administrativna prepreka za biznis.

Uočen je i određeni napredak u slobodnom kretanju radnika, ali treba dodatno raditi na usklađivanju sistema socijalne zaštite. Srbija je dobila pozitivnu ocenu i za slobodan protok kapitala, uključujući i borbu protiv pranja novca, ali se u tom segmentu očekuju dodatne aktivnosti.

U delu koji se tiče javnih nabavki, navodi se da je određeni napredak postignut naročito kad je reč o privatno-javnom partnerstvu. Kako je navedeno, Srbija mora da uloži konstantan napor da primeni zakone o javnim nabavkama, a naročito da izbegne nepravilnosti oko pregovaranja sa ponuđačima.Treba dodatno ojačati i kapacitete budžetske inspekcije u nadzoru javnih nabavki.

Usaglasavanje sa evropskom regulativom u segmentu politike konkurentnosti je bilo umereno, kao i u oblasti medija. Započeo je proces zamene analognog signala digitalnim, ali neophodno je jačanje finansijke nezavisnosti tela koja regulišu telekomunikacije.

Kad je reč o bezbednosti hrane, veterini i fitosanitarnoj kontroli, navodi se da je i tu ostvaren određeni napredak, ali da treba dodatno ojačati kapacitete institucija koje se bave tim pitanjem.

Izveštaj povoljno ocenjuje odsadašnja dešavanja u srpskoj železnici, ali podvlači da treba raditi na odvajanju upravljanja infrastrukturom i železničkim saobraćajem.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Beta

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Izveštaj EK: Plus za statistiku, minus za NBS i pravosuđe
  
• 

  Vesti

  : Srbiji datum kad ostvari napredak u odnosima sa Prištinom
  
• 

  Vesti

  : Za pregovore sa EU potreban dodatni napredak