Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Za pregovore sa EU potreban dodatni napredak
|
|
|
|
Objavljeno : 05.10.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Srbija je ostvarila "izvestan napredak" u reformama na putu ka EU, a otvaranje pregovora za članstvo u Uniji biće preporučeno pošto Beograd bude ostvario napredak u reformama i ispuni ključni zahtev o poboljšavnju odnosa s Prištinom, navodi se u dokumentu o strategiji proširenja koji je pripremila Evropska komisija. U sažetku strategije za 2012-2013. u kome se navode i izazovi u procesu pridruživanja u zemljama regiona ukazuje se na značaj reforme u oblasti pravosuđa i javne uprave, borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala i ostvarivanja osnovnih prava. U tom cilju, i pretpristupna pomoć EU u narednom ciklusu za period 2014-2020. biće usmerena na te oblasti.
Dokument "Strategija proširenja i glavni izazovi 2012-2013", u koji su uvid imali agencija Beta i EurActiv, Evropska komisija će objaviti 10. oktobra zajedno s godišnjim izveštajem o napretku Srbije u reformama, što će u decembru razmotriti Savet ministara i lideri EU.
"U pogledu preporuka za otvaranje pregovora o pristupanju EU sa Srbijom, i u skladu sa zaključcima Saveta od 5. decembra 2011, Komisija će predstaviti izvestaj čim proceni da je Srbija ostvarila neophadan stepen usaglašenosti sa kriterijumima za članstvo i uslovima u procesu stabilizacije i pridurživanja a posebno u vezi sa ključnim prioritetom koji se odnosi na Kosovo", navodi se u dokumentu.
Prema Strategiji, Evropska komisija želi da se uveri da je došlo do "vidnog i trajnog poboljšanja u odnosima sa Kosovom, što će omogućiti obema stranama da napreduju ka EU, a da se izbegne da jedna drugu zakoči u tim nastojanjima".
"Novo srpsko vođstvo je istaklo rešenost da sprovede sve postignute dogovore u dijalogu s Prištinom, kao i da se upusti u rešavanje širih političkih pitanja, a sprovođenje tih obećanja je ključno da se otvori nova faza integracije Srbije u EU", ukazuje se u dokumentu.
Novi rezultati su dostignuti u dijalogu Beograd-Priština sporazumima o regionalnoj saradnji i predstavljanju, kao i integrisanom upravljanju prelazima na granicama/međama, navodi se u pasusu dokumenta koji ima zagrade, što bi značilo da može biti dopunjen. Ističe se, takođe, da dogovori moraju da budu sprovedeni, dok je sprovođenje dogovora o slobodi kretanja, katastrima, matičnim knjigama, carinskim pečatima i uzajamnom prihvatanju diploma bilo "neujednačeno i s posledicama na terenu".
U tom internom dokumentu Evropske komisije se podvlači da je Evropski savet odobrio Srbiji status kandidata za članstvo u EU, da je uprkos "opadanju zakonodavne delatnosti zbog održavanja izbora, određen napredak uočen u primeni reformi u najvećem delu sektora" u Srbiji i da je posle izbora obezbeđena stabilnost i delovanje institucija.
Srbija "bez smetnji" sprovodi obaveze iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i Prelaznog trgovinskog sporazuma , sarađuje s Haškim sudom, a "prvi rezultati su ostvareni u dijalogu s Prištinom, mada je primena postignutih dogovora neujednačena", ističe se u dokumentu Evropske komisije.
Srbija je napravila pomak u ispunjavanju političkih merila iz SSP, mada je nužno da posebnu pažnju posveti vladavini prava, prevashodno reformi pravosuđa i obezbeđenju nezavisnosti bitnih institucija poput centralne banke, a nužno je osnažiti i regionalnu saradnju.
Ključan napredak u reformama
Evropska komisija ukazuje na to da su na Zapadnom Balkanu reforme u zaostatku u mnogim zemljama, ali da su "posebno na Kosovu i BiH najveći izazovi dobra vladavina, vladavina zakona, sposobnost državne uprave, nezaposlenost, ekonomske reforme i uključivanje svih socijalnih grupa" u društveni i ekonomski život.
Crna Gora će, takođe, tokom pristupnih pregovora sa EU morati da ostvari opipljive rezultate u oblasti pravosuđa i vladavine prava, posebno u borbi protiv organizovanog kriminala na visokom nivou i korupcije, navodi Evropska komisija.
To su oblasti na koje sve zemlje moraju da se usredsrede da bi napredovale putu ka EU, proističe iz dokumenta u kome se podseća da će se od tih oblasti, obuhvaćenih poglavljima 23 i 24, krenuti u pregovorima o članstvu.
Fokus u pretpristupnoj pomoći (IPA) za period 2014-2010. koji ukupno iznosi 14,1 milijardi evra, biće upravo na pomoći zemljama u proširenju u oblastima obuhvaćenih poglavljima 23 i 24. Sredstva iz IPA II će takođe biti korišćena za ekonomski i socijani razvoj, naročcito izgradnju infrastrukture, kao i regionalnu i teritorijalnu saradnju.
U oblasti pravosuđa u zemljama u procesu pridruživanja izazovi se, pre svega, odnose na uspostavljanje procedura imenovanja pravosudnih visokih službenika i ravnoteže između nezavisnosti pravosuđa i odgovornosti, uključujući rešavanje pitanja imuniteta pravosudnih zvaničnika, i smanjenje broja zaostalih predmeta. J
edan od ključnih izazova je i primena sudskih odluka, navodi se u dokumentu i ocenjuje da je osim institucionalnih i administrativnih reformi, potrebno promeniti i kulturu u sistemu pravosuđa kako bi se razvila svest o službi u korist građana.
Korupcija je i dalje raširena u većini zemalja koje se pridružuju EU. "Zemlje moraju da uspostave jake okvire za prevenciju korupcije, posebno kada je reč o transparentnosti rada javnih tela i korišćenja javnih fondova", navodi se u dokumentu.
U mnogim zemljama su potrebni dodatni napori u pogledu uređenja pitanja finansiranja političkih stranaka i izbornih kampanja, rešavanja sukoba interesa, transparentnosti javnih nabavki i pristupa informacijama. Ukazuje se da zemlje u procesu pridruživanja moraju da ostvare kontinuitet u ostvarivanju rezultata i da uvedu pouzdane statisike kako bi se dobila slika o uspešnosti politike za suzbijanje korupcije.
Borba protiv organizovanog kriminala, takođe, predstavlja problem u zemljama u procesu pridruživanja, iako je ostvaren napredak, ocenila je Evropska komisija. Mnoge zemlja još mnogo toga treba da urade kako bi se sprovodile odgovarajuće istrage, kako bi suđenja bila efikasna i ostvarila neophodna saradnja na nacionalnom i međunarodnom planu.
Reforma javne uprave je i dalje ključni prioritet a zemlje u procesu pridruživanja moraju da povećaju napore da poboljšaju javnu administraciju na svim nivoima.
Građanska, politička, socijalna i ekonomska prava kao i prava manjina su ključna pitanja u većini zemalja u procesu pridruživanja. Osnovna prava su garantovana zakonom ali i dalje postoje problemi u primeni zakona a u nekim slučajevima i zakonodavstvo ima nedostatke, navodi se u dokumentu i kao primer navodi regulativa za suzbijanje diskriminacije.
Takođe, institucije poput zaštitnika građana moraju da se osnaže, kao i policija i druge službe koje je se bave zločinima iz mržnje i nasiljem zasonovanom na rodnoj pripadnosti.
"Opšti stav društva prema osetljivim grupama poput etničkih manjina i LGBT osoba je i dalje problem", konstatuje se u sažetku strategije proširenja.
Izvor: Beta i EurActiv.rs
Foto: Evropska komisija
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
