Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Hrvatska: Borba protiv korupcije uz spoljni pritisak
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 26.09.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Hrvatska je izvođenjem bivših visokih zvaničnika pred sud zbog korupcije pokazala jasnu nameru da se obračuna sa korupcijom. Međutim, stav dela opozicije i civlnog društva je da ta suđenja nisu toliko rezultat funkcionalne vladavine prava i zrelosti društva koliko kombinacije više faktora, uključujući pritisak koji je došao spolja i unutarstranačke podele. Ukazuje se i da bez evropskih integracija ne bi bio ostvaren napredak na tom planu za koji opozicioni levičari, međutim, tvrde da je neznatan. U svakom slučaju, Hrvatska do ulaska u EU, iako je završila pregovore o pristupanju, ostaje pod nadzorom Evropske komisije u oblastima koje se odnose i na borbu protiv korupcije. Od narednog izveštaja Komisije o ostvarenim rezultatima zavisi i ratifikacija Ugovora o prisutupanju s Hrvatskom u pojedinim zemljama, uključujući Nemačku.
U Hrvatskoj je uspostavljen institucionalni i zakonodavni okvir za borbu protiv korupcije, koji uključuje različita tela nadzora i koordinacije, poput vladinog Povjerenstva (komisije) za praćenje sprovođenja mera za borbu protiv korupcije. Ta komisija okuplja tela i institucije koje se bave borbom protiv korupcije. Formiran je i saborski Nacionalni savet za praćenje sprovođenja mera za borbu protiv korupcije koji sistematski prati rezultate tih mera.
U praksi poseban značaj imaju Ured za suzbijanje korupcije i organiziranog kriminala (USKOK), specijalno državno tužilaštvo za ta pitanja koje je osnovano 2001, i uspostavljanje takozvane "uskočke vertikale" koja podrazumeva uvođenje specijalnih sudskih i policijskih odeljenja za slučajeve korupcije i organizovanog kriminala. Na taj način su u borbi protiv korupcije povezani tužilaštvo, policija i sudovi.
Doneto je više zakona koji omogućavaju efikasniju borbu protiv korupcije. Zakonskim rešenjima je proširena istraga imovine kako bi se sprečilo da se prebacivanjem imovine na rodbinu izbegne njeno oduzimanje. Takođe, gubitak se može nadoknaditi i iz imovine koja nije nužno stečena na protivpravan načina koji je ustanovio sud.
U zemlji koja 1. jula 2013. treba da pristupi EU, čekaju se prve presude u slučajevima korupcije na visokom nivou na osnovu kojih će se steći uvid u iznose koji su pronevereni ili stečeni na nezakonit načini. Presude će omogućiti uvid i u to koliko će sredstava morati da bude nadoknađeno, odnosno oduzeto imovine koja je blokirana tokom trajanja suđenja.
U razgovoru sa novinarima iz Srbije, član saborskog Nacionalnog saveta za praćenje mera za borbu protiv korupcije iz redova vladajuće Socijaldemokratske partije (SDP) Peđa Grbin ocenio je da je zaustavljen pad poverenja građana i da je sledeći korak koji će, kako je ocenio, biti mnogo teži biti suzbijanje "male, kapilarne korupcije" koja je tradicionalno ukorenjena. Prema njegovim rečima, ankete su pokazale da građani osuđuju korupciju, ali da su spremeni da daju pare kako bi brže rešili svoje potrebe.
Bivša premijerka Hrvatske Jadranka Kosor i članica saborskog Nacionalnog saveta iz redova opozicione Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) istakla je da je jedan od prioriteta njene vlade bila borba protiv korupcije sa stavom da ta borba "ne sme stati ni pred čijim vratima, prezimenom ili stranačkom pripadnošću".
U razgovoru sa novinarima iz Srbije koji su boravili u studijskoj poseti Zagrebu od 19. do 21. septembra, ona je podsetila da je vlada koju je predvodila donela niz dokumenata, zakona i sistemskih rešenja u borbi protiv korupcije, poput izmena zakona o krivičnom postupku, uspostavljanja takozvane "uskočke vertikale" i saradnje među agencijama i izmena Ustava 2010. kojom je osnaženo Državno tužilaštvo.
Slučaj Sanader: Rezultat pritisaka ili efikasnog sistema
Ipak, ono po čemu će se najviše pamtiti rad vlade Jadranke Kosor na tom planu jeste optužnica protiv bivšeg premijera i lidera HDZ-a Ive Sanadera zbog korupcije. Time je Hrvatska drugim zemljama regiona dala primer za ono što Brisel od kandidata za pristupanje otvoreno i odlučno traži, a to je razotkrivanje slučajeva korupcije i pronevera na visokom nivou, uključujući i političku elitu.
Kosorova insistira na tome da iz Brisela nikada nije bilo zahteva da se procesuiraju visoki zvaničnici već da je reč o rezultatima rada državnog tužilaštva.
Background U Županijskom sudu u Zagrebu 16. aprila 2012. počelo je suđenje bivšem premijeru Hrvatske Ivi Sanaderu i donedavno vladajućoj Hrvatskoj demokratskoj zajednici (HDZ) u jednoj od najvećih korupcijskih afera u zemlji, "Fimi-media". Na optuženičkoj klupi prvi put se našla i jedna politička stranka, trenutno najveća opoziciona u Hrvatskoj.
Sanader i HDZ terete se da su zajedno s još devet fizičkih i pravnih osoba iz državnih firmi i insitutucija od 2003. do 2009. izvukli oko 10 miliona evra preko privatne marketinške agencije Fimi-media. Oko 4 miliona evra navodno je završilo u crnom fondu HDZ-a, a, prema optužnici, oko dva miliona kod Sanadera.
Osim Sanadera i HDZ-a, optuženi su i bivši funkcioneri te stranke - portparol Ratko Maček, bivši blagajnik Mladen Barišić i blagajnica Branka Pavošević, kao i vlasnica privatne firme "Fimi-media", po kojoj je slučaj i dobio ime, Nevenka Jurak.
Bivši premijer tereti se u još nekoliko slučajeva za korupciju. Protiv Sanadera su u toku suđenje u slučajevima Hypo banka i Ina-MOL, a optužnica je podignuta i u slučaju HEP-Dioki. Početkom septembra je protiv njega podignuta peta optužnica i to zbog malverzacija oko prodaje jedne poslovne zgrade u Zagrebu hrvatskoj vladi.
"Nikada iz Evropske komisije nije stigao nikakav nalog niti preporuka da se procesuira bilo ko. Apsolutno ne. Ono što su oni tražili jeste da se nastavi procesuiranje ratnih zločina bez obzira na ime o prezime", rekla je ona i dodala da je Brisel tražio dokaze da Hrvatska u punom smislu funkcioniše kao pravna država.
Ona je istakla da je, kada je reč o Sanaderu, to bila odluka državnog tužilaštva čije su istrage "dovele do toga trenutka". Kosorova je rekla da je vlada samo stvorila okvir za borbu protiv korupcije, ali da se nije mešala u odluke pravosuđa.
"Mi smo stvorili politički prostor i zakonodavni okvir i slali čvrste i nedvosmislene poruke... Ali nije vlada, nisam ja progonila nikoga niti davala naloge državnom tužilaštvu da nekog procesuira ili hapsi", rekla je ona i dodala da nije bilo nikakvih tajnih dogovora već da je pravna država počela da funkcioniše.
Bivša premijerka je rekla da je izvršna vlast, kada se upustila u borbu protiv korupcije, bila na unutrašnjem planu izložena određenim pritiscima, poput "sofisticiranih pretnji i ucena".
Kosorova je rekla da nezavisnost pravosuđa dokazuje i to što se HDZ-u sudi kao pravnom licu za korupciju u vreme Sanaderove vlade.
Hrvatski laburisti: Korupcija i te kako prisutna
Drugačije viđenje rezultata borbe protiv korupcije u Hrvatskoj i slučaja Sanader imaju, međutim, predstavnici dela opozicije i civilnog društva.
Predsednik Odbora za informisanje, informatizaciju i medije Sabora i poslanik Hrvatskih laburista - Stranke rada Branko Vukšić smatra da se Hrvatska nije istinski obračunala sa korupcijom, a da je suđenje Sanaderu posledica unutarstranačkih previranja i spoljnih pritisaka.
Vukšić, čija je stranka socijalnog i levičarskog opredeljenja, ukazao je da su Sanaderovi saradnici i dalje u vrhu vlasti. "Vrlo je zanimljivo to kako kolege koje su radile s njim, koje su mu držale vreću i lestve, i dan danas učestvuju u hrvatskom Saboru i vrhu stranke", rekao je on. On je dodao da su mediji još 2004. pokrenuli pitanje o tome kojim je sredstvima Sanader kupio vilu, ali da državno tužilaštvo nije reagovalo.
Vukšić, čija je stranka sa 7,68% osvojenih glasova bila treća na izborima u decembru 2011. i ima šest poslanika u parlamentu, ocenio je da istinska borba protiv korupcije nije počela u Hrvatskoj, kao i da je sadašnja vlast to pitanje potisnula u drugi plan.
"Korupcija je na delu. S korupcijom se Hrvatska nije obračunala niti mislim da ima petlje", rekao je poslanik Hrvatskih laburista.
On je dodao da je na delu politička korupcija navodeći da se "dele se fotelje svojima". "Jos uvek je najbolje svedočanastvo partijska knjižica bez obzira na partiju", rekao je on novinarima srpskih medija.
Mišljenje izvršne direktorke Transparensi internešenala Hrvatska (Transparency International) Saše Šegrt je da je borba protiv korpucije u Hrvatskoj dobila najveći zamah zbog pridruživanja EU. "Mi nismo stekli utisak da je to bila nekakva unutrašnja želja prošle vlasti nego se jednostavno to dešavalo pod pritiscima", rekla je ona.
Saša Šegrt je navela da je u vreme dok je Sanader bio premijer borba protiv korupcije bila više deklarativna, a da su stvari počele da se menjaju sa dolaskom Kosorove. "Po nama, opet najviše zato što su nastali nekakvi frakcijski obračuni unutar vlasti i zbog nekakvog disbalansa", rekla je Šegrtova.
Ukazala je i na problem da neki poverljivi dokumenti iz istražnih postupaka dospevaju u medije, iako bi treblao da budu tajni, ocenivši da nekima očigledno odgovara da se ti dokumenti pojave u javnosti. Iako državno tužilaštvo to negira, prema njenim rečima, ima novinara koji tvrde da dobijaju informacije iz te institucije.
Organizacije civilnog društva žele da u Hrvatskoj bude uspostavljen takav sistem koji će omogućiti da se u donošenje zakona i odluka uključe i drugi i da to ne zavisi samo od toga ko je na vlasti. U tom smislu neka ministarstva su sada više a neka manje otvorena, ali nema opšteg pristupa vlade u prilog tome.
Saša Šegrt je ocenila da će po ulasku Hrvatske u EU 1. jula 2013. oslabiti pritisci da se ostvare konkretni pomaci i da je za novinare i nevladine organizacije najdragocenije razdoblje pre pristupanja. "Ako imamo bilo kakve preporuke kolegama u regionu, to je da pokušaju da zajednički deluju i što ranije se udruže", rekla je ona.
Sporni akcioni plan
Strategija suzbijanja korupcije doneta je u Hrvatskoj 2008, a predviđa unapređenje pravnog i institucionalnog okvira za borbu protiv korupcije i jačanje poverenja građana u institucije i afirmiše princip nulte tolerancije za korupciju. Od donošenja Strategije doneta su dva akciona plana, 2008. i 2010. U pripremi je novi akcioni plan koji je prošao postupak javne rasprave, ali čije donošenje kritikuju organizacije civilnog društva.
Saša Šegrt iz Transparensi internešenal Hrvatska je ocenila da je Strategija vrlo načelna, da se ne odnosi na određen vremenski period, a da novi akcioni plan nije pripremljen na transparentan način. Navela je da nije jasno ko je pripremio taj plan, da u njegovu izradu nije bio uključen Transparensi, kao i da Nacionalni savet za praćenje sprovođenja mera za borbu protiv korupcije, odnosno tog plana, nije bio obavešten o njegovoj izradi i objavljivanju.
Nevladine organizacije GONG i Transparensi Hrvatska dale su zajednički komentar na taj plan uz ocenu da ne vredi da se ispravlja već da treba doneti novi plan. Akcioni plan, navela je Saša Šegrt, ne sadrži analizu stanja, rizike od korupcije niti ima jasne indikatore za neku oblast.
Načelnica Sektora za suzbijanje korupcije Ministarstva pravosuda Željka Burić je rekla da je težište akcionog plana više na preventivi i da podrazumeva mere poput objavljivanja registara na internetu i baza podatka kako bi, na primer, postojao uvid u to šta je potrebno za neku dozvolu.
Civilno društvo smatra da bi bilo dobri pripremiti i novu strategiju za borbu protiv korupcije, rekla je Šegrtova dok je Burićeva navela da je namera da se sledeće godine donese nova strategija sa novim rešenjima o zašititi uzbunjivača.
U Hrvatskoj je bilo slučajeva uzbunjivača, odnos medija je prema njima korektan, ali se često presude u njihovu korist uopšte ne sprovode, rekli su sagovornici u Zagrebu.
Nevladine organizacije smatraju i da je potrebno da postoji trajan registar donatora političkih stranaka koji se može pretraživati kako bi se mogao steći uvid u povezanost donatora i stranaka. Takav registar sada ne postoji. Podaci o donatorima dostupni su na internet stranicama stranaka ali ih one mogu povući.
Autor: Maja Poznatov
Foto: sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
