EU nema "čvrstu pravnu tekovinu" u oblasti bezbednosti, ali očekuje od budućih članica da poštuju određene principe, smernice i preporuke, rekao je 6. decembra šef delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer (Vincent Degert) na skupu o reformama u sektoru bezbednosti. Ti principi se pre svega odnose na kontrolu bezbednosnog sektora i poštovanje ljudskih prava i vladavinu prava. Dežer je istakao važnost jasnih procedura i linija komande u bezbednosnim agencijama, uz ocenu da je u Srbiji potrebno osnažiti nadzornu ulogu parlamenta u oblasti bezbednosti. Na skupu je ukazano da je uspostavljen zakonodavni okvir ali da neka pitanja poput privatnog obezbeđenja još nisu regulisana zakonom, a neka zakonska rešenja su zastarela.
Na početku dvodnevnog skupa o reformama u sektoru bezbednosti, Dežer je rekao da je za pravilno funkcionisanje sektora bezbednosti ključan princip podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, kao i da je važno obezbediti funkcionalno pravosuđe i vladavinu prava. "Svaka institucija mora da radi posao za koji je nadležna i ako to ne čini mora da se utvrdi u čemu su propusti", kazao je Dežer na konferenciji koju je organizovao Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP).
Šef delegacije EU pozdravio je rad skupštinskog odbora za bezbednost i dodao da on mora da ima "proaktivnu ulogu" pored redovnih podnošenja izveštaja bezbednosnih agencija. Dežer je ocenio i da je potrebno osnažiti kapacitete parlamenta u nadzoru bezbednosti i obezbediti mu stručnu pomoć i sredstva.
On je rekao i da "postoje sumnje" u pogledu nekih praksi koje proističu iz određenih prerogativa bezbednosnih agencija i kao primer naveo mere specijalne istrage. "Smatramo da to treba revidirati i uskladiti sa standardima EU", rekao je Dežer i dodao da policija i pravosuđe treba da imaju glavnu ulogu u krivičnim istragama.
Šef delegacije EU je ukazao na značaj zaštite prava građana i ocenio da se 14 preporuka koje su predstavili zaštitnik građana Saša Janković i poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić mogu usvojiti u predloženom obliku.
Prema njegovim rečima, EU čeka da vidi kakve će promene biti izvršene na osnovu mišljenja Ustavnog suda o zakonu koji se odnosi na telekomunikacije i službe bezbednosti. Ustavni sud je 19. aprila 2012. utvrdio da nisu u saglasnosti sa Ustavom odredbe Zakona o Vojnoobaveštajnoj agenciji (VBA), kojima je VBA ovlašćena da od telekomunikacionih operatora pribavlja podatke o korisnicima i obavljenoj komunikaciji.
Bezbednost deo pregovora o članstvu
Dežer je dodao da EU nema "čvrstu pravnu tekovinu" u oblasti bezbednosti, ocenivši da u Uniji ima onoliko organizacija bezbednosti koliko i članica. Prema njegovim rečima, postoji takozvana "meka pravna tekovina" koja se sastoji od principa, smernica i preporuka koje buduće članice treba da ispune.
Ti principi se pre svega odnose na kontrolu bezbednosnog sektora uključujući parlamentarni nadozor, zaštitu podataka građana i delovanje uz poštovanje demokratskih principa, ljudski prava i vladavine prava.
U tom smislu, u pregovorima o članstvu biće reči i o sektoru bezbednosti i to u poglavljima 24 i 31, rekao je Dežer i dodao da će EU pažljivo pratiti napredak i na tom planu.
On je dodao da Srbija kao suverena država ima prava da odluči kakv će reformisati neki sektor ali da one, sa aspekta integracija, moraju biti u skladu sa ključnim vrednostima.
Direktorka BCBP Sonja Stojanović Gajić je najavila da će grupa nevladinih organizacija formirati mrežu za praćenje pregovora o članstvu u poglavljivma koji se odnose na bezbednost.
Problem dosledna primena zakona
Dežer je rekao da EU želi efikasnu primenu i dosledne rezultate u reformama i kada je reč o oblasti bezbednosti, ocenivši da je zakonodavni okvir u Srbiji uspostavljen ali da se postavlja pitanje primene.
Na otvaranju skup, Sonja Stojanović Gajić je rekla da je u oblasti bezbednosti uspostavljen zakonodavni i institucionalni okvir, sa izuzetkom nekih "sivih zona". Kako je navela, reč je o pitanjima koje još nisu zakonski uređene poput privatnog obzbeđenja i zastarelosti nekih zakona.
Ona je rekla da vojska i pollicija uživaju ugled i poverenje među građanima, ali da nisu "prva adresa" kada su u pitanju lična bezbednost i bezbednost porodice. Pitanje lične bezbednosti još nije tema u Srbiji, dodala je direktorka BCBP-a.
Profesor pravnog fakulteta Univerizteta Union i član Upravnog odbora BCBP-a Bogoljub Milosavljević je rekao da uvek postoje pokušaji "privezivanja" bezbednosnih strukutra za neki režima. On je ocenio da pripadnici tog sektora treba da budu "građani u uniformi" a ne da dobijaju enormne beneficije i na taj način da budu vezani za vlast.
Milosavljević je rekao da su veće šanse da na bezbednosne strukture utiču političke stranke ako je sistem previše centralizovan.
On je dodao da socijalna struktura sektora treba da odražava strukturu društva i ocenio da uključivanje pripadnika manjinskih zajednica predstavlja izazov i u svetu. To je krajnje ozbiljno pitanja, rekao je on i dodao se pripadnici bezbednosnih službi iz redova manjina posmatraju kao nepozudani, dok ih odbacuje i njihova zajednica.
EurActiv Srbija
EU traži veću ulogu parlamenta u kontroli bezbednosnih službi 
