Članstvom u Evropskom ekonomskom prostoru (EEP) umesto u EU Srbija bi ostala van odlučivanja o politikama ili ključnim infrastrukturnim projektima, navode stručnjaci i zvaničnici za evropske integracije, dok pristalice te ideje tvrde da bi to bilo dobro rešenje s obzirom na krizu u Uniji i teškoće Srbije u pridruživanju. U raspravi, održanoj 1. aprila, polemika se vodila i oko značaja sredstava koje Srbija dobija od EU, zahtevnog usklađivanja sa standardima u oblasti životne sredine i evropskim integracijama kao vrsti spoljnog pritiska koji zemlju primorava na reforme.

U raspravi "Nova dilema: evrointegracije Srbije, EU ili EEP?" koju je organizovala Grupa za razvojne politike uz podršku Evropskog fonda za Balkan, direktor Kancelarije za evropske integracije Milan Pajević rekao je da ništa ne može da se poredi sa suštinom i smislom evropskih integrcija i da je potrebno utvrditi zašto se uopšte pominju alternative i u čijem je interesu da se integracije izbegavaju.

"Moje je glavno pitanje zašto mi tražimo alternative evropskim integracijama, koji su motivi, zašto smo došli do te situacije", rekao je on i dodao da je "malom ali vrlo moćnom delu" ne odgovara da se zemlja reformiše i urede institucije.

Dodao je da Evropski ekonomski prostor ne pokriva više važnih politika EU, poput poljoprivrede, trgovine, carine, spoljne i odbrambene i monetarne politike.

EEP takođe ne podrazumeva pomoć i podršku kroz fondove, već je potrebno da je zemlja već dovoljno razvijena i uređena da bi ušla u taj prostor, dok EU pruža pomoć koja će se značajno uvećati sa ulaskom zemlje u Uniju, dodao je Pajević.

S druge strane, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Boris Begović je kao argument naveo da članice EEP ne uplaćuju ništa u budžet EU, iako postoji određeni mehanizam za finansiranje projekata u manje razvijenim zemljama, ali da je malo verovatno da bi Srbija uplaćivala u taj fond. On je dodao da zemlje slične Srbiji ne mogu da računaju na više od 1,76% BDP iz budžeta EU.

Begović je rekao da integraciju u Evropski ekonomski prostor smatra poželjnom alternativom političkom članstvu u EU. Kao razloge je naveo usporavanje i zamor od proširenja u EU, ozbiljnu ekonomsku krizu koja povlači i institucionalnu krizu Unije i neizvesnost kako će Unija izgledati kada dođe vreme da joj Srbija pristupi.

Prema njegovim rečima, članstvo u Evropskom ekonomskom prostoru podrazumevalo bi integraciju u jedinstveno tržište, uz uspostavljanje carinske unije sa EU, obavezujuću institucionalnu reformu vezanu za tržište i pristupanje Šengenu.

On je dodao da proces pridruživanja EU predstavlja podsticaj vlastima za reforme, odnosno vrstu spoljnog pritiska, dok bi se kroz članstvo u Evropskom ekonomskom prostoru pod pritiskom slobodnog tržišta stvorila nova poslovna elita koja bi od političke elite tražila institucioanlne reforme. To je, kako je ocenio, održiv interni mehanizam za razliku od spoljnog.

Delević: Uslovi bi postojali i za EEP

Predsednica skupštinskog Odbora za evropske integracije Milica Delević je rekla da bi zemlja ušla u EEP mora biti članica ili Evropskog udruženja za slobodnu trgovinu (EFTA) ili EU a da za pristupanje EEP mora postojati saglasnost Unije i njenih 27 članica.

"Ako se ulazi u taj proces, koliko je verovatno da će se članice EU saglasiti sa učešćem u onom što definišemo kao korist bez onoga što su postavile kao uslov u procesu proširenju", rekla je ona.

Delević je rekla i da je pitanje da li bi Srbija mogla da uđe u EEP bez razmatranja pitanja Kosova jer se to članstvo odnosi na protok roba, ljudi i kapitala.

Kako je istakla, suštinsko pitanje je učešće Srbije u odlučivanju u EU, odnosno "mesto za stolom".

"Sušitnsko najvažnije pitanje je mesto za stolom", rekla je ona i dodala da bi se bez članstva u EU Srbija našla u položaju da zemlje u okruženju koje su članice Unije odlučuju o tržištu ili infrastrukturnim projektima, ali ne i ona.

Begović je rekao da je pitanje koliki bi uticaj Srbija imala na politike u EU, kao i koje bi vrednosti i politike branila.

Boško Mijatović iz Centra za liberalno-demokratske studije je rekao da mora postojati plan B, ako se Srbiji postave zahtevi za članstvo koja ona ne može da prihvati i naveo da postoje različiti mehanizmi za saradnju sa EU, poput odnosa Turske i EU koje imaju carinsku uniju ili članstva u EEP.

Ambasador Švajcarske u Srbiji Žan-Danijel Ruh (Jean-Daniel Ruch) rekao je da su odnosi Švajcarske i EU jedinstveni, da se teško njihov primer može primeniti drugde jer su vrlo intenzivni, što je i omogućilo da se urede bilateralnim sporazumima.

Istakao je da je bez obzira na način povezivanja sa EU suština u strukturnim reformama. "Ma kakva opcija da se izabere ili razmatra, suština se ne menja a to su strukturne reforme", rekao je on i dodao da su te reforme potrebne i ako Srbija želi da se uključi na evropskog jedinstveno tržište.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Medija centar Beograd

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Većina građana za reforme, ali podrška EU u padu
  
• 

  Vesti

  : U pregovorima sa EU nema mesta za obećanja
  
• 

  Vesti

  : Akcioni plan: nastavak reformi i dijaloga s Prištinom
  
• 

  Vesti

  : Opada podrška građana ulasku u EU