Zašto je EU dopustila da zemlje poput Grčke i Španije dođu na ivicu bankrota? Da li to isto čeka Srbiju? Da li je za ulazak u EU potrebna gej parada, zanimalo je srednjoškolce iz više gradova Srbije na tribini EU info centra, održanoj 9. maja povodom Dana Evrope. Na pitanja srednjoškolaca odgovarali su šef Delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer i potpredsednica Vlade Srbije za evropske integracije Suzana Grubješić. Glavne teme bile su koristi koje bi imala Srbija od priključivanja Evropskoj uniji, teške ekonomske prilike, ljudska prava, Kosovo, prava LGBT populacije, kao i ekologija.
Pre početka debate, Suzana Grubješić i Dežer su objasnili važnost pridruživanja Srbije EU i sam proces. "Osnovna ideja Evropske unije je jedinstvo različitosti. EU je mirovni projekat uprkos ekonomskoj krizi. Srbija je pocela proces priklučivanja EU započela još 2000. godine i na tome aktivno radi. Mi trčimo maratonsku trku. U EU ne može ući samo Beograd, već cela Srbija", rekla je Grubješićeva.
Ona je dodala i da se krajem juna očekuje datum o početku pregovora sa EU. "Nama nije toliko potrebna pomoć, koliko su nam potrebni investitori, kako bi se otvorila nova radna mesta i zaposlila kvalifikovana radna snaga. Unapred ne znamo koliko će proces priključenja EU trajati, ali ako kao uzor uzmemo susednu Hrvatsku, možemo reći da je u pitanju period izmedu 5 i 8 godina", istakla je Suzana Grubješić.
Dežer je objasnio kako EU utiče na zemlje članice i rekao da je sloboda izražavanja i kritika same Unije jako važna.
"Evropa nije raj. Ona je slobodan izbor. Građani Srbije će morati da odluče da li žele da se pridruže EU... Sasvim je u redu primiti kritiku, jer mi radimo za građane", rekao je Dežer i dodao da se teži jedinstvu svih zemalja članica.
Učenici drugih razreda srednjih škola iz Jagodine, Leskovca, Užica, Grocke, Pančeva, Bora, Kruševca i Loznice aktivno su učestvovali u tribini i pokretali problematična pitanja koja se tiču budućnosti mladih u Srbiji.
Mlade je zanimalo zašto je EU dopustila da zemlje poput Grčke i Španije dodu na ivicu bankrota i da li to isto čeka Srbiju.
"Nije se reagovalo na vreme, banke su davale novac bez ikakvih garancija, a dugovi su samo rasli. Grčka mora da poboljša preduzetništvo i pažljivije upravlja raspoloživim sredstvima", rekao je Dežer.
On je dodao da će Srbija svakako imati ista prava kao i ostale članice EU, ali da prethodno mora da prođe kroz proces provere usklađenosti sa standardima EU.
Na isto pitanje Suzana Grubješić se osvrnula na iskustva zemalja u regionu.
"Ako se ne primenjuju zakoni koji su evropskog standarda, to onda ostaje mrtvo slovo na papiru. Veliki problem su crne ekološke tačke i poljoprivreda, što se mora usaglasiti sa standardima EU. Nećemo usvajati zakone kao bugarski parlament, na engleskom jeziku i bez čitanja, nego ćemo pažljivo čitati ono što usvajamo", rekla je ona.
Kada su u pitanju rizici, kao i to šta će Srbija dobiti i izgubiti ulaskom u EU, Dežer je imao jasan stav.
"Ne vidim razlog zašto Srbija ne bi bila uspešna u EU. Ako zaista nešto želite, rešićete sve što pokrenete. Moram priznati da se ulaskom u Uniju gubi deo nacionalne suverenosti, jer postajete deo jedne unije, što nije moguće izbeći. Postoji mit da će se izgubiti srpska tradicija i rakija, što nikako nije tacno", kaze Dežer.
Mladi su burno reagovali i kada je postavljeno pitanje o tome da li je gej parada ono što znači ulazak u Uniju, na šta je Dežer rekao da "EU insistira na jednakosti i argumentovanim debatama".
"Zašto bi neko ko je drugačijeg opredeljenja od nas morao da se sakriva? Šokiraju me podaci da mladi homoseksualnog opredeljenja nisu prihvaćeni i često budu odbačeni od strane porodice, a ponekad počine i samoubistvo", rekao je on.
Autor: Nemanja Rašić, stažista Euraktiva i student Fakulteta političkih nauka
EurActiv Srbija
Mlade zanimaju goruće teme u EU i Srbiji 
