Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Srbija očekuje jasan i precizan odgovor od EU
|
|
|
|
Objavljeno : 05.06.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Srbija očekuje jasan i precizan odgovor 28. juna od Evropske unije prilikom odlučivanja o datumu za početak pristupnih pregovora, istakla je potpredsednica Vlade Srbije Suzana Grubješić na konferenciji o odnosima Srbije i EU održanoj 5. juna u Beogradu. Na skupu je ocenjeno i da Savet EU 28. juna neće doneti lako odluku, da bi Nemačka s obzirom na izbore na jesen mogla da odloži tu odluku, kao i da bi uklanjanje barikada na Ibru poslalo pozitivan signal nemačkom Bundestagu. Pojedini učesnici skupa su ukazali i na problem uključivanja srpskih kadrova u kosovske institucije po primeni briselskog sporazuma a ocenjeno je i da je sa ekonomskog aspekta, i pored krize, integracija u EU najbolja opcija sa ekonomskog aspekta za Srbiju.
Na međunarodnoj konferenciji "Srbija i Evropska unija - Nova prilika?" Suzana Grubješić izjavila je da Srbija od Evropske unije očekuje "jasan i precizan" odgovor 28. juna kada se bude odlučivalo o tome da li će Srbija dobiti datum za početak pristupnih pregovora.
Ona je rekla da ne može da govori o tome šta će učiniti Evropski savet 28. juna, ali da Vlada Srbije čini sve što je u njenoj moći da Srbija tog dana dobije datum za početak pristupnih pregovora. "Svako dodatno uslovljavanje i oduglovlačenje ne doprinosi evropskim integracijama i reformama u Srbiji", rekla je ona na skupu u beogradskom hotelu Metropol koju su organizovali Centar za spoljnu politiku i Fondacija Fridrih Ebert.
Evropska unija će 28. juna doneti odluku o tome da li će Srbiji dodeliti datum za početak pristupnih pregovora, a početak primene briselskog sporazuma je jedan od uslova za dobijanje datuma.
Poslanik u Evropskom parlamentu i član grupe socijaldemokrata Knut Flekenštajn (Fleckenstein) ocenio je da je Srbija je ispunila uslov za dobijanje datuma za početak pregovora kada je reč o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.
On je naveo da socijalisti i socijaldemokrate u Evropskom parlamentu podržavaju predlog Evropske komisije da se otvore pregovori sa Srbijom i izrazio očekivanje da će Savet EU 28. juna doneti istu odluku.
Flekeštaj je, međutim, rekao da postoji mogućnost da bi Nemačka pred predstojeće izbore mogla da odloži odluku o otvaranju pregovora sa Srbijom. "Uoči izbora za Bundestag u septembru, stranka na vlasti bi mogla da odloži odluku o datumu za Srbiju, ali se nadam da se to neće desiti", rekao je Flekenštajn.
Zamenik šefa Delegacije EU u Srbiji Adriano Martins ocenio je da Savet EU 28. juna neće lako doneti odluku o dodeljivanju datuma za početak pregovora sa Srbijom. On je istakao da su reforme u Srbiji bitne kako bi se EU i građani zemalja članica pred donošenje te odluke uverili da je napredak Srbije kredibilan.
Martins je naglasio da "ni za koga nije dobro da se veštački skraćuje pretpristupni period Srbije" i da što pre treba sprovesti reforme. "Srbija izdvaja tri puta veći nivo subvencija za javni sektor nego što je prosek EU. Novac se troši na subvencije umesto da se stroši na ekonomski rast zemlje", rekao je on.
On je rekao da pregovori nisu lobiranje već sagledavanje i rešavanje nedostataka koje zemlja ima.
Kirbi: Primena sporazuma s Prištinom ključna
Američki ambasador Majkl Kirbi je rekao da SAD očekuju da Srbija primeni biselski spoprazum kako bi mogle da ohrabre svoje evropske partnere da Srbiji dodele datum pristupnih pregovora.
"Proces približavanja EU je složen i potrebno je da to razumeju i građani Srbije", rekao je Kirbi i dodao da u EU postoji očekivanje da Srbija ono što kaže i uradi i da sporazum sa Prištinom ne ostane samo mrtvo slovo na papiru.
U Briselu su 5. juna nastavljeni pregovori stručnjaka Beograda i Prištine o policiji i sudstvu u cilju primene sporazuma o normalizaciji odnosa dve strane, a kako su agenciji Beta preneli diplomatski izvori, 6. juna u Briselu treba da se u više radnih grupa nastave pregovori o primeni sporazuma u političkoj ravni.
Zamenica direktora nemačke nevladine organizacije Asocijacija za jugoistočnu Evropu Johana Dajmel je ocenila da bi uklanjanje barikade na mostu na Ibru poslalo pozitivan signal nemačkom parlamentu i javnosti da podrže zahtev Srbije da dobije datum za početak pristupnih pregovora sa EU.
Na skupu o odnosima Srbije i EU u Beogradu Dajmel je rekla i da je sporno to što Srbi na severu Kosova i dalje imaju svoje neformalne punktove što je u suprotnosti sa sporazumom o zajedničkom upravljanju prelazima.
"Nemačka ima svoj kontigent vojnika na Kosovu i to košta mnogo novca poreske obveznike", rekla je ona i dodala da Nemačka želi da se situacija na Kosovu stabilizuje i da što pre povuče svoje trupe.
Navodeći da govori u ime svoje nevladine organizacije, a ne u ime nemačke vlade, ona je rekla i da će Bundestag čekati do poslednjeg momenta da odluči o tome da li će podržati zahtev Srbije da dobije datum za početak pristupnih pregovora.
U Nemačkoj, kako je navela, još postoji skepticizam u vezi sa spremnošću Srbije da primeni sporazum sa Prištinom i to je posledica ranijih iskustava, pa se zato veruje da je potreban pritisak kako bi Srbija preuzete obaveze sprovela u praksi.
Problem integracije Srba na Kosovu
Bivši državni sekretar za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović ocenio je da će Srbija teško uspeti da u kratkom roku sprovede briselski sporazum Beograda i Prištine. "Neki manji koraci se mogu očekivati u junu, ali velikih pomaka (u primeni sporazuma) neće biti", rekao je on novinarima u pauzi međunarodne konferencije "Srbija i Evropska unija - Nova prilika?".
Ivanović smatra da Srbija može da počne da zatvara pojedine kancelarije na Kosovu i Metohiji, ali da će teško ubediti ljude koji su do juče kosovsku stranu doživljavali kao neprijateljsku, da sada treba da rade za nju. On smatra da ni sudije, ni policajci koje je do sada plaćala država Srbija neće hteti da se odreknu tih svojih primanja.
Na isti problem ali sa stanovišta kosovskih institucija je ukazao i izvršni direktor Kosovskog instituta za politička istraživanja i razvoj Iljir Deda. On je ocenio da je sporazum Beograda i Prištine o normalizaciji odnosa loš, jer ostavlja mnogo nedorečenosti i stvara opasnost da jedan deo Srba zbog njega napusti domove na Kosovu.
Deda je rekao da 21.000 Srba na Kosovu radi u državnoj administraciji koju plaća država Srbija i upitao šta će se desiti sa tim ljudima kada počne primena briselskog sporazuma. Kako je naveo, Kosovo ne može da primi sve te ljude u svoju administraciju i da ih plaća, jer u sadašnjoj situaciji ne može da prihvati više od 3.000 do 4.000 novih službenika.
"Ko će biti odgovoran ako u septembru trećina Srba napusti Kosovo", rekao je Deda i dodao da bi eventualni odlazak tih ljudi jasno pokazao da se ne radi ni o kakvoj normalizaciji odnosa Srbije i Kosova.
Prištinski analitičar je izjavio da očekuje da u narednih godinu dana Albanci u zapadnoj Makedoniji osnuju svoju zajednicu opština, jer su, kako je naveo, nezadovoljni radom premijera te zemlje. Upitan da li bi se model zajednice srpskih opština na Kosovu predviđen sporazumom Beograda i Prištine mogao primeniti i na jugu Srbije u opštinama u kojima su Albanci većina, Deda je rekao da ne veruje da je to moguće.
EUkao najbolja opcija iz ekonomskog ugla
Upitana da li je Srbija spremna da plati ekonomsku cenu ulaska u EU koja je u krizi, Suzana Grubješić je na skupu rekla da je Srbija svesna krize u EU, ali da veruje da će ona biti prevaziđena i da će se pozitivni efekti izlaska iz krize "preliti" i na susedne zemlje, među kojima je i Srbija. Ona je rekla da će Srbija sagledati i iskustva Hrvatske koja će 1. jula postati nova članica EU.
"Kriza je ogolila srpsku ekonomiju", rekla je Suzana Grubješić i dodala da se pokazalo da Srbije nije lider u regionu u ekonomiji iako verovatno ima potencijala da to postane.
Bivši ambasador SFRJ u Briselu Mihailo Crnobrnja istakao je da je ukupan izvoz Srbije u zemlje Azije, Afrike i Amerike manji od izvoza u Italiju čime je ilustrovao svoj stav da je članstvo u EU najbolje rešenje za Srbiju, uprkos svim problemima.
"Stanje u Srbiji i u EU danas je lošije nego pre par godina, ali je ulazak u EU i dalje najbolja alternativa", rekao je Crnobrnja.
Crnobrnja, profesor na privatnom Univerzitetu FEFA u Beogradu, rekao je i da je izvoz Srbije u Kinu samo 1,6 miliona dolara, a da je uvoz daleko veći i da Srbija ne može svoje strateško partnerstvo s Kinom graditi isključivo na uvozu iz te zemlje.
"Ukupan izvoz Srbije u azijske, afričke zemlje i države Latinske i Severne Amerike je manji od našeg izvoza u Italiju i to za 100 miliona dolara, rekao je Crnobrnja koji je 1989. bio ambasador SFRJ u tadašnjoj Evropskoj ekonomskoj zajednici.
Izvor: Beta i EurActiv.rs
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
