Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Fiskalni savet predlaže solidarni porez
|
|
|
|
Objavljeno : 04.07.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Fiskalni savet Srbije predložio je da se 2014. godine uvede privremeni solidarni porez na plate u javnom sektoru i penzije veće od prosečnih da bi se zaustavio rast javnog duga. U Savetu smatraju da bi taj porez mogao da bude jedno od rešenja za smanjenje deficta, jer kontrola rasta plata i penzija u narednoj godini neće biti dovoljna. Takođe se uvođenje solidarnog poreza ocenjuje kao pravična mera, s obzirom da su plate u javnom sektoru 25% veće nego u privatnom i da uz to postoji sigurnost radnog mesta. Fiskalni savet je istakao i da je javni dug u u prethodna tri kvartala porastao za 3,5 milijardi evra i da sada iznosi 62% BDP.
"Uvođenje solidarnog poreza bi donelo 0,6% ustede bruto domaćeg proizvoda (BDP) i sa nekim dodatnim drugim uštedama bi obezbedilo potrebno smanjenje deficita u sledećoj godini i zaustavljanje rasta javnog duga", rekao je predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović 4. jula na konferenciji za novinare.
Uvođenje privremenog solidarnog poreza na plate u javnom sektoru i penzije veće od prosečnih moglo bi da bude jedno od rešenja za smanjenje deficta jer, kako je je naveo, kontrola rasta plata i penzija u narednoj godini jeste dobra mera, ali neće biti dovoljna.
Petrović je rekao da bi se oporezovale plate veće od 40.000 dinara i penzije iznad 25.000 dinara.
Kao primer je naveo da zaposleni s platom od 40.000 ne bi imao umanjenje plate, onome ko ima 50.000 dinara porez bi se obračunavao na razliku i bio bi 1.000 dinara, a na platu od 200.000 porez bi bio 16.000 dinara.
Solidarni porez odnosio bi se na sve zaposlene u javnom sektoru, uključujući javna preduzeća, i na nezavisne državne institucije poput Fiskalnog saveta, Narodne banke Srbije, Državne revizorske institucije.
Uvođenje privremenog solidarnog poreza 2014. godine moglo bi da obezbedi oko 0,6% BDP, što je više od polovine neophodnih ušteda u 2014, rekao je Petrović.
Napomenuo je da kontrolisani rast plata i penzija u narednoj godini od 0,5% u aprilu i 1,5% u oktobru, iako dobra mera, obezbeđuje uštede od 1% BDP, ali će izdvajanja za kamate da porastu za oko 0,4% BDP i "poješće" gotovo polovinu ušteda.
Zbog toga je procenjeno da nedostaje još najmanje 1% BDP, odnosno oko 350 miliona evra uštede 2014. godine za održivost javnih finansija, te je uvođenje solidarnog poreza jedno od mogućih rešenja, uz bolju naplatu poreza, koja bi mogla da donese dodatnih 0,2% BDP.
Petrović je istakao da bi solidarni porez trebalo da bude privremena mera, samo za 2014. godinu, ali nije isključio mogućnost potrebe da se se produži i u 2015.
Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov naglasio je da su plate u javnom sektoru 25% veće nego u privatnom i da uz to postoji sigurnost radnog mesta, tako da se uvođenje solidarnog poreza čini kao najpravičnija mera.
Stvarni javni dug Srbije 62% BDP
Predsednik Fiskalnog saveta rekao je da je javni dug u u prethodna tri kvartala porastao za 3,5 milijardi evra i da sada iznosi 62% BDP.
On je istakao da je ta računica tačna jer uključuje i dug lokalne samouprave i urađena je po metodologiji Eurostata.
Petrović je napomenuo da je Ministarstvo finansija preuzelo metodologiju prethodnog sastava tog ministarstva, tako da opet dug izgleda manji nego što stvarno jeste.
Predsednik Saveta je istakao da javni dug jedino može da se sistematski smanji ako se smanjuje deficit, ali je upozorio da junske podatke o deficitu treba tumačiti oprezno.
Kako je naveo Fiskalni savet, po izjavama iz Vlade Srbije, deficit Srbije je u junu bio rekordno nizak - manji od pet milijardi dinara.
"Tačno je da je deficit iznenađujuće nizak, ali prve naše analize pokazuju da je doslo do snažnog rasta prihoda od akciza, i mislimo da je to jednokratno i da se neće produžiti na celu godinu", rekao je Petrović.
Dodao je da je do porasta naplate akciza verovatno došlo zbog velikog uvoza iz Hrvatske i pravljenja zaliha pre no što je ona ušla u EU.
"S druge strane, videli smo da su rashodi za robu i usluge neoubičajeno niski. Po svemu sudeći, deo tih rashoda je gurnut za sledeći mesec, jul", rekao je Petrović.
Dobro što se pregovara sa Svetskom bankom
Petrović je takođe ocenio da je dobro što se pregovara sa Svetskom bankom, jer je to direktno povezano sa restrukturiranjem preduzeća koja državu kostaju 700 miliona do milijardu evra godišnje.
"Svetska banka je dala tu tehničku pomoć, a ako bi došla i sa sredstvima za budžet da se taj program restrukturiranja i ostvari, mislim da bi to bila odlična stvar", rekao je on.
Kako je istakao Petrović, ako bi Vlada Srbije i Svetska banka postigli dogovor, to bi značilo da će neophodni program restrukturiranja preduzeća biti i ostvaren, što je, kako je rekao, "stvarno jedan od temelja za buduće zdravlje javnih finansija".
Predsednik Fiskalnog savet je kazao da jeste neobično da Svetska banka daje kredit za podršku budžetu i za takav program kao što je restruktiranje preduzeća, ako država nema program Međunarodnog monetarnog fonda ili neko pismo da ta institucija smatra da je fiskalna situacija održiva.
"Tako da ja ne znam kakav će biti ishod. Ono što znam je da je Svetska banka stvarno zainteresovana da se ovaj program restrukturiranja ostvari i mi kao Fiskalni savet mislimo da bi to bila jedna od presudih stvari", rekao je Petrović.
On je ocenio da dobro što je Vlada Srbije razradila plan i postavila rok do polovine 2014. za restruktiranje 176 preduzeća koja godinama opterećuju budžet, ali je istakao da to neće biti nimalo bezbolno provesti jer je u njima zaposleno oko 60.000 ljudi.
Izvor: Beta
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
