Ministar finansija i privrede Srbije Mlađan Dinkić izjavio 19. juna da će za finansiranje deficita državnog budžeta do kraja marta sledeće godine biti potrebno svega 500 miliona dolara a da za pribavljanje tog novca ima više alternativa. Predstavljajući predlog rebalansa budžeta, Dinkić je rekao da se prihodna strana neće menjati i da bi neto ušteda u budžetu trebalo da, uz izvesno smanjenje rashoda uglavnom na teret ministarstava, iznosi 37 milijardi dinara. U Vladi nije postignut konsenzus oko prodaje Telekoma Srbije, a donete su odluke o privatizaciji podzemnih rudnika Resavica i davanju Aerodroma Nikola Tesla u Beogradu u dugoročni zakup, saopštio je ministar finansija.
"Bitno se menja raniji plan zaduživanja, jer će nam biti potrebna minimalna sredstva da bismo finasirali budžetski deficit, ne više do 500 miliona dolara do kraja marta, što je mnogo manje nego što se ranije činilo", rekao je on na konferenciji za novinare o merama za stabilizaciju državnog budžeta i reforme javnog sektora.
Na pitanje kako će država doći do potrebnog novca, Dinkić je rekao da postoji više alternativa, ali da će u svakom slučaju Vlada uraditi ono što je najpovoljnije za Srbiji.
On je istakao da je Vlada usaglasila mere za stabilizaciju državnog budžeta, čiji je deo i rebalans budžeta, mere strukturne reforme javnog sektora i strukturne reforme za unapređenje poslovnog okruženja.
Objašnavajući predlog rebalansa budžeta, koji će se pred poslanicima naći 1. jula, Dinkić je rekao da država neće menjati prihodnu stranu jer je privreda već preopterećena i da samo može da smanji državne rashode za oko 50 milijardi dinara.
Promena plana troškova
On je naveo da će neto ušteda u budžetu iznosti 37 milijardi dinara, jer su uvedeni neki novi rashodi.
Prema rečima Dinkića, naviše povećanje u budžetu biće za tranziconi fond (za isplate otpremnina) i iznosiće 3,7 milijardi dinara. Slede davanja za Radio-televiziju Srbije za koju je rebalansom predviđeno 2,4 milijardi dinara.
Rashodi za socijalni zaštitu biće povećani 2,3 milijarde dinara, dok je aktiviranje garancija za Srbijagas povećalo rashode budžeta za 1,8 milijardi dinara, rekao je on.
Dinkić je istakao da je predviđeno da ministarstva smanje troškove za 32 milijarde dinara, ističući da će rashode najviše smanjiti njegovo ministarstvo, dvostruko više od prvog narednog ministarstva. Kako se navodi u merama koje su podeljene novinarima, Ministarstvo finansija i privrede će u ovoj godini troškove smanjiti za 6,1 milijardi dinara, dok je sledeće po smanjenju troškova Ministarstvo poljoprivrede sa 3,3 milijarde dinara.
Najmanja smanjenja budžeta su predviđena za Ministarstvo energetike (900 miliona dinara), Ministarstvo trgovine i telekomunikacija (350 miliona), Ministarastvo građevinarstva (300 miliona) i Ministarstvo kulture i informisanja (258 miliona dinara).
Dinkić je rekao da neće biti zamrzavanja plata i penzija i da će posle 2% aprilskog povećanja, biti još jedno povećanje ove godine od 0,5% a u 2014. biće dodatno od 0,5 u aprilu i od 1% u oktobru. Za veće povećanje, kako je dodao, nema novca.
Bez prodaje Telekoma Srbije
Dinkić je rekao da nije postignut konsenzus u Vladi oko prodaje Telekoma Srbije. "Nije postignut konsenzus i ne kreće se dalje u privatizaciju Telekoma", rekao je on na konferenciji za novinare o merama Vlade Srbije za stabilizaciju drzavnog budžerta i reforme javnog sektora.
Dinkić je rekao da su donete odluke o privatizaciji podzemnih rudnika Resavica i davanju Aerodroma Nikola Tesla u Beogradu u dugoročni zakup. Srpski ministar finansija je najavio da će javni poziv za Resavicu biti objavljen u septembru, a za beogradski aerodrom pročetkom naredne godine.
Prema rečima Dinkića, za aviokompaniju Jat ervejz će biti primenjen drugačiji model, prema kojem bi država ostala većinski vlasnik, a kompanija Etihad iz Ujedinjenih Arpskih Emirata preuzlela upravljanje. "Dobili smo ponudu Etihada i krenuli smo u pregovore", rekao je srpski minisar finansija i privrede.
Dinkić je istakao da je država namerava da se povuče i iz Dunav osigiranja i Čačanske banke, ako dobije ponudu za te dve finasijske institucije.
Prema njegovim rečima, povlačenje države iz Resavice, Jata, Galenike, Arodroma Nikola Tesla, Čačanske banke i Dunav osigiranja je deo strukturnih reformi javnog sektora kojim je predviđeno da se država povuče iz jednog broja javnih preduzeća.
Za farmaceutsku kompaniju Galeniku će, kako je dodao, biti primenjen unapred pripremljen plan restukturiranja koji predviđa i smanjenje troškova i broja radnika.
Taj način restrukturiranja će biti primenjen na 16 preduzeća u restrukturiranju, rekao je Dinkić, dodajući da su to preduzeća koja mogu da obezbede tekuću likvidnost, ali ne mogu da izmiruju ranije obaveze.
Ministar je kazao da je programom mera za reformu javnog sektora predviđeno da do 30. juna naredne godine bude rešen status 179 preduzeća u restrukturiranju koja zapošljavaju 54.000 radnika.
On je najavio da će od ukupno 179 preduzeća u restrukturiranju, čije održavanje godišnje košta 750 miliona evra, do kraja trećeg kvartala ove godine u stečaj otići 27 preduzeća, dok će 66 do kraja godine biti ponuđeno na prodaju.
Za radnike preduzeća koja odu u stečaj odmah ili u slučaju da država ne uspe da ih proda predviđen je socijani program od 300 evra po godini radnog staža, rekao je Dinkić.
Prvo analiza broja zaposlenih u javnom sektoru
Ministar finansija i privrede Srbije je rekao da je doneta odluka da se do kraja septembra napravi analiza o optimalnom broju zaposlenih u javnom sektoru. "Na osnovu te analize biće izvršena racionalizacija javnog sektora, koja će početi od naredne godine", rekao je Dinkić.
Napomenuo je da je rukovođenje tim procesom na sebe preuzela najveća stranka u koaliciji, Srpska napredna stranka.
Prema rečima Dinkića, racionalizacija neće biti završena za jednu godinu, jer će se, kako je pojasnio, u nekim slučajevima broj zaposlenih smanjivati prirodnim putem, tako što se čekati da odu u penziju.
Istakao je da će zakonskim izmenama biti omogućeno i otpuštanje zaposlenih koji ne rade dobro svoj posao.
Prema rečima Dinkića, jedna od mera uvođenja reda u javni sektor je obavezivanje državnih službi i organa dostave podatke o broju zaposlenih, kako bi bio formiran registar zaposlenih u javnom sektoru. "Svi koji ne dostave podatke neće dobiti platu za avgust", rekao je on, navodeći da će država preko registra moć da kontroliše izdatke za prekovremeni rad, bonuse, razne dotacije.
Dinkić je najavio da će od 1. januara naredne godina država početi centralizovanu isplatu zarada u celoj Republici, napominjući da je Hrvatska na tome, posle uvođenja, uštedela 10%.
Kao važan deo strukturnih reformi, on je naveo da će biti izmenjeni Zakon o radu i Zakon o planiranjuu i izgradnji.
Reformom tržišta rada, prema rečicima Dinikića, biće otklonjene prepreke kod zapošljavanja i otpušatanja, a izmenama Zakona o planiranju i izgradni biće pojednostavljene procedure za izdavanje građevinskih dozvola.
Srpski ministar finansija je najavio da od 1. jula kreće kontrola prijava imovine vrednije od 350 miliona dinara, ističući da će kazna za one koji ne prijave biti tri odsto od ukupne neprijavljene imovine.
On je rekao da se rok za prijavu neće pomerati. "Od ovog leta kreće se u unakrsnu kontrolu prihoda i imovine, a prvi će biti kontrolisani oni koji nisu ništa prijavili", istakao je Dinkić.
EurActiv Srbija
Predstavljene mere štednje i plan reforme javnog sektora 
