Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 EHCI: Srpsko zdravstvo i dalje na dnu
|
|
|
|
Objavljeno : 29.11.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Srbija je ove godine ponovo zauzela poslednje mesto po odabranim indikatorima zdravstvenog sistema. Kako se vidi iz Evropskog zdravstvenog potrošačkog indeksa (EHCI) Srbija, iako među siromašnijim zemljama, nema najniža izdvajanja za zdravstvo po stanovniku, ali je zato među najgorima po većini indikatora, a najgora u pogledu ishoda zdravstvene zaštite, što uključuje između ostalog smrtnost od infarkta i raka, smrtnost novorođenčadi, kao i gubitak godina života koji se mogao sprečiti. Autori izveštaja osvrnuli su se na zvanične reakcije koje su prošle godine došle iz Srbije, ali i naveli da su od lekara u Srbiji dobijali i poruke o tome da je situacija još gora jer izveštajem nije obuhvaćen čitav obim korupcije. Najviše bodova - 870 od 1.000 - dobila je Holandija, koja je svake godine među najbolje rangiranima, dok je Srbija zadržala 451. Značajna poruka koju donosi izveštaj je da kvalitet zdravstvenog sistema zavisi više od stava, a manje od novca.
"Kada Srbija, zajedno sa Rumunijom, 'uđe u crveno' u pogledu svih indikatora ishoda, situacija je alarmantna", navodi se u saopštenju za Srbiju.
Srbija i Rumunija su jedine zemlje kojima se u kategoriji "ishodi" svi indikatori ocenjeni negativno. To su smrnost od infarkta, smrtnost novorođenčadi, smrtnost od raka u poređenju sa brojem novoobolelih, broj izgubljenih godina koji se mogao sprečiti, broj MRSA infrkcija, odnosno infekcija rezistentnim stafilokokama, stopa abortusa i depresija.
"Kratkotrajni fokus treba da bude usmeren na održavanje osnovnih funkcija, kao što je niska smrtnost novorođenčadi. Ali čak ni ti kvaliteti ne izgledaju sigurni u današnjoj Srbiji", navodi se u saopštenju za Srbiju.
Autori izveštaja osvrnuli su se i na žestoke reakcije koje su došle iz Srbije nakon što je zemlja pre godinu dana prvi put uvrštena u izveštaj i svrstana na poslednje mesto.
"Zamimljivo je da je bilo i reakcija od organizacija i medicinskih stručnjaka u Srbiji koji su tvrdili da su rezultati za Srbiju naduvani i da EHCI ne uzima dovoljno ozbiljno u obzir korupciju u zdravstvenim sistemima", navodi se u izveštaju, uz napomenu da je jedini indikator korupcije u izveštaju mito, po čemu Srbija jeste loše ocenjena.
Iako u nešto boljem položaju nego po ishodima, Srbija je među najlošijima i u drugim kategorijama pokazatelja, a retki su pokazatelji u kojima je pozitivno ocenjena. To su pre svega zakon zasnovan na pravima pacijenata, dostupnost zvanične liste lekova i potrošnja antibiotika po osobi, pri čemu je kriterijum da potrošnja ne bude preterana.
Pored toga, Srbija je prelaznu ocenu dobila za nešto veći broj indikatora, poput pristupa svom medicinskom dosijeu, pristupu doktorima i čekanju, pokrivenosti stomatološke zaštite, procentu dijaliza van klinika, udelu carskog reza u porođajima pri čemu je kriterijum da taj procenat ne bude isuviše visok, vakcinacije dece, konzumiranja šećera i slično.
Negiranje i moguće lekcije
Srpske institucije izgleda i ove godine umanjuju značaj istraživanja, ali i ukazuju da nisu dobile upit za dostavljanje podataka.
Background EHCI izveštaj objavljuje se od 2005. godine. Sastavljen je kombinacijom javnih statistika, ankera sprovedenih među pacijenata i nezavisnog istraživanja koje sprovodi privatna kompanija sa sedištem u Švedskoj Helt konsjumer pauerhaus (Health Consumer Powerhouse), koja meri efekte zdravstvene zaštite u Evropi i Kanadi.
Istraživanjem su obuhvaćene 34 evropske zemlje.
Osnovni zaključci ovogodišnjeg izveštaja su da se u jeku krize povećava jaz između bogatijih i siromašnijih delova Evrope, da se gledano u celini zdravstvo u Evropi popravlja, kao i da pacijenti, koji imaju sve više prava i sve veću ulogu u zdravstvemo, sistemu, i sami doprinose poboljšanju zdravstvene zaštite.
"Omogućite pristup za pacijente - to je konstruktivan način dza borbu protiv štednje i krize", ističe se u izveštaju.
Tako je za "Politiku" Ministarstvo zdravlja navelo da Institut za javno zdravlje 'Dr Milan Jovanović Batut', kao jedina relevantna institucija za Srbiju, nije ni dobio ni dostavljao podatke u vezi sa ovim izveštajem. Ovaj list prenosi i druge izjave stručnjaka koji smatraju da izveštaj ne pruža pravu sliku srpskog zdravstva.
Kao izvori u Izveštaju se navode međunarodne organizacije poput Svetske zdravstvene organizacije, upitnici za stručnjake, anketiranje pacijenata, ali i podaci od zvaničnih institucija za većinu zemalja.
Ističe se da su, ukoliko nije bilo odgovora zvaničnih institucija, podaci dobijeni iz anketa pacijenata korišćeni oprezno, što znači da ukoliko zvanični podaci ukazuju da zemlja teba da dobije "plus" za određeni pokazatelj, a pacijenti ocene negativno, zemlja dobija srednju ocenu.
Od svih kategorija pokazatelja, najviše bodova nose ishodi, što je kategorija u kojoj Srbija ima sve negativne ocene.
Međutim, osim brojeva i direktnih položaja za Srbiju bi mogle biti od koristi opšte ocene i preporuke.
Ukazuje se, na primer, da rang zemlje zavisi pre svega od organizacione kulture i stavova, a ne od raspolozivog novca.
"Odlike kulture po svoj prilici imaju duoke istorijske korene. Unapređenja velikih korporacija traju nekoliko godina - dok promene u zemlji mogu da potraju i decenijama", navodi se u izveštaju.
Liste čekanja kao mentalno stanje
Jedan od pokazatelja koji zavise od stava je, prema izveštaju, i čekanje na preglede i intervencije. Iako je Srbija po ovom pokazatelju dobila "prelaznu" mada ne i dobru ocenu, ovo je jedna od čestih žalbi pacijenata u Srbiji.
Pre svega, izveštaj ističe da onemogućavanje direktnog pristupa specijalistima, što je slučaj u Srbiji, ne umanjuje listu čekanja, naprotiv.
"Ponavlja se da se liste čekanja beleže pre svega u sistemima koji traže uput za specijalistu, što deluje apsurdno", navodi se u izveštaju.
Pored toga, liste čekanja nemaju veze ni sa novcem, pokazali su podaci prikupljeni za izveštaj. Tako je Švedska ocenjena loše po ovom pokazatelju iako je dosta novca uložila u smanjenje lista čekanja, Nemačka je dobila "prelaznu" ocenu, dok je daleko siromašnija Albanija dobro ocenjena. Ove godine su, kako je navedeno, i pacijenti u anketi potvrdili da nema lista čekanja.
Autori izveštaja zato na ovaj problem gledaju kao na "mentalni problem" kako osoba zaduženih za upravljanje zdravstvenim sektorom, tako i samih stručnjaka.
Zanimljivo "bi bilo razumeti kako se ljudi čija profesija podrazumeva saosećanje, poput dečijih pedijatara, mogu navići da govore pacijentima i njihovim roditeljima da se za devojčicu sa ozbiljnom anoreksijom za pregled čeka više od šest meseci (što je u Švedskoj uobičajeno!)", navodi se u izveštaju.
Autor: S.V.
Foto: Sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
