Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 I dalje nerešeno pitanje Kosova
|
|
|
|
Objavljeno : 10.12.2013. | Ažurirano : 11.12.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Uspostavljanje održivih odnosa sa Kosovom jedan je od glavnih uslova za napredak Srbije ka EU, a za sada je glavno merilo za napredak u ovom procesu sporazum Beograda i Prištine postignut u Briselu. Međutim, učesnici panela "Normalizacija odnosa između Beograda i Prištine u kontekstu evropskih integracija" doveli su u pitanje vrednost tog sporazuma i njegov kapacitet da dovede do uspostavljanja normalnih odnosa Beograda i Prištine. Pored toga, šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport ukazao je da se u javnosti ne govori dovoljno o značaju reformi koje će se tražiti na putu Srbije ka EU.
Predsednik Kosovskog instituta za istraživanje i razvoj politika (KIPRED) Iljir Deda bio je najodlučniji u pogledu toga da takozvani Briselski sporazum, postignut u aprilu 2013. godine, nije "istorijski" kako je ponekad opisivan.
On je čak procenio čak da će sledeće godine izbori biti održani i u Srbiji i na Kosovu, kao i u EU, što će normalizaciju odnosa staviti u zapećak. Kao posledica toga, 2015. godine ponovo će se razgovarati o sporazumima koji su postizani još dok je na posrednik u dijalogu Beograda i Prištine bio Robert Kuper i koji, kako je naveo, imaju "rok trajanja". Tako će se, kako je naveo, opet otvarati iste teme poput automobliskih tablica i telekomunikacija.
"Potrebno je da nove vlade nove koje će biti u Beogradu i Prištini počnu da zatvaraju te teme", rekao je Deda.
Prema njegovim rečima, 2014. godina će biti izgubljena u pogledu uspostavljanja poverenja između Srba i Albanaca – kako između Srba sa severa Kosova i vlasti u Prištini, tako i između Vlade Srbije i Albanaca Preševske doline.
On je izneo stav da Brisel treba da otvori predvidivu evropsku perspektivu za Kosovo, koje sada nema. Kosovo je, kako je naveo, u paradoksalnoj situaciji da želi da sprovodi teške reforme potrebne za EU, ali Brisel to odbija zbog nerešenog statusa.
"Moramo biti jasni – ne postoji evropska perspektiva za Kosovo. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju je 80% trgovinski sporazum koji se može potpisati i sledećeg proleća. Kosovo neće moći da dobije status kandidata, kao ni uslove za status kandidata", rekao je Deda.
Plate na Kosovu kao ključni izazov
Zamenik predsednika Skupštine Kosova Petar Miletić rekao je da je situacija na Kosovu sada bolja nego što je bila pre nekoliko godina jer Srbi i Albanci mirnije žive na Kosovu. Sa druge strane, nakon održavanja izbora na Kosovu, koji su prema njegovim rečima centralna tačka briselskog sporazuma, ostala su pitanja koja se odnose na funkcionisanje srpskih zajednica i zaštitu ljudi i radnih mesta.
"Ključno pitanje su radna mesta na severu. Kako zaštiti ljude i njihova radna mesta?", naveo je Miletić
On je rekao da je već postavljeno pitanje kako će se finansirati plate zaposlenih koji su rade u institucijama po srpskom sistemu. Naveo je i da nije definisano koje institucije Srbije na Kosovu se smatraju paralelnim, da li su to samo one koje po Ahtisarijevom planu mogu da se finansiraju iz Beograda, poput zdravstva, i šta će sa njima biti, da li će se rasformirati pa ponovo osnivati.
"Da li su pošta ili firma za jezero Gazivode paralelne?", upitao je Miletić i rekao da je ključno znati kakva će rešenja biti za te slučajeve.
Miletić je naveo i da nije regulisana saradnja srpskih opština sa drugim opštinama i centralnom vlašću.
Kao ilustraciju problema naveo je i da je u budžetu Kosova za opštine na severu izdvojen novac samo za plate i slične osnovne izdatke, dok nema sredstava za kapitalna ulaganja i druge potrebe.
"Očekuje se za 2014 od EU da uskoči i reši probleme", naveo je on.
Kada je o sporazumu reč, učesnici su naveli i da istraživanja pokazuju da javnost nije dovoljno informisana o njemu.
Devenport: Važno Kosovo, ali i reforme
Iako je nesporan značaj uspostavljanja održivih odnosa Srbije i Kosova za razvoj celog regiona, čini se da je glavni podsticaj za korake u tom pravcu ipak bilo uslovljavanje Brisela. Zbog toga je ta politička tema izbila u prvi plan u javnosti, nauštrb reformi koje su potrebne za poboljšanje društvene i ekonomske situacije u zemlji i usklađivanje sa evropskim standardima.
Šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport rekao je da se ulažu napori za primenu briselskog sporazuma, što će ostati jedan od ključnih uslova za dalji napredak Srbije ka EU, ali nije želeo da iznosi procenu da li je napredak zadovoljavajući.
"Nije na meni da kažem da li je ostvareni napredak u skladu sa očekivanjima clanica", naveo je Devenport, dodajući da će naredne sedmice biti podnet izveštaj zemljama članicama na osnovu čega će one doneti konačnu odluku o otvaranju pregovora.
Odluka Saveta bila je jasna da Međuvladina konferencija, kojom će pregovori biti zvanično otvoreni, treba da se održi do kraja januara, rekao je on, ne želeći da komentariše navode da neke zemlje predlažu da se odloži početak pregovora .
Takve navode su, uostalom, za list Danas demantovali i izvori iz nemačke i britanske diplomatije, koji su ukazali na sklonost Dačića da zaoštrava retoriku i situaciju Srbije uoči važnih odluka opisuje kao neopovoljniju nego što zaista jeste.
Devenportu je postavljeno i pitanje kada će suštinske reforme u zemlji doći u prvi plan, budući da se stiče utisak da su krupna politička pitanja poput Kosova već dugo u prvom planu nauštrb potrebnih reformi. Devenport je ukazao da tokom pristupanja nema važnih i manje važnih tema, već samo obaveza koje se u celosti moraju primeniti.
Informacije koje će srpske vlasti pružiti ove sedmice tokom skrininga u Briselu o poglavljima 23 i 24 u tom smislu će biti od ključnog značaja, naveo je on. Dodao je da će biti značajne i planirane reforme, kao i planirani tempo primene i kvalitet tih planova.
Devenportova ocena je da su vlasti shvatile značaj reformi za napredak ka EU, što pokazuje i kvalitet delegacija za skrining, ali da se čini da mediji nisu to razumeli jer tu temu zanemaruju. Reforme se, kako je istakao, veoma ozbiljno shvataju. To pokazuje i činjenica da su poglavlja 23 i 24 stavljena u centar pažnje i otvaraju se na samom početku pregovora, a i pre nego što ona budu otvorena Srbija će morati da ostvari jasan napredak u oblastima koje su tim poglavljima pokrivene, poput borbe protiv korupciuje i reforme pravosuđa.
Konferenciju su organizovali Centar za spoljnu politiku iz Beograda, Fondacija Hajnrih Bel za Jugoistočnu Evropu i Savet za politiku demokratizacije DPC iz Berlina.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Evropska komiisija
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
